Čudesan slučaj Luke Jovića, ili - Kako je klinac koji je spavao u gepeku stigao do velike pozornice

Navijači Crvene zvezde skoro da su se navikli da gledaju decenijski horor garniran sušom trofeja, lošim rezultatima i još gorim međuljudskim odnosima na Marakani, ali ti isti iskreno veruju da će tokom 2014. godine biti svedoci crveno-bele bajke koja će biti pisana igračkim krasnopisom Luke Jovića. O tom malom centarforu s frizurom Radamela Falkaa, koji je pre neki dan napunio 16 godina, zna se sve, ili skoro sve. I da je najtalentovaniji napadač u Zvezdinoj omladinskoj školi još od Gorana Drulića, i da stručnjaci smatraju da predstavlja ubitačnu sublimaciju Darka Pančeva i Milka Đurovskog, i da je trenutno, kao običan tinejdžer, tiha patnja velikog broja bogatih evropskih klubova.

Ali sve nabrojane reference neće mu pomoći da u eksprenom roku pretrči rutu talentovan mladić – gotov igrač, koliko činjenica da njegov kratak životni i profesionalni put prosto u svakom biću provocira vulkan najfinijih emocija.

Još kao dete, rođeno u selu Batar nedaleko od Bijeljine, Luka Jović je osetio sve i – očvrsnuo. Tako bar u emotivnoj ispovesti za MOZZART Sport govori njegov otac Milan, koji se i danas svim sredstvima trudi da, pre svega, Luka bude isti onaj čovek ili dečkić, kojeg je poslao u Beograd, u Crvenu zvezdu, da postane ponos tog kluba i reprezentacije Srbije.
"On je samo, i samo jedan veliki talenat. Znam koliko je emotivan, koliko mu teško padaju neke stvari iz prošlosti, ali reći ću vam da on detinjstvo praktično nije ni imao. Bio je dete kada su mu se razbolele i baka i sestra, ja sam često boravio u Beogradu kako bih bio uz njih... Moj otac, a njegov deda, bio je često prinuđen da ga čuva. Morao je s njim da ide i na njivu, a bio je veoma živahan. Dešavalo se da deda mora da ga zaveže, da mu mali ne pobegne... Ali opet kažem sve je to život, a naša drama se završila na najbolji mogući način. Moj rođak Savo Milošević pomogao mi je oko lečenja kćerke, sa Dejanom Stankovićem i Sinišom Mihajlovićem skupio novac za intervenciju u Italiji. Hvala mu do neba", skoro sa suzom u oku počinje priču o svom sinu Milan Jović.

Taj teži način odrastanja naterao je glavu porodice Jović da i danas sina zove Malac. Često gleda u mobilni telefon kako bi se na displeju pojavila Lukina poruka da je završio trening i da je s njim sve u redu. Ne menja način govora ni na našu šaljivu konstataciju da je Luka predodređen da zaradi silne milione.
"Ma ja ću biti isti kao i kad imam 20 evra u džepu... Nisam od onih koji prodaju svoje dete i gledaju da na njemu zarade. I danas se sećam kada sam dobio prvi poziv zbog Luke. Sedeo sam kod kuće kada me pozvao drugar iz Loznice Boban Tripković i pitao da li hoću da dam Luku da igra Mini Maksi ligu u Beogradu. Njega je zvao  čovek po imenu Laza koji je držao ekipu Teretana Taš. On mi je mnogo pomogao finansijski. Luka je odigrao jednu probnu utakmicu, odmah spakovao tri-četiri gola... Posle mi Laza kaže 'vaše dete će dobijati 50 evra po utakmici i 2.000 dinara za putne troškove'. Ej, 50 evra! To 2004. godine nije bilo malo. Nisam hteo da mu budem dužan, ali on mi je ponavljao da ništa ne dugujem i da mi daje novac za putne troškove."

"OVO JE OPASAN IGRAČ, ON MORA DA DOLAZI I IGRA ZA NAS"

Lovcima na talentovane glave iz Crvene zvezde nije trebalo mnogo da čuju dobar glas o jednom malom iz Bosne koji teroriše rivale u Mini Maksi ligi. I danas Jović senior ustaje na pomen Tomislava Milićevića koji je pohitao u jedan od beogradskih balona da vidi na delu tog toliko hvaljenog Luku.
"Imao sam sreću da je Tomislav Milićević gledao te utakmice. Jednom prilikom meni majka od jednog dečaka, Jadranka Ilić, koja je bila zaposlena u Savezu, kaže da će Tomislav Milićević gledati mog Luku. Zapao mu je za oko. Na sreću, Malac otkine i tu utakmicu. Odmah je usledio poziv da dođe na Marakanu, i danas se sećam datuma, 10. maja 2005. godine, i odigra selektivnu utakmicu. A tamo mnogo dece, Žigić deli autograme... Međutim, Luka se opet nadaje golova. Prošlo je 10 minuta, a meni Toma prilazi i kaže: 'Ovo je opasan igrač, on mora da dolazi iz vašeg mesta i igra za nas'. Igrao je na tim turnirima, davao golove..."

Ostali roditelji su se divili Lukinom umeću, brojni čelnici klubova dolazili da gledaju njegovu nepodnošljivu lakoću postizanja golova, a Milan Jović je ponovo preživljavao besane noći. Nije dozvolio da Luka zbog nedostatka finansijskih sredstava odustane, a to je značilo samo jedno – krv, suze i znoj.
"I danas imam 'pasat', karavan, kojim sam ga šest godina dovozio u Beograd. Nisam ga registrovao poslednje dve godine, ali to mi je uspomena. Taj automobil me nikada nije ostavio na putu... Ma kad se samo setim..."

Pitanja nije trebalo postavljati.
"Spavali smo u tom 'pasatu'. Oborim zadnje sedište, ponesem od kuće jastuk i ćebe i Luki napravim krevet. Tako smo čekali utakmice, jer smo iz Batara morali da krenemo ranije. Sećam se da je jedan vikend igrao dve utakmice, prvu u subotu po podne, a drugu u nedelju rano ujutru. Nije nam se isplatilo da se vraćamo preko Drine. Doterao sam automobil ispred južne tribine i tu smo proveli noć. Palio sam ga često da se mali ne bi smrzao. Prilazili su nam portiri da vide šta se dešava, čak su nas gledali i ljudi koji čeprkaju po kontejnerima... Svi su se čudili."

Za sebe kaže da je domaćin čovek, da je svakome kome je mogao pomogao. Otuda mu se možda i vratilo u tim danima oskudice i spavanja u automobilu.
"To da spavamo u 'pasatu' čula je Jadranka, žena iz Saveza koju sam već pomenuo. Rekla je da se to više neće desiti. Baš nam je pomogla, kao i jedna porodica iz našeg sela, a i otac od Duška Tošića preuzeo je obavezu da Luku vozi na utakmice."

Dok je njegov otac izvrtao dušu na postavu ekipi MOZZART Sporta, Luka Jović se pojavio u restoranu Crvene zvezde. Prvo je zagrlio Milana, zatim je i nama stisnuo ruku uz obavezno: "Dobar dan". Kao da je želeo da potvrdi očeve reči da se ni za jotu nije promenio.
"Prija mi što se ovoliko priča i piše o meni. Verujte mi da me to neće poremetiti. Ja sam i dalje na zemlji i moj jedini cilj je da uđem u prvi tim", protokolarno je prokomentarisao Luka čisto da probije led.

A zatim poslao poruku iz koje je vrcalo samopouzdanje:
"Verujem da sam spreman da igram seniorski fudbal, da mogu da pomognem Zvezdi. Nije neka razlika. Posebno jer sam uvek igrao sa godinu ili dve starijom generacijom."

"PARTIZAN JE ZVAO, NUDIO, ALI LUKA JE ŽELEO SAMO ZVEZDU"

Da se otac Milan vodio isključivo finansijskim interesima, četvoročalana porodica Jovića bi već odavno bila zbrinuta i uživala sladak nemački standard. Možda i zbog toga Luka ulogu junaka ove priče prebacuje na oca.
"U moju kuću, daleko od Beograda, dolazili su Fredi Bobić i Miki Stević. Hteli su malog da vode u u Štutgart, odnosno Dortmund. U to moje dvorište dolazilo je mnogo ljudi, da ih sad sve ne imenujem. Hteli su da pravimo predugovore. Nuđeno mi je da dobijem nemačko državljanstvo i da odvedem celu porodicu. Nisam hteo. Jer da nije Zvezde, kakva je takva je, za moje dete se bi ni znalo. Nisam od roditelja koji ucenjuju i prete tužbama."

Uveravao nas je i gestikulacijama rukama da nikada neće postati pokondirena tikva koja se pomamila zbog silnih ponuda.
"Ako budem bio pri ovoj pameti, nikada neću tužiti Zvezdu. Kada smo potpisivali profesionalni ugovor sa Zvezdom, tu su bili Džajić, Stojadinović, Zečević... Rekao sam im da uzmu i izračunaju koliko sam potrošio za putne troškove. Samo sam to tražio i oni su me ispoštovali."

Pored Milana, dominantna ličnost u dosadašnjoj karijeri mladog asa bio je Savo Milošević. Malo ko zna da je pre nekoliko godina Luka obema nogama bio u Partizanu, ali je onda Savo, rođak i zemljak porodice Jović, odigrao ulogu od više miliona evra. Tako bi je, sigurno, procenili navijači Crvene zvezde.
"Desio se jednom prilikom mali incident. Bila je zima, nenormalna vejavica i meni Toma Milićević preko jednog roditelja poruči da ne dovodim Luku. Čovek zaboravi to da mi kaže, a kada me je video, Toma je bio vrlo ljut. Vikao je: 'Da li si ti normalan, rizikuješ život svog deteta?' Pogodilo me je što me je grdio pred svima. I što je najgore, Luka uopšte nije igrao, bio je na klupi."

Ljudi iz večitog rivala imali su brzo dojavu.
"Mi smo veliki zvezdaši, ali iz revolta sam otišao tamo. Igrao je protiv OFK Beograda, imam i Lukine slike u Partizanovom dresu. Oni su bili uporni, želeli su da prenoći u Zemunelu i da ga na brzinu registruju. Hteo sam malo da razmislim, a oni se svi sjatili oko mene, čak i treneri prvog tima. Presing na mene. Međutim, Vanja Radinović ga ne pozove na utakmicu u sredu i načini grešku. Naravno, ljudi iz Zvezde su to čuli i okrivili Savu da im otima decu. Vrlo neprijatna situacija."

Aktuelni direktor FSS-a nije želeo da bude mirođija u ovoj čorbi, pa je zakazao sastanak na Karaburmi.
"Partizan mi je nudio 200 evra mesečno samo da Luka tamo ostane. Ali Savo je ispao džek. Ljudina, kao i obično. Svi smo se skupili na Karaburmi da se to rasčisti. Savo je gledao u oči Tomu Milićevića i pričao kako on s celim slučajem nema veze. Ja sam to potvrdio. Međutim, ovi iz Partizana neće da popuste. Govore kako je Luka njihov. I onda ponovo na scenu stupa Savo, grli Luku i obraća mu se: 'Ti si ovde najvažniji, ti odluči, gde bi voleo da igraš...' A Malcu idu suze na oči i kroz zube cedi da hoće u Zvezdu. Savo srećan, jer zna da smo zvezdaška porodica. Tad je počeo još više da nas ceni, jer se nismo obazirali na 200 evra."

"ŽELIM DA OSTAVIM TRAG OVDE, IMA VREMENA ZA INOSTRANSTVO"

Luka je štićenik agencije LIAN SPORTS koja je u vlasništvu Falija Ramadanija, dobro poznatog menadžera koji je uhlebio Jovetića, Nastasića, Ljajića, Markovića... Za menadžera Jovići imaju samo reči hvale i umiruju navijače Zvezde da ne bi trebalo da strepe da će Luka brzo otići.
"Menadžeri su me vukli za ruku, dugo nisam hteo, ali jednostavno morao sam finansijski da budem siguran. Da Luka ovde živi i ima za sok. Nisam hteo da osetim bol kako mi dete nema u Beogradu za čokoladu. Seo sam da razgovaram s Adrijanom Đokajem i posle i s Nikolom Popovićem. Ugovorili smo sastanak s Damjancem i on mi je ispričao kako oni to rade. Stavio sam im do znanja da dete ne prodajem. Kada su mi ponudili sumu, da je ne pominjem, sve mi se okrenulo pred očima. Ja sam rekao Damjancu da moj Luka ne zaslužuje toliki novac. On mi je odgovorio da je jedan od najtalentovanijih centarfora u Evropi, da je takvih malo u svetu ili skoro da ih nema. Ja sam od tog ugovora s agencijom kuću napravio."

Ugovor s agencijom LIAN SPORTS veže ga dve godine.
"Nikola Popović, skaut, tri puta sedmično je u Beogradu s Lukom. Dolazi na trening, vozi ga u stan, Pazovu, vode računa o školi... Posle svake utakmice imaju analizu, govore Luki gde greši, šta treba da ispravi. Oni sve organizuju. Opremili su i stan. Damjanac mi je rekao da se ne ugledam na druge roditelje koji tuže klub. Savetovao mi je da ovde mora da odigra dve godine u prvom timu."

Luka je navijačima Crvene zvezde nagovestio godinu ohrabrenja:
"Za godinu i dve sebe vidim u prvom timu Crvene zvezde. Hoću da pokažem zašto se toliko lepih stvari priča o meni. A za inostranstvo ima vremena. Kao što ima vremena da postanem novi Falkao", rekao je mlađi Jović.

"MAJKO, NISAM DOŠAO U BEOGRAD ZBOG DEVOJČICA!"

Dok čeka prolećni debi za prvi tim Crvene zvezde, Luka ne dangubi po beogradskim klubovima i splavovima.
"On u diskoteku nije ušao. Sedi samo u kafiću Roma, jer ga vlasnik Dejan Dmitrović, veliki zvezdaš, obožava. Tu gleda košarku. I obavezno mi se javi sa kim je. Sećam se da ga je moja supruga skoro pitala: 'Luka, sine, ima li neka devojka u Beogradu, reci svojoj majci?' Odgovor mu je bio iskren: 'Majko, nisam došao u Beograd zbog devojčica, nego da postanem ozbiljan fudbaler.' Vrlo, vrlo je skroman. Kada dođe kod nas, gleda da ne oblači firmiranu i klupsku garderobu, kako ljudi ne bi pričali da se 'nafurao' u Beogradu."

Ne zaboravlja Luka svoje trenere:
"Dok se nisam nastanio u Beogradu, privatno sam trenirao s bivšim centarforom Loznice Pajom Jeftićem. Po 100 puta smo ponavljali iste vežbe, bilo da je kiša ili sneg. On mi je mnogo pomogao, kao i Bratislav Braca Živković..."

Svestan je svojih nedostataka:
"Mogao bih da popravim kretanje."

O vrlinama je pričao otac:
"Daje golove, ali meni je puno srce kada znam da ne pljuje rivale, da im daje ruku i pomaže da ustanu. Nije ni sebičan, zna da odigra povratnu loptu čak i kada pređe golmana", zaključio je Jović senior.

(Foto: Branko Starčević; STAR SPORT; privatna arhiva Milana Jovića)