Čolo junačino, samo da si imao Dukadama! (VIDEO)

Kao što napisasmo na ovom portalu pre nekoliko dana to je fudbal u biti. Okršaj golmana i centarfora. Ili u ovom slučaju okršaja čuvara mreže i fudbalera. Deli ih samo 11 metara. Pravila nema. Čist rulet. Igra nerava. Demonstracija osećaja i instinkta. Tanka nit između junaka i tragičara. Pa ko pobedi.

Onog trenutka kada je Mark Klatenburg odsvirao kraj duela između Reala i Atletiko Madrid znalo se da će kompletan fudbalski auditorijum skinuti kapu pred Čolom Simeonom i golmanom Jorgandžija Janom Oblakom. Njih dvojica su ove sezone uradili sve. Ili skoro sve. Argentinac je perfektnim taktičkim zamislima gurao Atletiko napred rušeći barijere svetskog fudbalskog poretka. Stvorio je odred Spartanaca spremnih da izginu za njih. Nespremnih da prihvate poraz.

Slovenac Jan Oblak je postao Tibo Kurtoa posle Kurtoe. Oslonac tima. Ispomoć Dijegu Godinu. Racionalan momak koji podseća na one stare čuvare mreže. Nije atraktivan, ali je konstantan. Ne paradira, ali odbrani sve što je potrebno. Spreman i za minut odluke. Bio je potreban Atletiku kao šal vratu u zimskim danima. I tako do finala. Do penal ruleta, koji je ovog puta promašio Jana Oblaka i Dijega Simeonea.

Ništa novo i ništa neponovljivo u istoriji svetkog fudbala. Uradili su sve što je do njih, a nisu se okitili trofejom. Igrači Reala su skoro pefektno šutirali sa 11 metara. Neizvesnosti gotovo da nije bilo.

Pamtiće se da su Simeone i Jan Oblaka jedni od junaka ovogodišnje Lige šampiona. Argentinskoj bitangi na klupi Atletika nedostajalo je samo malo da postane junačina epskih razmera. Da metodama iz naučeno fantastičnih filmova da obuče dres Atletika Helmutu Dukadamu... Mlađi možda ne znaju, ali stari se sigurno sećaju rumunskog diva na golu Steaue sa arhaičnim brkovima. Sve što je Oblak danas, Dukadam je bio te 1985. i 1986.godine.

Oslonac tima, neko ko je velikana iz Bukurešta vodio do finala u Sevilji. A tamo je Dukadam imao sreće na ruletu baš koliko Oblak u Milanu nije. Slovenac je tražio koordinate šuteva igrača Reala, tumarao na pogrešnoj strani, bio žrtva taktičkog zastajkivanja koje se i dalje toleriše.

A Dukadam? Da, neko se takvom čarolijom u rukavicama nedostajao je Simeoneu. Ono što je on uradio predstavja epsku priču na kvardat. Steaua, taj ponos Čaušeskove Rumunije, bila je sredinom osamdesetih nepokorena teritorija. Kao Čolov Atletiko. Lakoverni su mislili da će Barselona da ih pogubi u finalu. Nisu imali odgovaraju predstavu. Posle 120 minuta borbe usledilo je mađijanje od strane Helmuta Dukadama.

Redom su za Barselonu šutirali: Alehanko, Pedraza, Alonso i Markos. Sve ih je Dukadam pročitao i postavio standarde koje će neko teško ikad dostići. Bio je i to poslednji veliki ples Dukadama. Zvanično, neurološki problemi sasekli su jednu veliku karijeru... Nezvanično, pripadnici ozloglašene rumunske policije kaznili su Dukadama što se nije držao uputstava Nikolaje Čaušeskua.

Kasnije su važne uloge imali Stevan Stojanović ili Jirži Dudek, Oliver Kan je znao da zablista...

Međutim, Oblaku se nije dalo da nastavi stazama Dukadama. Više sreće u sledećem deljenju. Ako tog deljenja i bude.

(Foto Action Images)