Bosmanovo pravilo - dve decenije kasnije: Odluka koja je okrenula fudbal naopačke

Ove godine u decembru „slavi“ se jedan važan datum u svetu fudbala – uvođenju čuvenog (pre svega po zlu) „Bosmanovog pravila“. Dve decenije su prošle otkako je povremeni belgijski reprezentativac Žan-Mark Bosman okrenuo fudbalski svet naglavačke. Evropski sud pravde doneo je pravilo koje je omogućilo slobodan protok radne snage, pa i fudbalera, u okviru zemalja Evropske unije, pa su sve članice EU bile prinuđene da ukinu ograničenje broja stranaca po klubovima. Bio je to, iako tada nismo bili svesni, jedan od prvih eksera zakucanih u mrtvački kovčeg naše lige koju smo do sada već praktično ukopali.

Danas, 20 godina kasnije, uklonjene su skoro sve granice. Sve lige na Starom kontinentu prepune su internacionalaca sa svih krajeva planete, a uprkos možda i najstrožim uslovima za dovođenje pečalbara, najviše „legionara“ trenutno ima u engleskom fudbalu. Premijer liga ne samo da je finansijski najmoćnija i najatraktivnija, nego je i pravo stecište igrača sa svih meridijana. Uostalom, statistika je jasna: tek svaki treći fudbaler u elitnom rangu na Ostrvu je – Englez!

Premijerligaši trenutno pod ugovorom imaju čak 356 stranca ili 67 odsto od ukupnog broja fudbalera. Rekorder je Njukasl na čijem se platnom spisku nalaze 23 „legionara“, Svonsi i Totenhem imaju po 22, Arsenal i Stouk po 21, dok su domaćim snagama ponajviše okrenuti Barnli sa „samo“ 11 i Vest Hem sa 13 stranaca. A slična slika je i u drugom rangu, Čempionšipu, gde su takođe više od polovine registrovanih igrača „ne-Englezi“. Pa onda i ne čudi što Gordi Albion decenijama ne može da postigne neki značajniji rezultat.

U Engleskoj i Nemačkoj nastupaju fudbaleri iz 60 različitih zemalja, ali je ipak najšarenija francuska Liga 1 sa predstavnicima čak 65 država. I među njima čak 141 dolazi sa afričkog kontinenta, od Senegala, Obale Slonovače i Nigerije do Gabona, Konga... Interesantan je i slučaj Švajcarske koja i u nižim rangovima ima više od polovine fudbalera „sa strane“. Uglavnom dece gastarbajtera koji su se doselilu u „zemlju satova i čokolada“. Više od 50 odsto stranaca pored Engleske, imaju i Kipar, Italija, Portugalija (skoro stotinak Brazilaca koji se vode kao domaći) i Belgija.

Sa 14,3 odsto Jelen Superliga spada u nacionalna takmičenja sa najmanje „legionara“. Znatno više imaju skoro sve zemlje bivše Jugoslavije: Hrvatska 21,3%, BiH 23,9% i Slovenija 33,2%. „Negativni“ rekorder je, ipak, Gruzija sa samo 3,8 odsto ili 13 stranaca. Među njima i jedan Srbin – Bojan Pavlović, golman Zestafonija.

Prema poslednjim relevantnim podacima, Brazil je i dalje najveći izvoznik radne snage sa oko 1.200 pečalbara u svim krajevima sveta. Plus mnogi koji su uzeli dvojno državljanstvo. „Karioke“ su najbrojnije i u TOP 5 evropskih liga sa 111 predstavnika, ali im prestiž ozbiljno ugrožavaju Argentinci koji imaju samo dvojicu fudbalera manje! Pre svega zahvaljujući velikom broju igrača u Španiji i Italiji.

Među klubovima koji imaju veliki broj stranaca posebno se izdvajaju Porto i Fjorentina. Španac Lopetegi na raspolaganju ima petoricu Portugalaca i 24 stranca! A Vičenco Montela u Firenci čak 26 igrača „sa strane“: od Brazilaca, Belgijanaca, Argentinaca, Egipćana, Engleza, Španaca, Nemaca, Čileanaca, Senegalaca, pa do „cele Jugoslavije“ jer zajedno igraju Srbi, Crnogorci, Slovenci...

Ipak, nisu svi „zaluđeni“ dovođenjem stranaca, neki drže i do tradicije, a poseban slučaj je Atletik Bilbao. Klub sa San Mamesa u svojim redovima ima isključivo Baske, kojima se „potkrao“ i jedan sa druge strane granice – Ajmerik Laporte koji je rođen u Francuskoj. Retki su „legionari“ i u Eibaru (3) i Real Sosijedadu (4), u Seriji A Sasuolo ih ima samo trojicu, a jedini je Hrvat Vrsaljko koji nema bar dvojno italijansko državljanstvo. U Nemačkoj najmanje igrača iz drugih zemalja ima Paderborn (5), a u Francuskoj Sent Etjen (6).

TOP 10 LIGA S NAJVIŠE STRANACA

1. ENGLESKA 1         67,0%
2. KIPAR 1         57,4%
3. ITALIJA 1      54,0%
4. PORTUGALIJA 1   53,0%
5. BELGIJA 1     51,3%
6. LUKSEMBURG 1  48,8%
7. NEMAČKA1 48,5%
8. ŠVAJCARSKA 1    38,1%
9. FRANCUSKA 1      46,7%
10. RUSIJA 1     44,1%
NAPOMENA: liga i procenat stranih fudbalera

TOP 10 LIGA S NAJMANJE STRANACA

1. GRUZIJA       3,8%
2. FARSKA OSTRVA         7,9%
3. SEV. IRSKA  11,8%
4. BELORUSIJA         12,3%
4. ISLAND         12,3%
6. MAKEDONIJA       13,1%
7. ESTONIJA     13,4%
8. SRBIJA 14,3%
9. ALBANIJA    14,8%
10. JERMENIJA          17,8%
NAPOMENA: liga i procenat stranih fudbalera

(FOTO: Action images)