Dečko koji nije obećavao… Već je pogađao!

Nema sumnje da je njegov zenit prošao i da David Vilja više nije onako neuhvatljiv kakav je bio kada je s početkom 21. veka polako primoravao fudbalsku javnost da ga… Pa, jednostavno obožava. Nije bio majstor sa loptom poput Tijerija Anrija, nije imao snagu Didijea Drogbe, ni šut Adrijana. Ali, nije imao ni mana. Kad god bi neko posumnjao u tu tezu – El Guahe, u prevodu "dečko", odgovarao je golovima.

I možda na klupskom nivou nije uspeo da zaseni Raula ili sada Lionela Mesija. Međutim, na reprezentativnom su retki oni koji mogu da mu izađu na crtu. U Španiji ih nema.

Na 97 utakmica u dresu Crvene furije sjajnih 59 golova što ga čini najboljim strelcom u istoriji španskog nacionalnog tima koji je prvi put mrežu rivala zatresao još davne 1920. Neotuđivi član nesumnjivo najbolje generace španskog fudbala sa kojom je osvojio Evropsko prvenstvo 2008. (2012. je pauzirao zbog povrede, iako je bio najbolji španski strelac u kvalifikacijama) i Mundijal 2010.

Oprostio se remek delom protiv Australije na mnogo drugačijem turniru u Brazilu na kojem su Španci, prvi put od kada su se digli u visine, podbacili. Ali, taj Viljin potez, ta lucidna peta, najbolje oslikava kako je igrao El Guahe. Bez mnogo komplikovanja, bez silovanja lopte. Uvek prosto, uvek efektno.

Nalik njegovom ponašanju van terena. Nikakvi skandali (manja verbalna rasprava sa Mesijem iz perioda u Barseloni svakako ne spade u tu kategoriju), nikakve svađe čak i kada su novinari pokušavali da stvore rat između njega i prethodne "sedmice" Furije, legendarnog Raula. Veran devojci iz detinjstva, čest gost na humanitarnim događajima, dovoljno pošten da, čak i kada je selektor Del Boske bio spreman da ga čeka, kaže da jednostavno nije spreman za Euro i mesto ustupi drugome.

Posle 3.421 dana koliko je trajala Viljina reprezentativna karijera (debitovao je 9. februara 2005.  protiv San Marina) došao je kraj, a David ga je dočekao u suzama. Iako on i nema za čim da plače. Dobio je Zlatnu kopačku za najboljeg strelca Eura 2008, 2010. u Južnoj Africi tu čast mu je oduzeo Tomas Miler, ali ne zato što je bio efikasniji već zato što je na terenu proveo manje (obojica su dali po pet golova), da ne pominjemo sve silne trofeje koje je kao mrežom pecao na klupskom nivou.

Ne, ako neko treba da plače – to je evropski fudbal, pošto ćemo Vilju od naredne sezone moći da gledamo kako uveseljava prvo navijače Melburna (pozajmica dok ne počne MLS liga), pa Njujork Sitija.
"Ako me selektor i dalje bude zvao biću srećan da se odazovem. Ali, budimo realni...", nedorečen je ostao Vilja posle pobede nad Kengurima, iako je bilo jasno da je i on sam dao mig budućem predvodniku reprezentacije da je vreme za mlađe.

Sumnjamo i gladnije golova od Davida Vilje.Za kraj, samo još par podataka koji potvrđuju o kakvom se asu radi… Čak 26 golova koje je postigao na reprezentativnom nivou bili su prvi na utakmicama Furije, a takvi se smatraju najbitnijima. U sezoni 2008/2009 postigao je 13 golova za Španiju. Od aktivnih igrača samo su Miroslav Kloze (70), Didije Drogba (65) i Robi Kin (62) bili učinkovitiji od Vilje.

A ako ga pitate koji mu je od 59 najdraži, reći će onaj u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2010. kada je sedam minuta pre kraja sudara sa Paragvajom Špancima doneo minimalac od 1:0. Razočaranje zbog debakla u Brazilu će proći. Ime Davida Vilje večno će se pamtiti. A rekord? 
"Najviše bih voleo kada on ne bi dugo opstao. Ne bi to bilo dobro za Španiju", skromno će, kao i uvek, David Vilja.

(FOTO: Action Images)