CAPUT MUNDI: Ono kad se fudbal igra „dva na sat“, kornjače sa „Meace“ i zaboravljene lekcije Ajaksa i Arsenala

Uskršnja izdanja italijanske štampe, televizijske i radijske debate o osmom uzastopnom Skudetu Juventusa i izveštaji sa utakmice Inter - Roma, a pogotovo ocene fudbalera, najbolje pokazuju zašto je prošla čitava decenija od posledenjeg trijumfa jednog tima iz Serije A u Ligi šampiona i čak dve decenije od radovanja drugom evropskom klupskom trofeju.

Tekstove, analize, komentare koji su ukazivali na nedopustivu fizičku supremaciju Ajaksa i Arsenala u mečevima sa Juventusom i Napolijem - iz koje je proizilazila dominacija holandskog i engleskog kluba - zamenili su hvalospevi na račun Juventusa, Maksa Alegrija, Borhe Valera i Stivena Enzonzija!?

Sve ono što je bilo obeleženo kao uzrok pada italijanskih klubova u Evropi samo par dana ranije, ovog vikenda je podvedeno u šampionsku kategoriju. Sami Italijani bi rekli „chi è causa del suo mal pianga sé stesso”, odnosno „ko je uzrok svog bola nek’ žali sam sebe“.

Nisu sve pobede iste, kao ni porazi. Juventus je dominirao prvenstvom u kom svi timovi, osim Atalante, i ponekad samog Juvea i Napolija, a još ređe Intera i Lacija, igraju bukvalno dva na sat. Pri tom mali i srednji timovi „uvuku vesla“ čim dođu u vođstvo, a takozvani veliki posle prvog gola već uspore, a posle dvostruke prednosti, po pravilu, umrtvljuju igru, da ni njihovi najzagriženiji navijači to ne mogu da gledaju.

Neko bi trebalo da se zapita kako to da Juventus, koji je tako nadmoćno osvojio osmi uzastopni Skudeto, izgubi četiri od 10 utakmica u Ligi šampiona, sve sa Kristijanom Ronaldom? Biće da je u pravu bio bivši kapiten i golman Đanluiđi Bufon kada mu se omaklo u jednom razgovoru da veliki deo timova Serije A se „sklanja“ ili „štedi“ kad igra protiv Stare dame. Logika je sledeća: ionako ćemo da izgubimo, dakle čuvajmo snagu i mislimo na mečeve koji nas čekaju posle.

Nije slučajno da je samo Atalanta u Italiji stavila na ozbiljne muke Bjankonere - porazi od Đenove posle epskog preorketa u meču sa Atletikom i protiv SPAL-a kada je igrao kombinovan tim ne mogu da se računaju ozbiljno - Gaseperinijev tim jedini primenjuje takozvanu evropsku filozofiju na Apeninskom poluostrvu. Rezultati su se videli: u Seriji A, Ronaldo je sačuvao Juve od poraza u Bergamu, a u Kupu Italije mu nije bilo spasa.

Ne bi trebalo zaboraviti da je Stara dama već u sedmom kolu imala šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani tim u Seriji A. U 15. je, posle pobede nad Interom, prednost je već bila na osam bodova, a u 26. kolu posle tri boda protiv Napolija je postala dvocifrena - 12. Što će reći da u ovoj sezoni, trka  za Skudeto, u suštini, nije ni počela.

Rezultati Juventusa u Ligi šampiona i ishodi mečeva sa Atalantom neizbežno nas teraju da se zapitamo: zar je moguće da tim koji izgubi od Jang Bojsa, današnjeg Mančester junajteda, Atletiko Madrida i bude bukvalno pregažen od golobradih mladića Ajaksa, predvođenih veteranom Dušanom Tadićem - koji je dočekao da u četvrtoj deceniji života konačno sretne trenera koji će mu skrojiti adekvatnu ulogu na terenu - nema nijednog dostojnog konkurenta u Seriji A?

Odgovor smo dobili u subotu na terenu i u nedelju na stranicama italijanske štampe. Utakmica Inter -Roma je primer svih boljki italijanskog fudbala: sporost, ritam i briga da se ne primi gol. Jedna od prednosti globalizacije što u istom danu možemo da vidimo meč Mančester Siti - Totenhem i Inter - Roma što dovodi neminovno do rebusa: da li je isti sport ono što se videlo na Etihadu i San Siru u subotu?

Utakmica bez ritma, u kojoj čak i fudbalske kornjače poput Borhe Valera i Stivena Enzonzija mogle da ostave dobar utisak. Španac i Francuz na utakmicama odigraju više pasova unazad ili horizantalnih nego što proigraju vertikalno nekog od saigrača, da ne govorimo da gotovo svaki put carine loptu, usporavajući igru tima, dok ih u defanzivnoj fazi iole brži protivnički igrači ostavljaju „u oblaku prašine“.

Međutim, kada slušate fudbalske komentatore na televizijama koje plaćaju prava (italijanski Skaj i Dazon) i moraju da budu u dobrim odnosima sa klubovima sve se gleda kroz ružičaste naočare. Pa tako Borha Valero i Enzonzi budu proglašeni za najbolje aktere utakmice i uz to dobiju i sedmice. Da se čovek zapita koju ocenu bi trebalo da dobije De Jong za meč protiv Juvea u Amsterdamu ako su za subotnju predstavu na Meaci Valero i Enzonzi tako vrednovani?

Interesi, poslovni i svi drugi, imaju svoju specifičnu težinu: u Italiji, u posledjih par meseci, hoće da prodaju, pošto-poto, priču da je ženski fudbal super i kako su svi oni koji tako ne misle kreteni ili muški šovinisti. Samo zato što je jedna moćna televizija kupila prava ženske Serije A i predstojećeg Mundijala u Francuskoj. Tu je i politika povlađivanja navijačima, koji kupuju novine, plaćaju pretplate i velika većina ne želi da pogleda istini u oči, niti da sluša kritike. Najlakše je kukati na sudije, malere, izostanak sreće, loš dan, hvatati se za detalje. Pisati i pričati o legendama, isticati jedan dobar potez i stavljati pod tepih pet loših.

U svakom slučaju, posle utakmice Inter - Roma, Alesandro Florenci je objašnjavao kako je Klaudio Ranijeri objasnio njemu i saigračima da svi moraju prvo da brane njihov „zamak“, a zatim da pokušaju da osvoje protivnički. S druge strane je Lučano Spaleti držao bukvicu kako golmani moraju da barataju loptom kao da su vezni igrači i da su pasovi unazad ka golmanima neizbežna faza u konstrukciji igre velikih timova.

Niko nije ni spomenuo da se utakmica igrala „dva na sat“ i da su se na celom meču viđena dva-tri kontranapada, naravno Romina, jer u celoj sezoni Inter, i pored toga što ima Perišića i Politana na krilima, plus ofanzivne bekove, Asamou, Dalberta i Dambrozija, nije realizovao više tranzicija koliko Liverpul ili Ajaks naprave na jednoj utakmici.

Dodatna otežavajuća okolnost za timove Serije A i fizičku pripremljenost fudbalera je konstantan pad forme. Početkom prošle jeseni, Inter je preokrenuo rezultat protiv Totenhema i Barselone (polufinalista Lige šampiona), Juventus je sa desetoricom igrača pobedio Valensiju 2:0 na Mestaji, Napoli je nadtrčao i pobedio Liverpul (još jedan polufinalista elitnog kupa). U proleće, Juve je izgledao kao tim Serije B protiv Ajaksa, baš kao i Inter protiv Ajntrahta ili Napoli protiv Arsenala.

Antonio Konte kaže da je problem što se u Seriji A praktikuju treninzi niskog intenziteta, odnosno da u Engleskoj, primera radi, igrači imaju više slobodnih dana, ali zato kad se trenira, radi se žestoko. Paradoksalno je da su Ančeloti, Mančini, Konte, Ranijeri u poslednjih deset godina, osvajali titule u ligi gde se najviše trči. Svi Italijani, svi odnegovani u Seriji A, i šta ćemo sad?

SERIJA A - 33. KOLO: 

Subota
Parma - Milan 1:1 (0:0)
/Alves 87 - Kastiljeho 69/

Lacio - Kjevo  1:2 (0:1)
/Kaisedo 68 - Vinjato 49, Hetemaj 51/

Đenova – Torino 0:1 (0:0)
/Ansaldi 58/

Empoli – SPAL 2:4 (1:2)
/Kaputo 22, Traore 47 – Petanja 38 pen, 61 Flokari 44, Antenuči 88/

Kaljari – Frozinone 1:0 (1:0)
/Žoao Pedro 27 pen/

Udineze – Sasuolo 1:1 (0:1)
/Sensio 31/

Bolonja - Sampdorija 3:0 (0:0)
/Toneli 54 ag, Pulgar 69, Orsolini 83/

Juventus - Fjorentina 2:1 (1:1)
/Aleks Sandro 37, Pecelja 53ag - Milenković 6/

Inter – Roma 1:1 (0:1)
/Perišić 61 – El Šaravi 14/

Ponedeljak
19.00:  (1,90) Napoli (3,60) Atalanta (4,00) 

*Kvote su podložne promenama

PIŠE: Željko Pantelić, dopisnik MOZZART Sporta iz Rima