Danijel Ager, endemska vrsta modernog fudbala

U današnjem fudbalu gde je milion (a nekad čak ni to!) više na računu dovoljan za gaženje i nepoznavanje pojmova poput lojalnosti, časti, iskrenosti i odanosti, svaki izuzetak zaslužuje istinsko divljenje...

Jedan od tih nažalost retkih izuzetaka svakako je Danijel Ager. Danski štoper je kao 21-godišnjak iz Brondbija stigao u Liverpul, postavši u narednih osam i po sezona ikona kluba s Enfilda. Koji je i njemu samom, baš kao i navijačka podrška s legendarnog Kopa, postao srcu drag. U toj meri da je na spoljnoj strani prstiju desne ruke istetovirao YNWA... Inicijale čuvene Liverpulove navijačke himne "You'll never walk alone"!

U svojim najboljim danima Ager je bio među vodećim štoperima Premijer lige. Mančester Siti je dolaskom bogatih vlasnika mogao da bira i birao je praktično koga je god poželeo iz redova rivala, ali ne i Agera. Uporno su ga zvali, nudili brda i doline, međutim, Danac nije htio ni da čuje...

Ovoga leta Redsi su doveli Dejana Lovrena, najavivši ga kao "novog lidera". Trener Rodžers odlučio je da uz hrvatskog reprezentativca forsira Škrtela ili Sakoa, pa je Ager ispao iz svih ozbiljnih kombinacija. Pošto je dres Liverpoola od 2006. godine, kada ga je doveo Rafa Benitez, oblačio čak 232 puta, možda je Ager imao pravo da prigovori, pobuni se... Ali on nije rekao ni "a".

Činjenicu da Rodžers više ne računa na 29-godišnjaka pokušali su da iskoriste Barsa, Siti, Atletiko Madrid, Napoli... U Liverpulu je zarađivao blizu 8,5 miliona evra, a nešto manji iznos komotno je mogao da dobije kao treći-četvrti štoper Barse ili Sitija, odnosno u Atletiku ili Napoliju za koje bi verovatno predstavljao pojačanje. Ali Ager opet nije htio ni da čuje. Razlog? Za njega postoje samo dva kluba. Ako nije trenutna ljubav Liverpul, onda je prva simpatija - Brondbi!

Agerova tržišna vrednost je 15 miliona evra, što znači da su Redsi od njegove eventualne prodaje mogli da zarade bar deset miliona. Ali svih ovih godina toliko ih je zadužio da su poštovali njegovu želju o igranju za samo dva kluba. Liverpul je pristao na ponudu od četiri miliona evra, a igrač na drastično smanjenje plate u Brondbiju.

Potez Agera tim je vredniji jer desetostruki danski prvak daleko je od slavnih dana. Poslednju titulu osvojili su 2005, a u poslednje tri sezone dva puta su završavali kao deveti, a jednom četvrti. Klub Briž ih je ovog leta u kvalifikacijama Lige Evrope isprašio sa 5:0...

Gore pomenutu titulu, odnosno duplu krunu pre devet godina, osetio je i Ager, kao perspektivni štoper u prvom timu. Tada se i vezao uz Brondbi, kojem je svoju ljubav iskazao i pre nekoliko godina, kada je odbio da mu matični klub isplati "štetu" zbog penzionog osiguranja, i drugih naknada koje godinama nisu plaćali njemu, ni brojnim drugim igračima.
"Ne želim novac od kluba. Brondbi je u problemima i potrebna mu je pomoć. Ja mu želim pomoći, a nadam se i da i ostali tako razmišljaju. Brondbi je važan klub, ne samo za fudbal, nego za mnogo ljudi u lokalnoj zajednici. To je velika organizacija, što se vidi po broju navijača na utakmicama. Nadam se da će i ostali odbiti novac jer tako mogu pomoći klubu. Nije dobro za nikoga da Brondbi ispadne iz prve danske lige", kazao je tom prilikom Ager.

Kada pročitate ove reči i shvatite o kakvom se karakteru radi, nije ni čudo što su navijači Liverpula neki dan u pobedi 3:0 nad Totenhemom više od pola utakmice skandirali Agerovo ime. Dirnuti danski fudbaler odmah je reagovao emotivnim pismom:
"Liverpul je bio tako važan deo mog i života moje porodice, pa odlazak nije nimalo jednostavan. Navijači Liverpula uvek me iznova iznenade. Pošto se pročulo o mom transferu, primio sam toliko pozitivnih poruka i lepih želja za budućnost, od navijača Liverpula širom svijeta. Porodica i ja uživali smo ovde jer nešto je posebno u ovom klubu, ovom gradu i ovim navijačima. Bila je privilegija nositi dres kluba i zauvek ću vam ostati zahvalan za sve što sam naučio ovde. Kada sam došao u ovaj klub, bio sam 21-godišnji dečko koji je morao da uči. Liverpul mi je pomogao da izrastem u muškarca kakav sam danas. Ponosan sam na ono što sam postao i ne bi bio takva osoba da nije bilo Liverpula", poručio je Ager.

Da li je do Liverpula ne znamo, ali Danijel Ager nesumnjivo je izrastao u karakternu i ljudsku veličinu, a nažalost "endemsku vrstu" današnjeg modernog fudbala. Možda je u Barsi mogao za 15-ak nastupa godišnje zaraditi još šest miliona evra, ali šta će mu? Ionako je zaradio za više nego pristojan život. Slušajući srce ispred zova dodatnog honorara, zaradio je nešto što mnogi drugi nikada neće... Duboko poštovanje!

Piše: Marko Šepat

(Foto: Action Images)