Dečko kojeg je vredelo čekati: Uticaj trenera na karijeru Darka Brašanca (VIDEO)

Zima 2010. Posle predsedničkih izbora u Partizanu Dragan Đurić dobija novi mandat, iste večeri treneru Goranu Stevanoviću daje šira ovlašćenja i promoviše ga u, kako je tad objašnjeno, tim-menadžera, ali mu na sastanku poručuje:
„Para nema, gledaj da posluješ domaćinski“.

Popularni Plavi u narednih mesec dana dovodi igrače iz Superlige, one za koje smatra da mogu da pomognu crno-belima da odbrane dve duple krune osvojene pod komandom Slaviše Jokanovića. Bira Vojislava Stankovića (OFK Beograd), Predraga Mijića (Spartak), Radenka Kamberovića (Sevojno) i Aleksandra Davidova (Hajduk). Bira, naravno, da se u Humsku 1 vrati legendarni Saša Ilić. Bira i decu iz omladinske škole da ih vodi na pripreme u tursku Antaliju, bira i upire prstom u - Darka Brašanca.
„Hoću njega, taj mali može da bude novi Saša Ilić“.

Pet godina kasnije njegove reči dobijaju smisao, jer momak iz Čajetine ne samo da je najbolji igrač Partizana u tek započetoj sezoni, nego mu je svaki potez na terenu svrsishodan, svaki ima smisao i u svakom se vidi ideal onoga što vezisti stasali na terenima „Zemunela“ žele da dostignu. Karijeru kakvom se diči čuveni „broj 22“.

Naravno, nije doskorašnji mladi reprezentativac Srbije za samo tri utakmice postao igrač Ilićevog kalibra, ali je uspeo da dokaže i sebi i drugima kako u nogama ima kvaliteta za velika dela i da su se pojedini treneri ogrešili o njega. Jedni što mu nisu ni davali šansu, drugi što su ga gurali na, ipak, neprirodnu poziciju zadnjeg veznog.
„Ovo mi je već šesta sezona u Partizanu, svašta sam prošao. Bilo je u tom periodu svakakvih situacija, pozajmica, pitanja šta će biti sa mnom, ali ja ni sad ne radim ništa drugačije nego svih prethodnih godina. Jedino što mi je pozicija drugačija“, priča Darko Brašanac, pripisujući zasluge za svoj igrački procvat treneru Zoranu Milinkoviću od čijeg martkovskog dolaska na klupu crno-belih igra bliže golu, a od ovog leta u formaciji 4-3-3 slovi kao levi vezni naglašenih ofanzivnih zadataka.

Brašanac je najbolji primer za sve dečake željne slave preko noći i megalomanskih ugovora da se strpljenje uvek isplati. I da ne bi trebalo žuriti, čak ni kad te klupa žulja, kao i da pozajmica ne predstavlja korak unazad, kako se to često u Srbiji zaključuje, već priliku za dokazivanjem.

Svestan da pored sebe ima žestoku konkurenciju u vidu A reprezentativca Radosava Petrovića, zatim skupo plaćenog Ljubomira Fejse, te Almamija Moreire i Saše Ilića, Darko je za prvih šest meseci kod Gorana Stevanovića i kasnije Aleksandra Stanojevića (Plavi smenjen posle poraza od Vojvodine u Kupu) odigrao samo tri utakmice i na svakoj ulazio u završnih 15, 20 minuta. Naredne (2010/2011), dok je Stanojević biš šef struke, a osim već pobrojanih igrača vezni red obogaćen povratkom Stefana Babovića i Milana Smiljanića možda i nije bilo realno očekivati da dobija prostor, pogotovu u utakmicama Lige šampiona, ali koliko ga aktuelni starteg kineskog Peking Baksija ceni pokazao je na meču protiv Arsenala u Londonu, kad ga je nagradio poslavši ga na teren umesto Moreire i taj detalj trebalo je da predstavlja nagoveštaj da će narednog proleća Brašanac imati više minuta.

U tom trenutku Brašanac je imao samo 19 godina, a iscrpljujuća borba za duplu krunu koju je Partizan na kraju i osvojio između ostalog zahvaljujući zimskom angažovanju Zvonimira Vukića nije dostavila prostor Stanojeviću da ga koristi u rotaciji, pa mu u biografiji piše da je odigrao svega šest utakmica (namestio dva gola).

Leta 2011. Darko Brašanac je povukao možda i ključni potez u karijeri. Prihvatio je ponudu Smedereva da dođe na šestomesečnu, a ostao je na jednogodišnoj pozajmici, jer ga u zimu 2012. Avram Grant nije video u projekciji tima koji je zahvaljujući Stanojević tokom jeseni stekao deset bodova više od Crvene zvezde. U Đurđevom gradu je kod trenera Dragana Đorđevića dobio priliku da radi ono što je za mladog igrača bitno. Da igra. Na kraju, od mogućih 30 počeo je 24 utakmice, dao dva i namestio četiri gola i sam priznaje da mu je ta avantura dosta pomogla.
„Tokom borakva u Smederevu sam igrao na istoj poziciji kao sad u Partizanu, zato mi danas nije teško da se naviknem na zahteve. Našao sam svoje mesto u ekipi, jer sam na neki način oslobođen defanzivnih zadataka, pošto znam da uvek imam igrača koji mi „čuva leđa“, osvrnuo se Brašanac i tako indirektno stavio do znanja da nije zadnji, već vezni fudbaler koji mora da igra bliže tuđem kaznenom prostoru, da kreira, a ne da kvari akcije.

Drugi važan detalj u njegovoj karijeri zbio se samo dva meseca po povratku sa pozajmice. Umesto Avrama Granta u Partizan je stigao Vladimir Vermezović, ali je i on imao na raspolaganju Vukića, Babovića, Ilića... A Brašanac je uvek nekako po strani stidljivo dolazio na treninge, posle njih poslušno ostajao da skuplja lopte kao jedan od najmlađih u ekipi i činilo se da je rastanak neminovan. Pogotovu što je na kraju tog prelaznog roka stigla ponuda Las Palmasa. Odbio ju je. Rešen da ostane u Humskoj, iako je u jesenjoj sezoni 2012/2013 bio zakucan za klupu.
„Bilo je svakakvih prelaznih rokova kad sam u pitanju, kad sam se vratio iz Smedereva razmišljao sam šta da radim, u jednom trenutku nisam video sebe u Partizanu. A onda sam se kod trenera Vermezovića izborio za status u drugom delu sezone, pa je posle njega došao Vuk Rašović, kod koga opet nisam bio u prvom planu, ali otkako je šef struke postao Marko Nikolić, te kasnije Zoran Milinković imam kontinuitet igara i to poverenje mi dosta znači. Osećam se slobodnijim u igri, nemam problem da preuzmem odgovornost, kao što nikad nisam ni imao“.

Kad se povede priča o tome šta je Darko Brašanac radio za Partizan, bitno je i šta je klub radio za njega. Mada često skrajnut i sa malo minuta na zvaničnim utakmicama, sportski sektor je - uz povremene ispade - verovao u njega, pa mu je leta prošle godine produžio ugovor do 2017. i u to u trenucima kad se nije znalo ni kakav će tim crno-beli imati, ni da li će se to ulaganje u igrača koji nije osetio huk velike scene isplatiti.

A jeste, makar rezultatski. Jer, najpre ga je Marko Nikolić promovisao u skoro sigurnog startera, a onda proletos Zoran Milinković dodelio ulogu jednog od organizatora igre, koji sa pozicije levog veznog često ulazi u šanse, šutira, a u Goriju je konačno za očiglednu posvećenost, rad i upornost nagrađen pogotkom.
„Mislim da smo dosta napredovali kao tim, mnogo lepše i brže igramo, dosta šansi stvaramo, a čini mi se i da navijači vole da Partizan tako igra. Ne smem da zaboravim uticaj koji je na mene imao prethodni selektor mlade reprezentacije Srbije, Radovan Ćurčić. Istrpeo me je, pozivao u selekciju i davao šansu da igram čak i kad nisam sedeo na klupi Partizana. To mi je dosta pomoglo tad, a pomaže i sad da shvatim neke stvari“, pojasnio je Darko Brašanac, koji je prvi profesionalni ugovor sa crno-belima zaključio maja 2010. kad i Marko Šćepović i Matija Nastasić i tad su sva trojica najavljeni kao blago na kome klub iz Humske 1 može da profitira, kako na sportskom tako i ekonomskom planu.

Brašanac je u međuvremenu pokazao da dečko kojeg je vredelo čekati. Još ako ovog leta Partizan uđe u Ligu šampiona, a on odigra nalik Saši Iliću (pošto ovaj uglavnom počinje na klupi) onda će reči Plavog Stevanovića iz januara 2010. zaista imati prizvuk proročanstva.

(FOTO: MN Press, Star sport)