Danas kada postajem rekorder

Sećam se prvog puta. Beše to u „pravoj“ debitantskoj sezoni za Partizan. Niko od mene ništa nije očekivao. Možda ni ja sam od sebe. Otišli smo na Marakanu. I izgubili 0:2. Bolelo je. Tad nisam mogao da pretpostavim da ću stići dovde.

Da će svanuti dan u kome sa trona pomeram jednog od svojih idola - Momčila Vukotića.

Od tog 27. septembra 1997. dosad odigrao sam ih 25. Nemam pozitivan skor. Dobio sam samo osam puta, ali svaki je bilo uživanje.

Igrati i slaviti. Bez obzira na moj učinak. Statistike radi: na 12 mečeva sam poražen, pet puta je bilo nerešeno.

Dao sam četiri gola. Svaki put kad sam bio strelac moji crno-beli su dvaput tresli mrežu. Sve u mom prvom mandatu.

Evo prvog...

Na novi gol u ovoj utakmici čekam 14 i po godina.

Kad sam odigrao prvi neki od mojih sadašnjih saigrača nisu bili rođeni.

A ukupno sam ih za 19 godina, u najvećoj utakmici ovdašnjeg fudbala, promenio 117. Od toga 103 naša i(li) sa prostora bivše SFRJ i 14 stranaca.

Moj drugi gol pao je u Humskoj 30. oktobra 1999. 

U njima su me vodila devetorica trenera. Najviše Ljubiša Tumbaković, čovek koji je uobličio moju karijeru. Spremao je taktiku za ravno deset okršaja sa komšijama. Imao sam i dvojicu stranaca (Lotar Mateus, Avram Grant), kao i zadovoljstvo da mi dvojica nekada budu saigrači (Aleksandar Stanojević i Vuk Rašović). Treći će danas postati Ivan Tomić.

Znate li da nisam uvek bio kapiten? Baš me je Tomić dvaput izveo na teren, a čak triput Mladen Krstajić. Nisam uvek bio ni starter. U prvom mandatu sam dvaput ulazio s klupe, a otkako sam se vratio iz inostranstva jednom.

Najčeše sam ovakve mečeve igrao sa Goranom Trobokom, jedinim fudbalerom koji mi je bio saigrač dvocifren broj puta (12). Iza su Mladen Krstajić i Igor Duljaj (po devet). Kakve veličine...

Moj treći gol u derbiju...

Od protivničkih igrača najviše sam cenio Dejana Ilića. Moj prezimenjak je, definitivno, van okvira komšijskog rivalstva, najbolji igrač koji me ikad čuvao. Ili je meni bilo najteže protiv njega da igram. Osam puta me je čuvao, ali nije čovek sa kojim sam najčešće vojevao. Nadmašio ga je Branko Bošković sa 11.

Ukupno 136 Zvezdinih igrača stajalo je preko puta mene. I sa svima sam ostao u dobrim odnosima. Baš kao i sa 12-oricom trenera, od kojih sam najveće bitke vodio sa Slavojubom Muslinom (pet puta).

Kao u navijačkoj pesmi, dobrom pamtim sve. I onaj jedini prekinut, zbog upada huligana na teren Marakane. Sećam se i kad su nas dobili 3:0 tri dana pošto smo izdržali protiv Reala.

Urezao mi je u sećanje i Kežmanov gol za 2:1 u 90. minutu. Ili isti takav pogodak Jojića. Onda ona Raćina bomba kod nas ili Moreirina egzekucija kod njih, pa trzaj glavom Đorđevića za 1:1 i overu titule kod Vermeza...

Kao što sam zapamtio sve, nadam se da će jednog dana pamtiti mene.

Na poslednjem derbiju na kome sam bio strelac upisao sam i asistenciju...

Ja sam Saša Ilić i danas postajem rekorder po broju odigranih večitih derbija.

Pratite MOZZART i na našoj novoj Fejsbuk stranici!

(FOTO: Star sport, MN Press, Action images)