Dijara za MOZZART Sport: Vidim da vam ne ide, došao bih da pomognem reprezentaciji Srbije

Do sad nije bilo, al' ne znači da neće. Nekad. Tvrdokorni stav čelnika Fudbalskog saveza Srbije na temu „stranac u reprezentaciji“ nije omekšan, mada nije baš ni mali broj zaljublenika u fudbal koji veruju da bi sveža krv iz inostranstva prijala našem državnom timu koji će (opet) treći put uzastopno propustiti veliko takmičenje.

Taj slobodni pad Orlova na FIFA rang listi i strmoglavi juriš u nepoznato posmatra i Lamin Dijara, ostavljajući utisak čoveka koji je ponekad više zabrinut za sudbinu Srbije od pojedinaca u FSS, te otuda nudi pomoć.
“Iskreno vam kažem, jer drugačije nikad nisam i neću govoriti, krivo mi je kad vidim da Srbija ima dobre igrače i samo jedan bod u kvalifikacijama. Ne znam šta je razlog tome, ali vidim da vam ne ide. Ako je potreban napadač, golgeter za reprezentaciju, ja sam tu. Ozbiljno, došao bih da pomognem. Naravno, pod uslovom da me neko pozove“, zbori Dijara za MOZZART Sport, na kraju kratkotrajnog boravka u Beogradu, posle završetka sezone u Turskoj gde je sa Antalijom izborio povratak u Superligu.

Bivši napadač Partizana je već upisao jedan meč za selekciju Senegala (2009), ali kako pravila FIFA dozvoljavaju promenu „fudbalskog državljanstva“ spreman je da obuče crveni dres i eventualno se stavi na raspolaganje Radovanu Ćurčiću.
“Svestan sam da imam 31 godinu, ali i dovoljno snage za velika dela. Drugo, gledam reprezentaciju Srbije skoro svaki put i nije mi jasno šta se dešava. Toliko dobrih igrača, svi članovi velikih evropskih klubova, a samo jedan bod. Neverovatno. Ma, nas je upropastila ona glupost na meču sa Albanijom, ali i dalje verujem da je to dobar tim. A ja imam ambiciju da budem njen deo, da igram za reprezentaciju Srbije“.

ZNAM PAUNA, MOLIM BOGA DA POBEDI BRAZILCE I POSTANE PRVAK SVETA

Koliko je privrežen našoj zemlji vidi se po tome da je Lamin, čim su se završile obaveze u baražu za plasman u Superligu Turske, umesto za Senegal pohitao za – Beograd.
“Ovo je moja druga kuća. Ovde se osećam prijatno, okružen sam ljudima koji vole mene i ja volim njih. Svi znaju da sam u Beogradu kupio stan i da bih želeo ovde da živim kad završim karijeru. Svestan sam da neće biti ništa od apela državnim strukturama da dobijem srpski pasoš. Nema veze, ne ljutim se ni na koga. Meni je samo bitno da me ne maltretiraju na granici, da mogu bez problema da dobijem vizu i dođem u Beograd. Tako i svaki put kad nam klub da slobodne dane ja dođem u Srbiju, obiđem prijatelje, skoknem do stadiona...“

Priču o Srbiji i fudbalu u njoj, ljubimac Grobara zaključio je najavom da će u subotu jutro biti uz naše Orliće koji u finalu Mundijalita igraju protiv Brazila.
“Gledao sam maltene svaku utamicu na Prvenstvu sveta, budio sam se i ja da gledam Orliće. Posebno su me oduševili činjenicom da nikad ne odustaju, igrali su tri puta produžetke i svaki put pobedili. Sve je to zasluga selektora, a Veljka Paunovića znam iz vremena kad smo zajedno igrali u Partizanu. Tad sam uočio koliko mu je stalo do fudbala, da mu je posvećen. Zato će i da osvoji titulu. Dobro, dobro, jeste Brazil uvek jak bilo gde, bilo s kim da igra, ali evo ja ću u subotu da molim Boga da ga pobedimo!“

HOĆU DA DAM 20 GOLOVA I BUDEM PRVI STRELAC TURSKE LIGE

Dijara je pre dve sedmice okončao treću sezonu u Turskoj. Ovoga puta, u drugoligaškom rangu. Postigao je 13 golova i sa kapitenskom trakom oko ruke predvodio Antaliju do uspeha u baražu i brzopoteznog povratka u elitni rang.
“Bilo mi je teško na početku sezone, jer smo beležili rezultate slabije od očekivanih, trpeo sam pritisak trenera i predsednika, stalno su pitali: „kad ćeš da daš gol?“ A onda sam dao 13. Bilo bi ih više da nisam morao na operaciju prsta sredinom proleća. U svakom slučaju, ovo je uspeh za Antaliju. Navijači su nam priredili feštu u gradu posle poslednje utakmice i zaista sam srećan što sam deo tog kolektiva. Podseća me Antalja dosta na Partizan, mojim saigračima često pričam o crno-belima i porodičnoj atmosferi koju sam doživeo u Humskoj,tako nešto pokušavamo da napravimo i u sadašnjem klubu“.

Za razliku od Partizana, Antalija ima mnogo više novca. Toliko da planira dolaske Samuela Etoa i Ronaldinja, ali Dijara kaže daje o tome samo čitao u medijima, te da nema informacije iz prve ruke da li će nekadašnji asovi Barsleone stići na obale Mediterana.
“Sad je najbitnije da se dobro odmorimo, a onda spremimo za elitni rang. Nije lako, ali je lepo igrati protiv Galatasaraja, Fenerbahčea, Bešiktaša... Uživao sam na tim utakmicama. Bez lažne skromnosti, protiv pomenutih klubova sam igrao najbolje, davao golove. Imam još dve ambicije za narednu sezonu, da postignem 20 golova i da se borim za titulu prvoj strelca lige. Dosta je kvalitetnih igrača u Turskoj, međutim, verujem u sebe, a svaka godina je nova šansa da pokažem šta znam“, zaključio je Lamin Dijara razgovor za naš portal.

(FOTO: MN Press)