CAPUT MUNDI: Ima li razlike između Simeonovih “los huevos” i Ronaldovog voza?
Vreme čitanja: 5min | sub. 16.03.19. | 09:03
Priča o Simeonovim testisima i Ronaldovom “zakačinjanju” ili “nabijanju” je pokazala do koje mere ide navijačko-patriotska-interesna ostrašćenost
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Kristijano Ronaldo je ujedinio na 60 sati čaršiju u Barseloni i Madridu, u vreme između poraza Atletika i žreba u Nionu. Jedni su bili kivni na Ronaldov odgovor na Simeonove “los huevos”, sa eksplicitnim pokazivanjem navijačima Kolčonerosa šta bi im radio, uz sočne definicije. Drugi su videli priliku da iskoriste pravilnik UEFA i isprovociraju pokretanje postupka za suspenziju Portugalca, na jednu ili više utakmica, bojeći se da bi Barselona mogla da izvuče u četvrtfinalu Juventus.
Izabrane vesti
I dok su dva i po dana imali neprincipijelnu koaliciju na Iberijskom poluostrvu, na apeninskoj Čizmi su zaboravili šta su pisali prethodne tri nedelje o vulgarnom ispadu Čola Simeonea kada se ushićeno hvatao za svoje testise proslavljajući golove svog tima. Potrošene su stranice novina, sve sa okupacijom internet prostora, za tekstove o bontonu, fer-pleju, sportskom duhu, vaspitanju, dostojanstvu, pristojnosti, poruci koja mora da se šalje sa fudbalskih terena itd. Tražila se egzemplarna kazna od UEFA za Simeoneovo ponašanje, počev od suspenzije, odnosnon zabrane vođenja Atletiko Madrida na revanš meču u Torinu.
U Španiji je praktikovan drugi narativ. Objašnjavalo se kako Simeone nije nikog vređao, da se okrenuo prema svojim navijačima a ne ka protivničkim. Citirani su samoprozvani eksperti iz Argentine koji su objašnjavali da je Čolov gest uobičajen među klincima koji odrastaju na ulicama Buenos Ajresa i drugih argentinskih gradova, da nema vulgarno značenje koje ponižava protivnika, već ističe, glorifikuje, muškost koja je u južnoameričkom svetu jedna od važnijih, ako ne i najvažnija, vrednost.
Na prelazu iz utorka u sredu uloge su se zamenile. Iberijske kolege su postale čedne i zaštitnici fudbalskog viteštva i fer-pleja a italijanske su se dale na miniziranje, opravdavanje i prizivanje teorija zavera, bolje nedefinisanih, moćnih krugova protiv Juventusa. U Španiji su insistirali da je Simeone dobio novčanu kaznu od 20.000 evra jer je bio okrenut svojim navijačima pa zbog toga nije ušla u igru otežavajuća okolnost (izvrgavanje ruglu, podsmehu, omalovažavanju protivničkih igrača i navijača) zbog koje se dobija i suspenzija.
U Italiji su odgovarali da je deo tribine, rezervisan za gostujuće navijače, toliko uzak da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je Ronaldo baš navijačima Atletika uputio odgovor namenjen Simeoneu. Kada su isplivali snimci koji su eliminisali teren za interpretacije u igru je ušla novo opravdanje za CR7. Po njima, u Italiji Ronaldov gest ima dva značenja: prvi šeretski u smislu “zakačite se na voz” i drugi vulgarni “nabijem vas…”. Naravno da su Italijani intrpretirali na prvi, simpatičan, način potez Ronalda.
Onda je žreb razdvojio Juve i Barselonu, mogu da se sretnu u finalu i priča o Ronaldu za katalonske medije je izgubila seksipilnost dok su se madridska glasila “zakačila za drugi voz”, odnosno pokazivanje video analiza kako drugi gol Ronalda nije bio regularan jer lopta nije prešla liniju.
Priča o Simeonovim testisima i Ronaldovom “zakačinjanju” ili “nabijanju” je pokazala do koje mere ide navijačko-patriotska-interesna ostrašćenost. Prosto je razoružavajuće koliko smo spremni da opravdamo “naše” i brzi da okrivimo “druge” za isti ili sličan događaj. Kao da navijanje za jedan tim, ili pripadnost naciji, iz koje taj tim dolazi, autorizuje na, što bi Murinjo rekao, intelektualno nepoštenje, slepilo, pristrasnost. Ovde govorimo o novinarima, ne o običnim navijačima.
Da stvar bude grotesknija, italijanski vodeći mediji (Gazeta delo Sport, Korijere delo Sport i drugi) koji se na rečima zalažu za fer-plej, poštovanje protivnika, osuđuju vulgarnost, gnušaju se navijačkog nasilja, na svojim naslovnim stranama su objavili fotografiju Ronalda kako “natačinje” Kolčonerose.
Ronaldo će najverovatnije proći sa novčanom kaznom. Teško je zamisliti da UEFA primeni drugačiji aršin suđenja, tim pre što je izostanak trenera na klupi mnogo manje bolan za jedan tim od suspenzije najboljeg fudbalera. Međutim, u pravu postoji načelo proporcionalnosti kazne, odnosno da bilo koja sankcija mora da bude primerena da bi imala efekat. Kada kaznite Čola Simeonea sa 20.000 evra to vam je kao da čovek sa prosečnom platom u Srbiji kaznite sa 600-700 dinara. Ako bi i Ronaldo bio kažnjen sa istom sumom to bi bila još beznačajnija kazna, između 300-400 dinara.
Ronaldo je idol miliona mališana, tinejdžera, adolescenata, bez obzira da li jure za loptom ili ne. Stotine miliona pratilaca na društvenim mrežama svrstavaju Portugalca u red najvećih influensera i zato svaki njegov potez, na terenu i van njega, ima posebnu težinu. Ronaldo, upravo zbog njegove planetarne popularnosti, ne može sebi da dozvoli ispade i slobode, čak i vulgarne ,koje mogu obični ljudi: to je cena slave i bogatstva. Ali kakva je poruka koja dolazi iz fudbalskog sveta i od Ronalda samog?
Sećate se filma “Love Actually”, kada se Bili Mek u jednoj muzičkoj emisiji direktno obrati mladim fanovima i kaže: „Deco, ne kupujte drogu? Postanite pop-zvezde i svi će vam je poklanjati!!!”. U Ronaldovom slučaju bi glasilo: postanite slavni fudbaler i sve će vam biti dozvoljeno jer ćete moći da platite. Bilo da se radi o (ne)željenim seksualnim odnosima (slučaj Katrin Majorga i isplata Amerikanke da ga ne tuži) da utajujete porez (nagodba sa sudom u Španiji da plati 18.800.000 evra i bude osuđen 23 meseca zatvora koju ne mora da odleži) i na kraju da na vulgaran način omalovažavate protivničke navijače, pokazujući im šta biste im radili i nazivajući ih pogrdnim imenima. Kazna iznosi manje od cene flaše vina koju Ronaldo naručuje za večeru.
Jedna od čuvenih rečenica Aleksandra Tirnanića je bila “da su nekada bogati ljudi išli na stadion da gledaju siromašne kako igraju fudbal, a sada siromašni idu da gledaju bogate fudbalere”. Samo je nedostajalo da počnu da im pokazuju “los huevos”, da ih “natačinju” i nazivaju pogrdnim imenima.
Naravno, postoji i druga strana medalje, kada kriminalci, koji su slobodno vreme vođe navijača, postrojavaju cele timove, skidaju dresove igračima, maltretiraju ih i uče kako se igra fudbal. Ali, to je već druga priča.
(FOTO: Reuters)