Partizanov čovek za specijalne operacije, Saša Ilić kaže - to je naš Rakelele

Kod Marka Nikolića se teško ulazi u tim. Još teže iz njega ispada. Partizanov šef struke odoleva nekim trendovima sa Zapada, da svaki meč počne drugih 11. Ne, ne, kod njega samo povreda ili kartoni mogu da saseku prvobitne zamisli i to je jedan od razloga zbog kojih je Milan Radin (26) deset i po meseci čekao šansu kakva mu se ukazala tek u subotu. Da počne zvaničan meč u Humskoj 1.

Suočen sa istinom da je na njegovoj prirodnoj poziciji nezamenjiv Everton Luiz i da sa Brazilcem često u paru igra Marko Jevtović, nekadašnji prvotimac lučanske Mladosti i Voždovca je priliku da igra dobio tako što je tandem zadnjih veznih dobio suspendijuće žute kartona u 154. večitom derbiju. Već u utorak veče se znalo da će početi protiv Vojvodine, međutim, saznanje da će mu to biti startni debi na Topčiderskom brdu nametnulo je pitanje kako će se snaći i da li uigrana sredina terena trpi zbog prinudnih promena.

Ispostavilo se da razloga za bojazan nije ni bilo. Momak iz Novog Sada sasvim zadovoljavajuće odradio zadatke i razgradio većinu akcija udarenog trilinga kluba iz svog rodnog grada: Aleksandra Paločevića, Dejana Melega i Filipa Malbašića.
„Nije moje da ocenjujem svoju partiju. Prepustiću to drugima. Uostalom, videću šta će šef Nikolić da mi kaže na treningu, onda ću da znam na šta je to ličilo. Čuo sam šta je rekao posle meča („zadovoljan sam kako su Radin i El Monir igrali“, op. au), a meni je najvažnije da sve zahteve struke sprovedem u delo. I da ekipa ima koristi od toga“, skromno konstatuje Milan Radin u razgovoru za MOZZART Sport.

Kad je dolazio u Humsku, Radin je predstavljen kao „motor ekipe“, apostrofiran je njegov radijus kretanja i „čitanje“ igre, da bi se u međuvremenu preobratio u fudbalera za obavljanje specijalnih zadataka. Kad je gusto. Ili kad nema drugih rešenja. Tako je uskočio na desnog beka posle povrede Miroslava Vulićevića na kup meču sa Žarkovom 25. oktobra, uz aut liniju igrao četiri dana kasnije u Surdulici, zatm ga nigde nije bilo do nedavno kad je na istom mestu menjao zamenika kapitena zbog kartona u Novom Pazaru.

Protiv Zvezde ga je Nikolić gurnuo u vatru u poslednjih deset minuta da pokrije levu stranu usled povrede Nemanje Miletića (iako je imao na klupu Mohameda el Monira), a taj podatak pokazuje koliko mu zapravo struka veruje).

Konačno je zaigrao i u vezi.
„Na poslednje tri utakmice igrao sam tri različite pozcije. Ne bunim se. Nije ni moje da se žalim. Ćutim i radim šta mi se kaže. Valjda je to nagrada za ono što pokazujem na treninzima. Stvarno dajem maksimum, a da li ću igrati beka, levo ili desno, u vezi ili ću imati još neko posebno zaduženje nije moje da mislim. Nego da to ispunim. Trebalo mi je koji minut protiv Vojvodine da „uđem“ u utakmicu, jer dugo nisam bio zadnji vezni, ali mi se brzo vratio automatizam u potezima“.

Osim što ga struke vidi kao univerzalca, Milan Radin je očito cenjeni i među saigračima, koji mu tepaju – Rakelele.
„Nadimak je smislio Saša Ilić. Letos, dok smo bili na pripremama u Poljskoj, uklizao sam mu malo oštrije nekoliko puta, nije mu bilo pravo, pa je rekao: „ovaj igra kao Makelele“. Ostali su prihvatili“.

Razgovor sa Partizanovim vezistom okončali smo šaljivom konstatacijom da je, verovatno, jedini u Humskoj 1 koji navija da Everton Luiz ode u letnjem prleaznom roku, kako bi dobio više prosotra da igra zadnjeg veznog.
„ Ne, ne, ne... Nije baš tako. Nemam šta da navijam ili se bavim klupskom politikom. Moje je da igram. Ćutim, čekam i radim pos'o. Zato mi je posebno drago što smo pobedili Vojvodinu. I znam šta ćete me sad pitati. O Zvezdi... Samo, mi ne smemo da gledamo njene rezultate, nego da pobeđujemo sve do kraja, pa šta bude“, zaključio je Milan Radin.

(FOTO: partizan.rs)