Da li Partizan treba da strahuje? Bugarima deset komada, Poljaci u Evropi ne znaju kako se prolazi dalje

Oprez jeste majka mudrosti, međutim, ni Slavija iz Sofije, pogotovo Zaglebije iz Lubina nemaju tako jake adute da bi fudbalerima Partizana klecala kolena ko god im izađe na crtu u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Crno-beli su pojam i za bugarskog i za poljskog predstavnika kad se povede priča o učinku u UEFA takmičenjima i sa te strane - plus po potezima koje vuku u prelaznom roku - ne bi smeli da imaju problema da izbore plasman u narednu rundu. Bez obzira što u početnim komentarima navijača na društvenim mrežama, pa i samih ljudi iz Humske 1 dominira obazrivost.

Ako je do tradicije Parni valjak može da računa na pozitivan ishod eventualnog dvomeča sa Slavijom. U jedinom dosadašnjem okršaju sa timom iz Sofije demonstrirao je silu, tako što je u prvoj rundi nekadašnjeg UEFA kupa, u sezoni 1988/1999 prošao dalje ukupnim rezultatom 10:0. Pukle su petarde i u Beogradu (Batrović dvaput, Vladislav Đukić, Vokri, Milonja Đukić) i u Bugarskoj (Vokri, Đorđević, Grekov autogol, V. Đukić, M. Đukić).

Posle toga Slavija nikad nije imala ni približno zapažene rezultate u Evropi, kao, na primer, dve decenije ranije, kad je sezonu 1966/1967 završila porazom u polufinalu Kupa pobednika kupova. Ni na domaćoj sceni ne mogu tamošnji crno-beli da se pohvale bogzna kakvim rezultatima. Bili su sedam puta prvaci (od toga čak šest pre ili za vreme Drugog svetskog rata), poslednju titulu osvojili pre 20 godina i od tad do četvrte pozicije u prethodnom prvenstvu samo jednom bili treći. Nikad bolje od toga.

Na klupi su nekad sedeli srpski stručnjaci Žarko Olarević, Miodrag Ješić i Ratko Dostanić, od decembra prošle godine na njoj je Aleksandar Tarhanov iz Kazahstana. Uglavnom koristi formaciju 4-2-3-1, ali se ne ističe preterano efikasnim fudbalom, pa je Slavija u ptrethodnoj sezoni dala tek 36 golova na 32 utakmice. Prvi strelac tima bio je 27-godišnji napadač Ivajlo Dimitrov. Klub su u međuvremenu napustili štoper Dimitar Pirgov i desni bek Svetomir Panov, a angažovani vezista Božidar Vasev (Botev) i defanzivac Aleksandar Branekov (CSKA Sofija).

Ništa bolje nije ni Zaglebije. Posle devet godina se vratilo pod kapu UEFA, ali nema previše iskustva igranja na međunarodnoj sceni i to bi, pod uslovom da eliminiše Slaviju, mogao da bude adut Partizana. Na početku sezone 2007/2008 ispalo je od Steaue u drugoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona (0:1, 1:2), a letimičan pogleda na internacionalne utakimce pokazuje da na njima nije vičan.

Samo triput u istoriji tim iz Lubina, grada na zapadu Poljske, prošao je u narednu rundu bilo kog takmičenja. Najpre 1995, kad je posle eliminacije Širaka (0:0, 1:0) ubedljivo ispao od Milana u tadašnjem UEFA kupu (0:4, 1:4), a na to je nakalemio dva prolaza u početnim kolima ugašenog Intertoto kupa: 2000. protiv azerbejdžanskog Vilasa i 2001. protiv malteškog Hibernijana, ali čim bi našao na malo jače rivale, kao što su tad bili Slaven Belupo ili Lokeren, završavao bi takmičenje.

Reč je o ekipi koja je dvaput bila šampion države (1991, 2007), a od trofeja u kolekckiji ima još tamošni Superkup (2007). U konkurenciji neprikosnovne Legije, kojoj povremeno pehare uzmu Leh, Visla ili Slask, Zaglebje poslednjih godina nema uspeha.

Minulo prvenstvo okončao je na trećoj poziciji Ekstraklase. Tu ga je doveo Pjotr Stokovjec, koji je sastavio dve sezone u klubu i sad je dobio priliku da se oproba u Evropi. Pitanje je s kakvim kadrom, jer su zasad stigli realativno nepoznati štoper Sebastijan Madera (Jagjelonija) i levi bek Danijel Dživnel (Sent Galen).

Zaglebje bi trebalo dobro da poznaje Miroslav Radović, jer je devet godina proveo u Poljskoj, dok se očekuje da sve bitne informacije o funkcionisanju kluba i načinu igre prikupi sportski direktor Ivica Iliev, koji je dve godine bio igrač Visle.

Dres ovog kluba nosi srpski internacionalac Đorđe Čotra, kao i nekadašnji desni bek Rada, Aleksandar Todorovski, za koga je pre četiri godine bio zainteresovan upravo Partizan.

(FOTO: MN Press, Action images)