Čovek koji je digao Pionir na noge: Energija? I ona se trenira

Nije da smo hteli da brojimo. Primorao nas je. Odzvanja u ušima, poput zaglušujuće buke s tribina Pionira, kad ga je publika naradila ovacijama za borbenost. Četiri puta je Aleksej Nikolić izgovorio reč „energija“ posle pobede Partizana nad Cibonom, kako bi slikovito opisao šta je nateralo ekipu urušenog samopouzdanja u poslednjih mesec dana da na tri vezane utakmice pokaže kako, ipak, ima u njoj krvi. I – energije.

Najbolje se to videlo tokom sedam minuta i 20 sekundi, s kraja prve i početkom druge četvrtine kad su crno-beli, uglavnom zahvaljujući njegovom ratničkom pristupu i košgeterskom učinku (tri trojke i dva polaganja u tom periodu) napravili seriju 25:0. Ne viđa se to svaki dan. Baš kao ni partija nekadašnjeg košarkaša sarajevskih Sparsa i Brose Bamberga.
„Ne volim kad moram sebe da izdvajam, ali uvek kad igram pokušavam da donesem energiju na parket. Trebalo nam je to protiv Cibone, jer smo baš loše počeli susret. Morali smo da se dinemo. Bio je tu i Zagorac i Gegić, ostali momci s klupe su se nadovezali, što nas je diglo. Kad dobijem ovacije, svi to osetimo i još bolje igramo“, smireno komentariše slovenački plej kao da je najnormalnija pojava na svetu podići 7.000 ljudi sa sedišta bacanjem za loptu i(li) bacanjem lopte u koš.

Doduše, u Partizanu bi borbenost, kao što kaže Novica Veličković, trebalo da se podrazumeva. Nije samo to detalj koji publika prepoznaje, ali jeste dovoljan da pomogne ekipi kad joj ne ide. A nije išlo s početka, kad je hrvatski velikan „otvorio“ meč rezultatom 12:0 i 23:8.
„Ne bi smele da nam na početku meča prolaze kroz glavu misli „hoćemo li se izvući?“. Bio sam prilično miran, kao i ostali momci. Nije bilo panike. Nismo ušli u dobar ritam, međutim, znali smo šta nam je trebalo. Energija. Na kraju smo zahvaljujući njoj preokrenuli utakmicu“.

Logično pitanje – odakle je crpi: da li se uči, stiče ili samo dolazi s tribina?
„Uvek je dobra atmosfera kad navijači pevaju, pre utakmice ti dignu adrenalin. Lakše je. Znamo šta znače Partizan i navijači, svesni smo i moramo da preuzmemo odgovornost. Energija se i trenira. Kako radiš na treninzima, tako i igraš“.

Nikolić je prvo poluvreme odigrao u transu i sa 14 poena bio vesnik pobede. Uz još četiri ukradene lopte.
„Pokušavam da budem agresivan koliko mogu. Ja sam i plej, moram da razigram tim, pustim igru da dođe do mene. Kako kažu, „go with the flow“. Istovremeno, pokušavam da šutiram kad sam otvoren. Bitno je da pronalazimo jedan drugog, to je ono što trener traži“.

A Andrea Trinkijeri bio izuzetno kritički raspoložen, uprkos trećoj uzastopnoj pobedi. Jasno je i italijanskom strategu da su oscilacije jedan od najuočljivijih problema njegovog sastava.
„Navikavamo se na njega i on na nas. Polako ulazimo u sistem. Doduše, nas dvojica smo radili tri godine u Bamberu.  Lakše mi je, znam šta očekuje, pokušavam da saigračima objasnim šta traži. Zahtevan je, ali to će nas napraviti boljima. Vrhunski je trener, moramo da ga pratimo. Možda u Partizanu imam drugačiju ulogu nego u Bambergu i reprezentaciji Slovenije, ali se ne opterećujem, radim ono što se traži od mene. Mogu bolje. Uvek može. Sve dolazi treningom“, konstatovao je Aleksej Nikolić, pokretačka snaga Parnog valjka u jadranskom klasiku.

NE SMEMO DA SE PLAŠIMO JAČIH

Serija teških mečeva Partizana nastavlja se već u sredu, gostovanjem Zenitu u Sankt Peterburgu, naredne nedelje na programu je duel sa Budućnosti i Podgorici, pa dve izuzetno zahtevne utakmice u „Pioniru“, protiv Valensije i Crvene zvezde.
„Lepo je kad se pobeđuje, ovo nam je dalo samopouzdanje, mada je naša igra daleko od onoga što želimo. Moraćemo da radimo mnogo kako bismo bili konkurentniji jačim timovima. Ne smemo nikog da se plašimo. Mladi smo i neiskusni, ali ovakva energija može da nam bude glavni adut“, smatra Aleksej Nikolić.

FOTO: Star sport, MN Press