Čudan put Brazilca: Prošao u Partizanu, nije imao za hleb, plakao, radio na ulici, a danas je u portugalskom raju

Kada se navijačima Partizana pomene Vašington, mnogima prvo na um padne džinovski Brazilac čudne frizure koji je potpisao za crno-bele u januaru 2009. godine i nastavio seriju promašenih investicija poput Aleksisa Ngambija ili Kamela Zajema. Ali korpulentni napadač o čijoj karijeri poslednji pisani trag doseže do jednog iračkog kluba i 2013. godine, nije jedini Brazilac tog imena koji je bio u Partizanu.

Vašington Santana je došao u crno-beli tabor 2008. godine na probu u tandemu sa zemljakom Tijagom po želji Ivana Tomića. Tijago nije prošao probu, Vašington jeste i igrao je za filijalu Teleoptika u drugoligaškom takmičenju.

U prvom timu Partizana nikada nije dobio šansu, pa je posle godinu i po dana napustio Beograd kada mu je istekao ugovor. Danas je standardan u timu portugalskog Nasionala, a između Beograda i Portugalije je prošao trnovit put.
„Sa 14 godina sam došao u Korintijans, a sa 16 sam već postao profesionalac i zaigrao u četvrtom rangu brazilskog fudbala u timu Forsa Sindikal. Sa 18 sam otišao na probu u poznati klub Partizan iz Beograda. Bilo je teško jer sam imao jezičku barijeru, a ni engleski nisam dobro govorio. Drugi problem je predstavljala hladnoća na koju nisam navikao. Bilo je dana kada je temperatura padala deset stepeni ispod nule. Tokom utakmice, prsti su mi bili smrznuti, a sintetički teren je bio prekriven snegom. Treći problem je bio hrana. Ali posle nekog vremena sam se navikao na na sve to, ljudi su bili jako ljubazni i srdačno su me primili. I počeo sam da uživam... Igrao sam za B tim, ali mi na kraju nije ponuđen novi ugovor i vratio sam se u Brazil“, otkriva Brazilac za medije u domovini.

Vašington je prešao u Botafogo iz Sao Paula, potom igrao za Tombense i na kraju Figerense. Posle isteka ugovora sa Figerenseom je godinu dana bio van fudbala. Niko ga nije želeo.
„Bilo je dana kada nisam imao ni real (brazilska valuta op.a.) u džepu i nisam mogao da kupim hleb za porodicu. Da bih izašao iz te situacije, bio sam prinuđen da preprodajem „havajanke“ (brazilska reč za letnje papuče „japanke“) na ulici kako bih preživeo. Imao sam šansu da igram za neke niželigaše, ali njihove ponude nisu mogle da se podvedu čak ni pod pristojne. Na ulici sam mogao da zaradim više“.

Brazilac ističe da mu je najveća  nevolja bilo gledanje fudbalskih utakmica na televiziji.
„Gledam fudbal na teliviziji i vidim kako igraju moji prijatelji. Trebalo je da budem sa njima na terenu, umesto pored TV ekrana... Počeo bih da plačem i kasnije sam izbegavao da gledam utakmice u kojima su igrali moji prijatelji. Oči su mi bile pune suza kada bih video nekog od mojih bivših saigrača iz juniorskih dana. Ali potom sam razmislio i shvatio da mi je Bog dao talenat da igram fudbal i da moram da ga iskoristim“.

Zahvaljujući nekim ljudima iz Forse koji su ga poznavali od ranije, Vašington je dobio ponudu jednog niželigaša.
„Dobio sam ugovor na godinu dana i osetio stabilnost. Vrata fudbala su mi se ponovo otvorila. Potom sam prihvatio poziv Penepolense sa kojim sam stigao do polufinala Paulista prvenstva. Usledio je transfer u Žoinvil sa kojim sam imao dobru epizodu u Seriji B“.

Žoinvil je te sezone blistao u brazilskom drugoligaškom karavanu i kao prvoplasirani se plasirao u Seriju A. Ipak, Vašington nije dočekao kraj sezone u Žoinvilu i slavlje povodom plasmana u Seriju A.
„Posle 25. kola sam dobio poziv Palmeirasa. Za dve godine sam došao od prodavca papuča do poziva velikana kakav je Palmeiras. Zvao me je lično trener Dorival Žunior. On je insistirao na mom dovođenju. Tim je bio u lošoj situaciji i nalazio se u grčevitoj borbi za opstanak pet kola pre kraja. Odigrao sam svih pet utakmica i uspeli smo da izborimo opstanak iako nam je 90 odsto navijača predviđalo ispadanje“.

Promenom trenera se promenila i Vašingtonova sreća pa je prešao u Paranu koja je igrala u Seriji B . Tamo je proveo polusezonu.
„Imao sam želju da se vratim u Everopu, moja žena je takođe sanjala o Evropi i baš tada je stigao poziv Nasionala. Nisam razmišljao mnogo i jedva sam dočekao prelazak u Portugaliju. Potpisao sam na četiri godine i zaista uživam u ovom periodu karijere. Grad je predivan i miran. Lepše mesto za život ne bih mogao da poželim“.

Za razliku od godinu i po dana provedenih u Beogradu, ovoga puta hladnoća nije problem za Vašingtona. Uživa na prelepoj Madeiri, stanadardan je u timu Nasionala za koji je prethodne sezone odirgao 32 od moguća 34 meča u prvenstvu, a svaku utakmicu je odirgao i u aktuelnoj sezoni. Ima 27 godina, igra na poziciji zadnjeg veznog i dovođen je u vezu sa transferima u Bragu i neke francuske klubove. 

(FOTO: Action images)