Braća Šćepović otvoreno: Ko je umislio da je Bog, a ko je mogao u Juventus?

Kratak period proveli su zajedno u prvom timu Partizana. Stefan i Marko Šćepović sada se nadaju da će njihovo zajedničko druženje u Videotonu potrajati duže. Marko Nikolić ima visoke ambicije u Mađarskoj, braća Šćepović već dovoljno iskustva da uz Danka Lazovića i ponekog domaćeg igrača povuku ekipu napred. Svašta su već pregrmeli. Pa se u intervjuu za cskafoci.hu otvoreno se prisećaju nekih od najzanimljivijih momentara iz živopisnih karijere.
“Bio sam potpuno lud kad sam bio mlad. Nije ni lako. Uđeš u prvi tim sa 18 godina, bio sam kapiten sa 20 godina. Mislio sam da sam Bog... Sećam se i derbija sa Zvezdom, gola, pobedili smo sa 2:0. Mislio sam da je ceo grad moj“, priznaje mlađi Marko, uz ogradu da se u međuvremenu mnogo promenio.
“Posle toga dođe povreda, osam meseci nisam igrao, teško sve to prebrodio. Pogrešio sam i kada sam otišao u Olimpijakos, jer tamo nisam igrao. Sada sam zreliji, pametniji, a nikad nije kasno. Srećan sam, igram skoro svaku utakmicu, dajem golove, na dobrom sam putu“.

Stefan je imao nešto drugačiji put. Do prvog tima Partizana išao je zaobilaznim putem, a u jednom trenutku čak bio i na pragu Juventusa?
“Da, dok sam bio u Sampdoriji. Stalno sam trenirao sa prvim timom, ali sam igrao za omladince. Ispred mene su bili Kasano i Pacini. U Primavera timu sam bio najbolji strelac, Sampdoriji su bili potrebne pare, pa sam mogao da biram: Briž ili Juventus. Sve je bilo dogovoreno. Ali budemo realni, tamo bi vrlo teško došao do prvog tima. Zato sam izabrao Briž“.

Obojica su imali i teške trenutke tokom karijera. Jedan je podjednako pogodio obojicu. Posle utakmice sa Ludogorecom, vođa navijača Partizana silazi na atletsku stazu i skida kapitensku traku Marku Šćepoviću.
“Mnogo je sve luđe u Srbiji“, smeje se Marko.
“Nije bilo prijatno, ali to se u Srbiji dešavalo. Ovde u Mađarskoj su navijači mnogo mirniji, nema tolikog pritiska. U Partizanu znaš: ako izgubiš, eto navijača u trening centru da razgovaraju. Mada posle sam bio u Olimpijakosu, tamo je prilično slično. I dopada mi se to. Ako ne možeš da izdržiš pritisak, idi igraj tenis sa drugarima. Ovako se brže odrasta“

A kako je sve to izgledalo Stefanu?
“Igrao sam u Španiji tada, ali sam bio u Beogradu zbog vize. Video sam sve, rekao sebi: ’Ovo može da se desi samo u Srbiji’. Nisam znao šta da radim. Šta sam pa i mogao kad već policija nije mogla da ih zaustavi, a-ha-ha. Loše sam se osećao. Ali to je Partizan. Tamo ako nema gola u prvih 15 minuta već nastaje ludnica“.

U Mađarskoj sasvim druga priča. Razmišlja se samo o terenu. Dobro je i društvo. Pored šefa Marka Nikolića tu je i Danko Lazović. Nikad nije dosadno.
“Jedan stariji srpski trener je umeo da kaže: ako imaš jednog Srbina u timu dobro je, ako imaš dvojicu, i to je u redu, trojica su već problem za ekipu, četvorica su problem za ceo grad“, šali se Marko Šćepović.

(FOTO: MN Press)