Čudna družina iz Spartaka: Nisu bitni novci, ovo je iz srca

Bila je jesen 2017. i Spartak je igrao možda ne najbolji, ali verovatno najlepši fudbal u ligi. Pa je onda došao januar i otišli su Đorđe Ivanović, Aleksandar Radovanović i Stefan Hajdin. Pa je došlo proleće i sidro je digao i trener Lazar Veselinović. Evo leta, otišli su i Nemanja Nikolić i Aranđel Stojković. I eto slavne Sparte – isprebijane na Karađorđu. Kad su svi mislili da će Subotičani krenuti u slobodan pad, neki drugi momci raširiše pluća i pokazaše da se na severu zemlje i dalje igra mnogo dobar fudbal.
“Mi smo se nadali, ali nismo to smeli javno da kažemo. I sami ste videli, sve nam je polazilo za nogom”, prvi su utisci 25-godišnjeg Mileta Savkovića, jednog od ponajboljih igrača sinoćnjeg spektakla u Novom Sadu.

Mada bi bilo nepravedno nekog izdvajati, jer svi su svoje obavili perfektno, pa Česi mogu da budu i zadovoljni što nisu pretrpeli teži poraz. Nemanja Ćalasan i Dejan Kerkez pohapsili su Spartine napadače, a obojicu su tek 22 godine. Japanac Noboru Šimura je izgledao kao da se tek vratio sa Mundijala u Rusiji. Napred raznovsni Savković, pa Bojan Čečarić i Ognjen Đuričin, strelac drugog gola, još jedan momak koji tek treba da proslavi 23. rođendan.
“Kolektiv nas je sve izbacio. Pola godine sam ovde i odmah sam video da je ovo jedna lepa družina. Nema pokvarenih momaka, svi su jedan uz drugog i mislim da se to i vidi”, kaže nam Đuričin.

Taj izraz družina pre njega je iskoristio i Savković govoreći o toj sada već toliko rabljenoj konstataciji da je samo jedan od Spartinih igrača na godišnjem nivou plaćen koliko i ceo tim Spartaka.
“Nisu toliko bitni novci. Mi smo pokazali karakter. Igrači koji tek treba da odu negde da zarade su se pokazali najbolje. Iskren da bude, o tome se posle utakmice najviše pričalo i u svlačionici. Jer mi posle svih silnih promena nismo baš mogli da tvrdimo da ćemo da igramo ovakav fudbal. Ali onda ti dođe ovakav protivnik, veliki tim i ti ga pobediš i onda svaki igrač bude ponosan. Probudilo nam je sad to nadu da i mi možemo da igramo ozbiljan fudbal, da ćemo nekad igrati za ozbiljan novac, iako ponavljam – nije to najbitnije. Bar ne nama. Mi smo neka čudna družina. Jednostavno igramo fudbal i ne zanima nas ko je preko puta”, rezimira Savković.

Ali nije uvek bilo lepo, posebno ne lako. Mnogi su se zabrinuli za budućnost Spartaka posle svih tih silnih odlazaka, računajući tu i trenera Veselinovića proletos. Vruć krompir u ruke preuzeo je Vladimir Gaćinović, otac našeg reprezentativca Mijata. Delovalo je kao da će on biti žrtvovan, jer niko nije očekivao da će Subotičani opet uspeti da selektiraju kvalitetan sastav. A upravo Gaćinovićeve zasluge sada ističu i Savković i Đuričin.
“Bilo je teško na pripremama. Nije lako ukomponovati ekipu kad ti svakog prelaznog roka odu trojica ili četvorica najboljih igrača. Nadali se jesmo, ali nismo smeli ništa da kažemo, posebno posle one naše prve utakmice sa Kolerajnom nakon koje nsu svi mislili da smo završili sa Evropom već u prvom kolu. Ali podigli smo se i to je velikim delom i Gaćinovićeva zasluga. Igrački se kada promenio, ali smisao igre nismo menjali. Nije to možda još igra koja nas je krasila na proleće 2017, ali idemo ka tome. Ovde su mladi momci, svetla budućnost, a trener ima ozbiljan plan rada. I što je možda najbitnije: psihičku pripremu sa svakim igračem. Toliko je dobar sa svima nama da moraš da mu uzvratiš uslugu, pa svi daju i više od maksimuma”, otkriva nam Savković.

Đuričin se nadovezuje.
“Pred svaku utakmicu ponaosob priča sa svakim od nas. Kaže nam šta nas očekuje, šta on očekuje od nas. Podigne nekog ako je psihički pao. Pedagog je pravi. Meni je recimo uvek govorio da budem ono što jesam, ono što sam bio i u trećoj ligi kad sam igrao za Bečej. Da se ne menjam, da verujem. I verujem. Optimista sam u životu. Istina, nisam očekivao da ću baš u roku od šest meseci da pređem put od treće lige do Evrope, ali nije da sam sad zabezeknut i da mi je sve ovo neki bauk. Dakle, sve što šef radi – radi iz srca. Nema problem sa tim da li će nešto biti u budućnost ili neće. Ide iz dana u dan i to funkcioniše”.

Doduše, ovo je samo jedna lepa noć za Subotičane. Posao tek treba da se dovrši.
“Ništa nije gotovo. Idemo tamo da ako je moguće što pre damo gol i završimo to. A i ako kojim slučajem oni povedu sa 2:0 mi ćemo svejedno ostati pri našoj igri i ići na taj jedan gol. Nema predaje. Ne sada”, ističe Đuričin.

Savković podržava.
“Sad će i Sparta shvatiti ozbiljnije i nas kao igrače i Spartak kao klub. Ali mi nećemo menjati filozofiju. Idemo da damo taj gol i da obradujemo još jedan naše navijače i ceo srpski narod. Verujemo da je Srbija ponosna na nas”.

Dodajemo: i te kako je ponosna.

Foto: Star Sport