Dečko koji je pobedio smrt: Fudbal - to je za jake muškarce! Život - to je borba bez prestanka

Nikad ne odustaj od svojih snova. Koliko god da su teške okolnosti. Život ne da nije milovao, nego je bio okrutan prema Kozminu Lambruu, anonimnom fudbaleru Petrolula iz Ploeštija. Pre deset godina dečko je preživeo nemoguće (čitaj, pregazio ga kamion!?), a sinoć je postao centralna sportska - i ne samo sportska - ličnost u svojoj državi, pošto je ostvario san iz detinjstva.

Zaigrao je fudbal na profesionanom nivou. U Kupu Rumunije.

Sve to bez dela leve ruke koju su lekari morali da mu amputiraju posle nesreće u trenutku kad je imao osam godina.
„Ta užasna nesreća mogla je da uništi san da jednog dana postanem fudbaler. Šetao sam s prijateljima ulicom, kad je odjednom kamion naleteo na mene“, seća se Lambru užasne scene iz detinjstva.

Flešbek:
„Refleksno sam zgrabio jednu cev i instinktivno je stavio pred lice kako bih se zaštitio. Kamion me je pregazio. Taj trenutak nikad nisam i neću zaboraviti. Osetio sam snažan bol, mada sam bio pri svesti. Znam da su me odvezli u bolnicu. Da je operacija odložena mogao sam da izgubim celu levu ruku. Srećom, dr Otilija Raskazan me je operisala i rekla da je čudo što sam preživeo. Ostao sam bez podlaktice“.

Kaže da je tokom jednoipomesečnog boravka u bolnici isključivo ležao na leđima, da mu je ruka bila prikačena za abdomen kako bi se tkivo regenerisalo i da su mu se, kad god bi skrenuo pogled ka njoj, pred očima vrtele strašne scene.
„Tad sam govorio sebi da neću tek tako da se predam, niti da odustanem od ideje da igram fudbal. Oporavljao sam se polako, ali sigurno. Shvatio sam da sam se izvukao“.

Mogao je da se posveti svojoj prvoj ljubavi. Uz pomagalo, razume se...
„Prva proteza koju sam nabavio bila je iz Targu Mureša, ali se nije pokazala kao najbolje rešenje, pa sam morao da je menjam. Saznao sam da postoji fondacija nekadašnjeg vozača Formule 1 Aleksa Zanardija, koji je posle sudara na autoptu ostao u invalidskim kolicima. Novac zarađen za vreme trkačke karijere usmerio je sportistima s posebnim potrebama. Tako sam otišao u Italiju i kupio prozetu. Koštala je dosta, ali je dobra. Na prvi pogled niko ne može da shvati da je reč o veštačkoj ruci. Štaviše, veliki broj igrača koji ne znaju šta mi se desilo ne mogu da primete razliku kad se pojavim na terenu“.

Sinoć devet minuta u meču u kome je Petrolul savladao Mjoveni boljim izvođenjem jedanaesteraca. Dokaz da je sve moguće. Ako si uporan. I ako se ne plašiš. A Lambru deluje kao hrabar momak. Ne poznaje granice. Shvatili su to i čelnici kluba iz Ploeštija, jer su letos potpisao ugovor do 2021. sa 18-godišnjim napadačem koji je minule sezone dao 26 golova za nižerazredni Blejoi.
„Po povratku na teren počeo sam da učim nove stvari. Na primer, kako da se pri padu oslonim samo na jedno rame. Nikad nisam plakao. Niti ću. Nikad nikog nisam štedeo, niti tražim da mene tretiraju na drugačiji način. Zato i sad dobijam dosta batina. Jak sam, brz sam, bežim štoperima. Ne plašim se kad me „opale“. To je fudbal. Samo za jake mušakrce. A život? Pa, to je borba bez prestanka“, filozofski će Kozmin Lambru.