Čudesni put Erika Bajija: Od skupljanja sitniša po govornicama i transfera vrednog 17.000 do miljenika Teatra snova

Početak juna je. Erik Baji je čitao o interesovanju Mančester junajteda, Barselone i Borusije Dortmund. Ali ovaj poziv nije očekivao.
"Bio je to Žoze Murinjo. Kao grom iz vedra neba. Erik je bio sav ushićen", prepričava Bajijev najbolji prijatelj, nekadašnji saigrač iz Espanjola Đoan Đordan.
"Zvao me je, pitao: ’Kako da odbijem kad te Murinjo zove?"

Majstor psihologije kakav jeste, Murinjo je govorio na francuskom, Bajijevom maternjem jeziku. I naravno da ga je ubedio da dođe u Mančester junajted. Morao je brzo da reaguje. Luj van Gal se nije interesovao za doskorašnjeg štopera Viljareala.  Žuta podmornica je pristala na obeštećenje od 35.000.000 evra, Baji bi posle tog poziva i peške preko mora prešao za Murinja. Za dve nedelje sve je bilo gotovo.

Tri meseca kasnije Baji je proglašen za najboljeg igrača utakmice u tri od četiri Junajtedove utakmice, već je pogidao pehar Komjuniti Šilda, izbacio Krisa Smolinga iz prve postave i dobio priznanje za najboljeg igrača ekipe u avgustu.
"Uf, sjajno pojačanje. Sve nas je iznenadio, a verujte mi, nije lako kad stigneš u Englesku. Ali on leti! Kad stanem u tunel i okrenem se, vidim te moćne momke, Pogbu, Zlatana i njega... Oseća se samo njihovo prisustvo", rekao je nedavno David de Hea.

Pravi test tek stiže u subotnjem gradskom okršaju sa Mančester Sitijem. Ali put koji je 22-godišnji defanzivac prešao već je dovoljan za prvih nekoliko poglavlja knjige o jedinstvenoj životnoj priči. Uostalom, Baji je prvu pravu takmičarsku utakmicu 11 na 11 odigrao pre samo četiri godine!

Dejli Mejl se potrudio da otkrije ko je zapravo Erik Baji. Rođen je aprila 1994. u Bingervilu, predgrađu Abidžana, prestonice Obale Slonovače. Ne budite lenji, proguglajte malo, pogledajte slike, tek da vidite gde je sve počelo. Daće vam dobru osnovu za dalji tekst.

Fudbal je igrao samo na ulicama u industrijskom srcu regiona. Školovanje, piše francuski Mond, prekinuo sa 14 godine kako bi radio za telefonskom govornicom. Praznio je onaj sitniš koji se ubacuje u automate, zarađivao - sitniš. Potom trčao na probe po raznim klubovima. Nije baš da je odrastao u potpunom siromaštvu. Otac je pristojno zarađivao kao učitelj, majka je radila u butiku.
"Nije gladovao, ali dete u Podsaharskoj africi baš i ne jede mnogo. Minimalni su to uslovi za život", svedoči izvor blizak porodici.

Omladinski centar Abija Stars na kraju je uočio njegov potencijal, a potom španski lovci na talente iz agencije Promoesport. David Komamala, šef tog projekta, priseća se kako je to izgledalo.
"Skautirali smo talentovane dečake iz osam zemalja centralne Afrike. Erika smo prvi put videli 2009. u Abidžanu. Igrao je taj mali klub, jedva da je bilo infrastrukture. Tereni su bili tereni samo zato što su ih tako zvali. U stvari su to bile blatnjave poljane, nije bilo ni golova. Trener lokalac koji je imao trenerku i loptu", svedoči Komamala.
"Erik je bio mršav kao grana, ali se na prvi pogled izdvajao visinom, brzinom, hrabrošću i talentom. Takve poteze retko vidiš kod dečaka iz Afrike. Već drugi put kad smo ga videli počeli smo da pregovaramo o otkupu. Pravili smo kamp, u Burkinu Faso doveli 40 ili 50 najtalentovanije dece iz regiona, zvali sportske direktore i skaute velikih evropskih klubova na nedelju dana..."

Bio je novembar 2009. godine. Sevilja, Espanjol, Barselona, Borusija Menhengladbah i Juventus... Svi su imali predstavnike na  tom kampu. Juventus je prvi krenuo u napad, ali je zbog ograničenog broja igrača van EU odustao. Espanjol je bio uspešan. Onda je agencija morala da "slomi" njegov klub, tačnije omladinsku školu.
"Ljudi tamo imaju dobre namere, ali malo sredstava i onda kada vide ’zapadnjake’ zamišljaju kofere para, Lionela Mestija, Real i Mančester junajted. A ne znaju da je teško i ubediti evropske klubove da uzmu pod svoje afričkog tinejdžera sa malo ili nimalo taktičke pismenosti, koji pritom neretko ne mogu da igraju odmah zbog komplikovane papirologije".

Posle tromesečnih pregovora ipak: ruka-ruci. Espanjol je platio oko 17.000 evra, obećao neke bonuse kad i ako Baji zaigra u Primeri i maleni procenat od naredne prodaje. Na kraju se ispostavilo da to uopšte nije bio mali novac, iako se Baji načekao i namučio pre no što je dočekao šansu. Imao je 16 godina kad aje saznao da dve godine neće moći da igra takmičarske utakmice zbog komplikovanih propisa prilikom dovođenja igrača van Evropske unije u španski fudbal.
"Odmah se videlo da je jedinstven, ali dođavola kako se taj momak patio. Sam, bez porodice, bez para, nije znao španski... Gledao sam ga kao na brata, provodio je dosta vremena kod mojih. Brinuli su se o njemu, da ne ie praznih džepova".

Agencija je pomogla. Davala je za džeparac. Omladinci nemaju plate. I onda leto 2014. godine. Trener Espanjolovog rezervnog tima je Serđo Gonzales.
"Bio nam je potreban četvrti štoper i znamo sam da će sa Erikom sve biti u redu. A kad je počeo da trenira sa nama... Jednostavno nisi mogao da ga ignorišeš. Svi napadači su bežali od njega, jer on je uvek na tebi, diše ti za vrat, gazi te".

Sa treninga na utakmice...
"Treća utakmica u startnoj postavi i Barselona. Vodimo sa 1:0 na poluvremenu i Mesi se ne vidi. Na kraju smo izgubili, ali sam tad shvatio da je on ozbiljno poseban. Imajte na umu, Erik nije imao nikakav taktički trening u Africi. Bio je neverovatno sirov. Morao je da nauči kad da iskorači, kako da postavi liniju, da postavi ofsajd zamku. Gledali smo snimke, sedeli sa njim satima. Nekad sam mu objašnjavao na primera Serhija Ramosa, Đerara Pikea, uglavnom na njegovim igrama. I radio je sve da se popravi. Većina igrača dođe, odradi trening i ide kući. On mu je posle treninga kucao na vrata, tražio još snimaka, kondicionog davio da mu da još neki savet", u dahu govori Gonzales.

Od prvih para, naravno, roditeljima je kupio kuću u Obali Slonovače. Reprezentativac je postao kada su ga skauti saveza pogledali u susretu sa Rajo Valjekanom, njegovom četvrtom u prvoj postavi Espanjola. Našao se na spisku za Afrički kup nacija, pogodio je penal u seriji u finalnoj pobedi nad Ganom. I za 5.700.000 evra prešao u Viljareal.

Ipet ista priča.
"Igrali smo protiv Reala i imali neke probleme sa povredama. Stavim ga na desnog beka protiv Kristijana Ronalda i pobedimo sa 1:0. Bez bilo kakvog znanja o igranju na tom mestu potpuno je izbacio Ronalda iz igre. Neverovatan je. Ima sve. Brzinu, agresivnost, koordinaciju, talenat, odlučnost, može da čisti, da se bori, da skače, da dodaje, da udari kad treba. Biće jedan od pet najboljih štopera na svetu, uopšte ne sumnjam u to", kao iz topa odgovara doskorašnji šef struke Viljareala Marselino Toral.

Danas živi u Lauri hotelu u Mančesteru, ali traži kući u kojoj će živiti sa devojkom Vanesom. Venčali su se ovog leta. Upoznali, tako bar tvrde lokalni mediji, kada je pre i-haj godina ušla u njegovu telefonsku govornicu.

(FOTO: Action Images)