Dijego Milito i strast prema fudbalu koja se više ne rađa: Ne volim za sebe da kažem da sam nečiji idol, samo sam ponosan, ništa više od toga… (VIDEO)

U svetu fudbala postoji jedna odabrana grupa igrača, koju navijači, ali i kompletna javnost, bez obzira na navijačku pripadnost, jednostavno moraju da poštuju. A jedan od takvih je i legendarni argentinski napadač Dijego Milito.

Napadač Rasinga vrhunac svoje karijere dostigao je 2010. godine u Interu, kada je sa dva gola protiv Minhenskog Bajerna doneo Neroazurima trofej Lige šampiona, a onda po isteku ugovora sa milanskim klubom odlučio da ispoštuje datu reč i vrati se u matični klub da donese šampionsku titulu posle 13 godina pauze, a onda spokojno krene ka zalasku karijere.

Malo je reći da je slavni El Prinćipe legenda navijača Rasinga, ali on ne misli tako...
„Zahvalan sam ljudima, ali ne volim da sebe nazivam idolom. Jasno je da sam ponosan, ali ništa više od toga. Nije lako vratiti se u klub gde si odrastao, zahvalan sam svojoj porodici koja mi je uvek davala podršku“, rekao je Milito.

Argentinski as je poslušao srce, iako je mogao da dođe do još nekog milionskog ugovora.
„Želeo sam da se vratim ovde. Uvek sam govorio da ću otići u penziju u ovom dresu. Za mene je to bio veliki izazov.“

Iako je tresao mreže za koji god klub da je igrao, Milito smatra da se nikada nije dovoljno privikao na evropski fudbal.
„Pokušao sam da se prilagodim tamošnjim navikama. Odlazak u Italiju značio je i potpunu promenu života. Čak i dok sam igrao tamo, u sebi sam uvek nosio argentinski fudbal.“

Kada se okrene oko sebe, El Prinćipe ne vidi decu koja igraju fudbal sa onolikom strašću kao što su on i njegova generacija činili kada su pravili prve korake sa čuvenom „bubamarom“.
„Danas se fudbal gledakao posao, a ne kao strast. Televizija i društvene mreže su učinile da se izgubi ta strast prema fudbalu. U Argentini postoji veća želja za napretkom kod mladih igača nego u Italiji. Tamo mladi igrači imaju sve servirano, mnoge stvari su im olakšane“.

Vrlo je mali broj evropskih trenera radio je u Južnoj Americi. Bilo bi zanimljivo videti Žozea Murinja ili Đozepa Gvardiolu na klupama nekog od tamošnjih velikana.
„Mislim da to nije izvodljivo. Ovde nemamo dovoljno resursa, Evropa je mnogo konkurentnija“.

Mnogi smatraju da je Žoze Murinjo bio glavna karika što se Inter u tom trenutku popeo na krov Evrope.
„Jedan od najboljih trenera na svetu. Izvlači maksimum iz svakog igrača. Njegova karijera dovoljno govori sama o sebi.“

Da li su važniji trofeji sa Interom ili prošlogodinja titula sa  Rasingom?
„Oni imaju dva potpuno različita značenja. Te 2010. godine sam dostigao vrhunac karijere, ali pehar sa Rasingom ima posebnu draž“.

Mnoge reprezentacije su u protekloj deceniji mogle samo da sanjaju da u svojim redovima imaju napadača kao što je Dijego Milito, ali El Prinćipe  nikada nije imao tu sreću da bude prvi izbor u navali Gaučosa.
„Imao sam nesreću da igram na istoj poziciji sa velikim napadačima. Nisam imao dovoljno kontinuitera, ali sam ponosan što sam nosio dres sa nacionalnim grbom“, zaključio je Milito rečenicom koja dovoljno govori o njegovoj ličnosti.

Dijego Milito je karijeru započeo u Rasingu iz Aveljanede, gde je i ponikao kao igrač, a kasnije je nosio dresove Đenove, Saragose i Intera.

(FOTO: Action images)