Dajer o divljem životu mladih Engleza: Ostario prerano, opametio se prekasno

Slušali ste te priče “milion“ puta. Priče o fudbalerima kojima je priroda dala dar, ali je glava oduzela sve. Istina, Kijeron Dajer ne bi smeo previše da se žali, jer je tokom godina bogato zaradio od svog fudbalskog umeća, međutim, tek kasnije je shvatio da je mogao i mnogo više. Zašto nije? O svemu tome naširoko u biografiji pod naslovom: “Ostario prerano, opametio se prekasno“.

Prvo priča iz Aja Nape, 2000. godina.
“Mislim da je svaki premijerligaški fudbaler koji nije bio na Evropskom prvenstvu tog leta bio u Aja Napi. Bio je tu Rio Ferdinand, Majkl Duberi, Džodi Moris, Frenk Lampard, Robi Kin, Džonata Vudget, Endi Majers, Paolo Vernaca, Ešli Kol, Tajtus Brembl... I to su smo oni sa kojima sam ja provodio vreme. Bilo nas je toliko da smo jednog dana igrali 11 na 11 na plaži. Kao premijerligaška utakmica. Cela plaža je stala da gleda“.

Međutim, ta utakmica nije bila problem. Problem je bio u ponašanju fudbalera, iako su u to vreme i mogli da se provuku pošto su retki bili telefoni sa kamerama, nije bilo Fejsbuka ni Tvitera. Čim te prepoznaju, a Dajeru se to desilo kad je prvi put na Kipar otišao u društvu Rija Ferdinanda, svi su želeli da ti budu prijatelji.
“Nisam razmišljao o tome zašto bi neko hteo da popije piće sa mnom ili da ode do moje sobe. Bio sam dete. Provodio sam se. Mada se i preterivalo, a ja nisam znao kako da se nosim sa tim. Bio sam opijem novcem i slavom. Udarilo mi je u glavu. Mislisli smo da možemo da radimo šta smo hteli. To je opasno osećanje“.

Niko ti ne kaže ne. U klubove su ulazili direktno sa plaža, znojavi, u šortsevima.
“Vudgejt i ja se polivamo pivom, svi ostali u klubu, elegantno obučeni, pokušavaju da popiju svoje piće. Ispolivali smo ih. Ego nismo mogli da držimo pod kontrolom. Količin alkohola koju smo ispijali, to je bio masakr. Devojke su se bacale pred nas. Mogli smo da spavamo sa tri dnevno da smo hteli. Ja i nisam bio tako uspešan kao neki, uglavnom zato što sam bio mortus pijan. Jednom sam se toliko napio da sam prespavao utakmicu Engleske na Euru. Imali smo igre. Moraš da ostaneš budan 24 časa, a kraj svake kante za đubre da popiješ šot tekile. Dakle, 500 metara, 10 šotova. Trčiš do prve, ispiješ, pa dalje. I ukrug“.

Bilo je i tada medijskih kritika. “Životinje“, pisalo je jednom na naslovnoj strani.
“Nije nas bilo briga. Bili smo nepobedivi. Umesto da se smirimo posle takvih napisa, samo smo nastavili. Imao sam problem samo kad su me slikali kad sam se na motoru vozio sa Riom, jer sam u ugovoru imao klauzulu koja zabranjuje da vozim“.

Drugima je bilo teže nego fudbalerima.
“Rio je poveo neke drugare, a oni su poneli kameru. Sve su snimali. Jedne noći sam imao seks sa nekom devojkom, a oni su uleteli da snimaju. Odmah sam ih izbacio, devojka je bila prestrašena. Druge devojke, tad su Rio i Frenk bili u akciji, pristajale su da se snimaju“.

Nije tu bio kraj. “Snimatelje“ su kasnije opljačkali. Zakuvalo se tek po povratku u Englesku.
“Ortak se zakačio sa nekim, uleteo sam, jer sam mislio da sam kralj sveta. Momak me je opalio po oku, završio sam u bolnici i morao sam na ispitivanje da vidim da li mi je vid trajno oštećen. Poslao sam majku da uzme novine da vidi šta piše o tuči. Sećam se kad mi je bacila tabloid ispred očiju i rekla: ’Ti si sramota’. Sve mi je postalo jasno. Snimci seksa iz Aja Nape. ’Zvezde Engleske u sramotnom seks snimku’. Takav je bio naslov“.

Pouke je izvukao tek kasnije. Mnogo kasnije. Prekasno.
“Negde sa 28 godina sam shvatio da fudbal neće potrajati večno. Pogledaš momke kao što su Frenk Lampard, Džejmi Karager, Stiven Džerard. Svi su oni divljali u mladosti, ali su sazreli brzo i naporno radili. Svi su zaboravili šta su radili kao klinci. Hteo sam i ja tako. U poslednje dve godine u Njukaslu jedva da sam izlazio. Nisam se napijao. Promenio sam se, hteo sam da se posvetim fudbalu. Prvi sam dolazio na treninge, poslednji odlazio, zdravo se hranio. Žao mi je što se nisam više pazio kad sam bio mlađi. Dobar provod me je skupo koštao. Dok sam to shvatio, šteta je već bila učinjena. Telo je propatilo“.

Propatio je i bankovni račun.
“Taj novac koji zaradiš - to te šokira. U kasim devedesetim Guči je izbaco sat sa velikim  G preko. Koštao je 900 funti i kupio sam trojici najboljih drugara. Jednom sam poveo nas 20 na Barbados, drugi put 15 do Dubaija, sve biznis klasom. Imao sam, zašto da ne? Detinjstvo sam proveo u siromaštvu, hteo sam da nadoknadim. Imao sam dva sna kao klinac. Prvi da zaigram za Englesku, drugi da imam ferari. Prvi sam ispunio na Mundijalu 2002. godine, a onda sam kupio ferari F360 modena za 120.000 funti. Iako ferari baš i nije za ulice Njukasla. Onda me je jednom drugar Kurtisa zamolio da ga provozam. Bio je oduševljen, pa sam rešio da mu pokažem šta sve može V8 motor. A uske ulice... Ubrzo smo počeli da se okrećemo, činilo se kao večnost. Slupali smo se. Udario sam u most. Opravka je koštala oko 45.000 funti. Sredio sam ga i prodao“, priseća se Dajer.

(FOTO: Action Images)