Deki ovo nije zaslužio!

Od svog Intera Dejan Stanković se oprostio uz ovacije iz 50.000 grla. Interov Zmaj je dobio aplauze i skandiranja za sve pretrčane kilometre, za sve klizeće, za svaku bombu koju je odapeo u mrežu rivala: bilo sa ivice šesnaesterca, bilo sa centra. I čak ni to nije bilo dostojno njegovog renomea, ali je ipak bilo respektabilno. Ipak je on najtrofejniji srpski fudbaler i legenda Intera.

A, onda je došao na red oproštaj od najdražeg dresa kako je to uvek voleo da istakne. Od svoje reprezentacije. Oproštaj ispod Stankovićevog nivoa. “Spektakl“ koji više ide na dušu onima koji su ga organizovali nego njemu koji je tokom bogate karijere bio surovi profesionalac koji se nikada nije švercovao na terenu. Ne bi to bilo tako da je on organizovao...

Pre svega, onih sedam i po hiljada ljudi na Karađorđu zaslužuje pohvale i čestitke. Zato što su došli da bodre reprezentaciju kojoj su mnogi okrenuli leđa i zato što su došli da uveličaju oproštaj velikana. Ali, tih sedam i po hiljada je i ogledalo onih koji su ga organizovali. Gde su ostale hiljade? Da li je problem deci u školama podeliti karte kada već niko neće da ih kupi?

Ako je Siniša Mihajlović hteo da se oprosti u Novom Sadu – svaka čast. Tamo je igrao, tamo ga vole. Ali, zna se koje je jedino mesto za oproštaj momka rođenog u Višegradskoj par stotina metara od njegove Marakane. Od njegove “rupe“ kako je on odmilja zove. Stadiona sa kojeg je krenuo u legendu, na kojem je kod Pižona torpedovao Kajzer, gde je na debiju za svoju zemlju postigao dva gola, na kojem je “krvario“ i sa kojeg nas je kao kapiten odveo na poslednje veliko takmičenje.

Znaju to i ona dvojica koja odlučuju gde će nam igrati reprezentacija. Znaju, ali problem je što ne smeju da se pojave na najvećem stadionu. Ustvari smeju, ali samo protiv Hrvata (eventualno Albanije) kada će energija sa tribina biti preusmerena na mrskog rivala. Oni tada imaju retke trenutke izolovanosti kada mogu da budu spokojni jer im salve zvižduka neće reći koliko su zapravo omražene ličnosti u srpskom fubalu. Pogotovo onaj prvi što je doveo onog drugog, pa sada poput Šekularca dribla narod frazama “čas idem, čas ostajem“.

Ali, nisu smeli da svom prijatelju prirede oproštaj za zaborav (ponavljamo, uz sav respekt prema onima koji su bili na Karađorđu), da ga puste da u istoriju bez gromoglasnog “Jedan je Stanković Dejan!“ sa severne tribine. Osim simbolike da je debitovao i završio s reprezentacijom protiv kosookih, ovaj meč u Novom Sadu nije imao nikakve veze sa karijerom Dejana Stankovića.

Deki to nije zaslužio!

Počeo je kao Jugosloven, nastavio u Srbiji i Crnoj Gori, a završio kao prvi kapiten u istoriji Srbije. I njen rekorder. Bio je i na meti kritika jer nikada nije mogao da objasni da to što nosi desetku na leđima ne znači da je Piksijeva kopija. Sve frustracije zbog padova naše reprezentacije, često su pucale po njegovim leđima. Laička objašnjenja su bila da ne igra za Srbiju kao za Inter. Niko se nije zapitao da li je ista stvar igrati sa Veronom i Zanetijem ili sa Nenadom Kovačevićem i Albertom Nađom. Ali, Deki nikada nije odgovarao i upuštao se u raspravu. Neće ni sada kada se mali čovek koji vedri i oblači srpskim fudbalom poigrao njegovim velikim imenom.

Bar da se neko setio da rekordera zameni rekroderom Andrijom Živkovićem, najmlađim reprezentativcem u istoriji srpskog fudbala.

I dalje nije kasno! Ostaje još jedan meč! Onaj najvažniji na Marakani! Sada je sve na klubu koji je lansirao Dejana Stankovića. Sada ta podjednako nesposobna gospoda ima priliku da odgovori Toletu na pravi način, a ne kuknjavom i saopštenjima. Neka se pokažu i dokažu da su bolji od Toleta. Neku mu pokažu koliko ne zna. Ako već ne mogu da nađu štopera, valjda mogu da naprave spektakl momku koji je pretposlednji veliki as Zvezde.

Da opet na na Marakani sakupe Dekija, Pericu, Jovičića, Bracu Živkovića, Darka Anića, da dovedu legendu Miloja da mu skandira cela Marakana. Deki će im dovesti Inter, prijatelje Ibrahimovića, Adrijana, Pandeva, Materacija, Majkona... Možda i Maldinija, Gatuza, Totija, Nestu... Neka naprave spektakl protiv Intera, da se napuni Marakana, da se na njoj konačno vidi neki lep potez.

Dejan Stanković to zaslužuje. Ne ono juče. 

(FOTO: Star sport)