Dadaizam

“Dadaizam  (nastalo od reči Dada - dečji drveni konj) umetnički je  pokret koji stavlja akcenat na besmislenost civilizacije koja uništava vlastite vrednosti. Naglašavali su apsurdnost tako što su izlagali banalne predmete kao umetnička dela. Dadaizam teži rušenju, uništenju starih načela i zakonistosti logike, ismejava večnu lepotu”.

Lepota. Posebno ona u sportu. Kako je odrediti? Kako je izmeriti? Da li je lepota pas iza leđa Miloša Teodosića, dodavanje bez gledanja Nikole Jokića, zakucavanje Vinsa Kartera, koš iza glave Majkla Džordana, šut sa korakom unazad Dirka Novickog… Ili možda jednostavno srčano bacanje za loptom u drugi red trbina? Stvar ukusa.

Da probamo ovako. Da li nešto suštinski, i u prvi mah, ružno, može da bude lepo u košarci, životu? Kako kome, verovatno. Ali ko to nešto prepozna, to nešto vidi i zapazi, može pronaći lepotu i u banalnim stvarima. Pa čak i u naizgled ružnim. Recimo u ružnom, a u isti mah lepom šutu Davidea Paskola, košarkaša Olimpije Milano. Iz milošte nazvanom baš Dada.

Eto ironije.

Možda biste očekivali da će pred susret Olimpije i Crvene zvezde bitove, bajtove i ostale mere prostora na našem sajtu zauzeti priča o Miroslavu Raduljici, Milanu Mačvanu, možda Krunu Simonu ili Zoranu Dragiću, ali nekada, kao što je to slučaj u Dadaizmu, mesto zaslužuju i naizgled banalni i ne najbolji ili najlepši predmeti.

Paskolo nije najbolji igrač Olimpije. Verovatno to nikada neće ni biti. Ima 26 godina. Dakle, ne čeka ga velika karijera. Tačnije, bliži je njenom kraju nego  početku. Došao je letos u Milano iz Trenta.  Malog kluba  koji je iz nižih liga došao do Serije A. Rastao je zajedno sa timom, do 2014. igrao prvo treću, pa drugu ligu, da bi izborio promociju u prvu ligu gde se dobro pokazao i došao do Olimpije i Evrolige.

Oni koji znaju ovog momka koji igra na poziciji četvorke kažu da je skroman, tih, ali ambiciozan. Nema marljivijeg igrača od njega. Sluša trenera i trudi se da ispravi mane koje ima. Omiljen je bio u Trentu, omiljen je sada. Novinari ga obožavaju, svaki navijač dobije sliku ili autogram. Inače, o njegovoj neposrednosti govori i to da se oženio čirlidersicom Trenta koju je prvi put video dok je igrao utakmicu.

Dositej Obradović je rekao da se vosak oblikuje dok je vruć, a da je kasnije potrebno mnogo muke da bi se preoblikovao. E tako je bilo sa Paskolom i njegovom mehanikom šuta.

Iskrivljene noge, preširoko postavljene. Skoro metar razmaka. Laktovi visoko,i oni stoje široko. Glava malo pomerena u levu stranu, desna ruka vodi svoju politiku, a lopta upadne u koš… Posle šuta ruka “ne ostaje”, već se sudara sa onom levom. Totalna anarhija. Uređeni haos. To je Davide Paskolo. To je dadaizam.

I publika u Milanu je to prepoznala. Vole ga. Onako iskreno. Iako nije najbolji. Imao je Dada nekoliko statistički dobrih utakmica, posebno u poslednje vreme. Pamtiće se kako je pravo niotkuda ušao na parket i sa 12 poena u poslednjoj četvrtini počistio Olimpijakos. Ukupno je dao 15, koliko i protiv  Darušafake. Baskoniji je ubacio 11. To sve u poslednjih šest kola. Pre toga ste njegov učinak mogli da pokažete prstima jedne ruke.

Navijači su ipak  u njemu videli dobrotu, jednostavnost i želju - nisam najbolji, nisam najtalentovaniji, ali daću sve da moj tim pobedi i baš me briga da li je preko puta mene Spanulis, Printezis ili neko drugi. Zato se Mediolanum forumom nekoliko puta ove sezone orilo baš “Dada, Dada”. Ne boljih ili poznatijih igrača u timu.

Paskolo je čovek protiv koga su se uvek svi kladili. Nikada na njega. Zato je Jasmin Repeša kada ga je doveo u tim rekao: “To sada mora da se promeni”. I promenilo se. Dada je doneo veliku energiju Olimpiji u drugom delu evroligaške sezone. Kada on ima veću ulogu dešava se da Olimpija izgleda potpuno drugačije na terenu.

Deluje pomalo ruralno kada je u igri, kao što i njegovo prezime u previdu na naš jezik znači pašnjak. Nesvakidašnji košarkaš koji igra grubu, nedefinisanu, anarhičnu, košarku. Ali u isto vreme - lepu.

Obratite pažnju na njega u četvrtak. Naravno, ukoliko bude dobio šansu i pokazao šta zna. Kod njega se baš nikada ne zna. Baš zato i jeste Dada.