Boškov: Štimac, fudbalska sreća zna užasno da se osveti

Iako do terena maksimirskog stadiona večeras neće dopreti njegov glas, fudbaleri Srbije svog najvećeg navijača imaće u legendarnom treneru i bivšem reprezentativnom komandantu Vujadinu Boškovu, koji se samo zbog Naših novina nakratko odrekao svoje dugogodišnje medijske izolacije.

Prepoznatljivim osmehom i beskrajnom harizmom koja ga krasi i u devetoj deceniji života, stari fudbalski šmeker bori se protiv opake bolesti koja mu je otela čak i moć govora. Od nekada neumornog borca ostale su samo duša i neizmerna ljubav prema porodici i fudbalu, zbog kojeg jedino ponekad pusti glas. Baš takvu erupciju emocija izazvale su mu izjave selektora Hrvatske Igora Štimca, koji je prvo zapaljivo tvrdio da "Srbi nemaju šta da traže na 'Maksimiru'", da bi kasnije neuverljivo smirivao strasti. Boškov je dugo posmatrao Štimčevo lice na televizoru, gledao ga i odjednom, na zaprepašćenje svoje supruge Jelene, jetko prokomentarisao u svom stilu:
“Momak, fudbalska sreća zna užasno da se osveti”, poručio je prekaljeni fudbalski lisac svom pola veka mlađem kolegi da "neko" ipak sve pamti i donosi sreću po zasluzi, baš kao i reprezentaciji Jugoslavije u istorijskom duelu sa Hrvatskom 1999. godine.
Nikada ispričanu pozadinu odlučujućeg susreta, odigranog u paklenoj atmosferi pred "ocem hrvatske nacije" Franjom Tuđmanom, najbolje poznaje upravo ljupka Boškovljeva supruga Jelena, inače rodom iz okoline Zagreba. Priseća se da je Vujadin tih dana mnogo strepeo od mogućih incidenata i da je samo gledao kako da igrače rastereti pritiska.
“Stalno je razgovarao s njima, ali nijednom rečju im nije pominjao sve ono što je okruživalo meč. A znam da se samo tih dana u životu plašio da izgovori reč trijumf. Srećom, perfektno ih je psihički pripremio. I onda se, pamtim kao da je juče bilo, dan pre polaska za Zagreb sručio u fotelju u dnevnoj sobi i ogolio mi svoje srce. "E, igrači su spremni, a šta ću, Jelena, sada ja", upitao me je uplašen kako će sačuvati prisebnost”, gotovo u dahu nam priča gospođa Boškov, koja je svoju najveću životnu ljubav tada posavetovala da hrvatskim novinarima priča o lepotama Zagreba, divnim bulevarima i prilici da vidi stare prijatelje.
“Možda prvi put nisam išla s njim na utakmicu, nisam smogla snage. Ostanem kod kuće i gledam sutra uveče izveštaj o dolasku naših u Zagreb, a moj Vujke im, onako zbunjenima, ponovi sve što sam mu rekla. Srce mi je bilo puno”, radosno se priseća Jelena i otkriva do sada nepoznatu nijansu epskog sukoba Zorana Bate Mirkovića i Roberta Jarnija.
“To je Vujketa strašno pogodilo jer je on pre toga izuzetno cenio i voleo Jarnija. Silno je pokušavao svojevremeno da ga dovede u Sampdoriju. Mirkovićevo isključenje je "preseklo" sve, nestalo je i ono malo straha, više nismo imali šta da izgubimo i sreća nas je pogledala”, navodi sagovornica Naših novina i upućuje nas da pažljivo pogledamo snimak tog meča, pa da uočimo "kako je Vujke majstorski postavio taktiku i igrače u polju".

Dok grli muža i obasipa ga pogledima prepunim ljubavi, Jelena priželjkuje da se i večeras ponovi sličan scenario u Zagrebu. U ovom čarobnom kutku vojvođanske ravnice dva srca će posebno kucati za Orlove.
“Nema šanse da Vujke i ja propustimo meč, bodrićemo naše svaki minut. Ovo je najteže iskušenje, ali naš narod ne kaže slučajno da se na muci poznaju junaci”.

(FOTO: MN Press)