ČUKARIČKA BAJKA: Od ruševina do jedinog srpskog kluba bez dugovanja
Vreme čitanja: 6min | sub. 15.06.13. | 17:34
Crno-beli s Banovog brda ekspresno su prošli put od očaja do sjaja i nakon samo jedne sezone vraćaju se u elitu. Povrh svega, prvi pravi privatni fudbalski klub u Srbiji stoji odlično finansijski što je delo ekipe koju predvodi vlasnik Dragan Obradović. Nije li ovo put kojim i ostali naši klubovi moraju da pođu, ne bi li se spasli potpune propasti?
Dubinu krize u srpskom fudbalu dovoljno jasno pokazuje činjenica da su u poslednje vreme vesti o dugovanjima Crvene zvezde i Partizana češće nego one o njihovim uspesima, da se informacije o tome kako su prvotimci nekog od večitih rivala dobili jednu od zaostalih rata plasiraju gotovo kao senzacije, dok se finansijski problemi igrača nekih drugih klubova (poput Donjeg Srema ili OFK Beograda), koji duže od pola godine nisu videli zarađeno, više i ne tretiraju kao novost. Zato gotovo nerealno deluje informacija da je jedan donedavni drugoligaš među retkim klubovima u Srbiji čiji igrači nemaju razloga da se žale na dugovanja. A kada se zna da je u pitanju Čukarički, koji je pre samo godinu i po dana bio pred gašenjem zbog bankrota, priča dobija obrise naučne fantastike.
MOZZART Sport istražio je ovo "čudo" sa Banovog brda i došao do zaključka da su za stabilnost kluba i njegov povratak u Superligu pre svega zaslužni dobra vizija i predan rad ljudi koji su se prihvatili velikog posla. O tome šta je urađeno i šta se planira za naše čitaoce pričao je mladi direktor Čukaričkog Miloš Janković.
Izabrane vesti
Pre samo godinu i po dana Čukarički je bio klub u bankrotu, na korak od nestajanja. Odakle ideja da se spase od propadanja?
"Sve je počelo tako što je gospodin Dragan Obradović, naš uspešni biznismen, poželeo da pomogne klubu, prvo da ga spase od ispadanja i malo finansijski vrati na noge, a onda je prošlog leta kupio Čukarički, pa je otpočeo proces njegove reorganizacije. Kada smo se spasli, prvobitno smo želeli da očuvamo nešto što ima dugu, poštovanja vrednu tradiciju, međutim, brzo su porasle ambicije i igrača i uprave. Doveli smo nekoliko fudbalera i osnovni cilj bio nam je da opstanemo u Prvoj ligi Srbije, a da tek u nekoj narednoj sezoni pokušamo nešto više. Posle nekoliko kola videli smo da ne zaostajemo za drugim ekipama, pa su nam se uvećali i apetiti i poželeli smo da uđemo u Superligu, što smo i ostvarili".
Koliko je bio naporan taj proces oporavka?
"Veoma, i ne mogu da kažem da je okončan. Kada je gospodin Obradović preuzeo klub, ovde je sve bilo u ruševinama. Sada je sve renovirano, ali to je tek polovina planiranog posla".
Šta je sve urađeno? Koji su poslovi još ostali da se obave?
"Urađeno je dosta, napravljena su dva pomoćna terena s veštačkom travom, jedan manjih dimenzija i jedan standardnih, na kojem utakmice igraju mlađe kategorije. U planu je dalje renoviranje stadiona, gradnja nove tribine, u toku je proces postavljanja reflektora... Očekujemo da to bude jedan lep objekat sa oko 8.000 mesta".
Pre nekoliko nedelja pojavila se informacija da je Čukarički jedan od retkih klubova u dve najjače lige Srbije koji ne duguje novac igračima. Imate li neki savet za ostale?
"Ja sam čuo da smo jedini koji nema nijedan dug, ali neću da grešim dušu, možda ima još onih koji su izmirili sve obaveze prema fudbalerima. Kod nas su plate na vreme, igrači su već dobili nagradu za plasman u Superligu. Nemam neki savet za ostale, besmisleno je reći da treba da se ugledaju na nas. Možda je kod nas malo drugačija situacija jer smo mi prvi privatni klub u Srbiji".
Nažalost, uprkos postavljanju kluba na sigurne noge i dobrim partijama ekipe, izostala je značajnija poseta na tribinama. Zašto stanovnici Banovog brda ne podržavaju svoj klub? Kako planirate da ih vratite na stadion?
"Nije da ga ne podržavaju, ali ipak treba vremena da se ljudi vrate na stadion i mi radimo i radićemo na tome svakodnevno. Verujem da će sa našim nastupima u Superligi biti i više ljudi na tribinama, posebno na onim većim utakmicama protiv Partizana, Zvezde i Vojvodine, odnosno, na gradskim derbijima sa OFK Beogradom i Radom. Smatram da su ljudi sa Čukarice zaslužili da imaju svoj klub u eliti i da su željni takvih utakmica. Nadam se da će već za nekoliko meseci poseta značajno porasti".
Kakve su ambicije za sledeću sezonu?
"Kao što sam rekao, u prošloj su nam bile da opstanemo u Prvoj ligi, pa neka budu i sada da opstanemo u eliti, ali videćemo kada počne prvenstvo".
Može li Čukarički do Evrope?
"Zašto da ne? Mislim da postoji realna šansa za to, to će nam biti cilj pored opstanka, da li kroz prvenstvo ili kroz kup".
Čukarički je jedan od retkih klubova u Srbiji u kojem deca u školi fudbala ne plaćaju članarinu, opremu i slično. Kako vam se to isplati?
"Zaista ne znam da li ima sličnih primera u Srbiji, možda i ima. Roditelji dece koja kod nas treniraju potpuno su oslobođeni plaćanja članarine, putovanja, kupovine opreme i svega ostalog što bi moglo da im zatreba i šta se već u drugim klubovima naplaćuje. Kada dete uđe u selekciju, dobije opremu za trening i sve ostale uslove za dalje napredovanje. Naš gazda je tako odlučio, a mi ćemo pokušati da do novca dođemo na neke druge načine, a ne preko dece".
BOLJE ČUKA NEGO ZVEZDA
Koliko fudbaleri Čukaričkog imaju poverenja u klub sa Banovog brda najbolje pokazuje nedavni slučaj braće Srnić, Slavoljuba i Dragoljuba. Oni su odlučili da ostanu pri odluci da preko Arbitražne komisije zahtevaju raskid ugovora sa Crvenom zvezdom, pošto žele da dobiju papire kako bi ostali u Čukaričkom. Ne tako davno situacija je bila sasvim drugačija, ali očigledno je da bi drugi klubovi Superlige imali šta da nauče od Brđana.
IGOR MATIĆ: KAO DA NISMO U SRBIJI
Iskusni vezni fudbaler Igor Matić bio je prošle sezone jedan od dvojice najstarijih prvotimaca (uz Ivana Popovića), a za MOZZART Sport priznao je da nije imao rezerve kada je iz veoma ambicioznog Napretka prešao u klub koji je u tom trenutku bio u fazi obnove.
"Nisam imao dilemu. Istina, nisam bio upućen u sve planove Uprave, ali tokom razgovora sa gospodinom Draganom Obradovićem shvatio sam da je u pitanju izuzetno ambiciozan čovek, pa smo se dogovorili za pet minuta. Kada se osvrnem na proteklih godinu dana, moram da priznam da sam oduševljen i uslovima, i perspektivom kluba. Ovo je trenutno jedan od najorganizovanijih klubova u Srbiji, bez obzira na stepen takmičenja u kojem smo nastupali. Verujem da će i u budućnosti ostati tako".
Možete li da uporedite Napredak i Čukarički, s obzirom na to da su Kruševljani sezonu završili na poziciji iznad i takođe se plasirali u Superligu?
"I tamo se radi slično kao ovde. Imao sam s Napretkom zaista korektnu saradnju, i dalje sam u kontaktu s mnogim ljudima iz kluba, kako sa igračima, tako i sa onima iz Uprave. Nije slučajno što su se i oni plasirali u elitu, a ja moram da priznam da sam i na početku prošlog prvenstva verovao upravo u ova dva kluba. Njihova prednost u odnosu na nas je to što imaju reflektore i zaista sjajnu posetu na svom stadionu, i ubeđen sam da će igrati značajnu ulogu u predstojećem prvenstvu".
Koliko može ova ekipa?
"Verujem da može mnogo. Ne bih mnogo da obećavam, bolje je da idemo korak po korak. Dobro mi je poznat kvalitet Superlige, drugih igrača i rivalskih klubova. Mislim da imamo preduslove za dobre rezultate, a ja ću ponoviti ono što sam nedavno rekao u jednom intervjuju: smatram da Čukarički može da izbori plasman u Evropu".
Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju magazina MOZZART Sport.