Borijelova filmska priča: Od očevog mafijaškog smaknuća u Napulju, preko ponuda Reala i Sitija do Totijevih surovih šala

U poređenju sa očekivanjima koja su se pred njega postavljala dok se probijao na veliku scenu - Marko Borijelo nije uradio skoro ništa. Ali ako sve njegove rezultate stavimo naspram problema na koje je nailazio - reklo bi se da i nije prošao toliko loše. Naprotiv.

Uostalom, ne uspe svako da se izbori sa tragičnim sećanjem kakvo je mafijaško smaknuće oca koje je Borijelo kao 11-godišnjak doživeo u rodnom Napulju. Isprva nije ni bio siguran, nadao se da je otac samo kidnapovan ili je bar izgubio pamćenje i samo nestao. Ali kasnije je policijski doušnik sve ispričao.
“Napulj mi je ukrao oca, ali ne i divno detinjstvo koje sam proveo tamo. Napulj me je svemu i naučio… Nije mi ukrao ponos  koji osećam zbog toga što posle očeve smrti nisam upao u neke klanove koji bi započinjali nove ratove.  Kamora mi je ubila oca, alia li ne i ljubav prema Napulju. Nije to više grad u kome živim, ali svako malo osetim potrebu da mu se vratim, tek da se podsetim na zvuke, mirisa, uzbuđenje mesta”, kaže 34-godišnji napadač u intervjuu za Gazetu delo Sport.

Sada je napadač Kaljarija, ali znao je Borijelo i za bolja vremena. Zna i da je mogao da ima i još bolja.
“Uvek sam daao sve od sebe, ali mogao sam da izvučem više. Međutim, nekad fudbal odluči za tebe. Mogao sam da imam veću karijeru da sam bio veći diplomata, da sam se malo više folirao. Ali ja kad mislim da sam u pravu ja stojim uz to. Na primer, u Đenovi je ekipa prestala da sluša trenera Davidea Baljardinija, pa sam ja stao u njegovu odbranu. Samo da bi on izbacio iz startne postave zarad mira u ekipi. Dva dana kasnije je i on priznao da je pogrešio, a ja sam postigao dva gola koja su nam obezbedila opstanak”, priseća se.

Nisu, doduše, baš svi bili oduševljeni Borijelom. A Marko nije bio umeo da izvuče korist iz nekih situacija u kojima je mogao.
“Poslednjeg dana prelaznog roka avgusta 2010. godine, sedimo kod mene. Tri direktne linije. Na jednoj Anjeli, na drugoj Rosela Sensi, na trećoj Galijani. Mogao sam u Mančester Siti, jer je Milan hteo Robinja. Mogao sam u Real, jer je Bronzeti pregovarao sa Florentinom Perezom o trampi za Karima Benzemu. Roma je nudila isti ugovor kao i Milan, moj menadžer me je gurao u Juventus na pozajmicu. Na kraju mi se sve smučilo i ostao sam u Milanu, iako me je Galijani upozorio da neću biti u timu za Ligu šampiona ako ostanem. Doveli su već Zlatana Ibrahimovića, pa ga i razumem. Kasnije mi je u baru na Ibici i rekao da je Alegri jednostavno više voleo Alesandra Matrija”.

Nije to bila jedina loša uspomena…
“U Romi su Toti i De Rosi u ptrljažnom prostoru okačili gumenu zmiju. Stavili su je da visi iznad mog ramena. Umalo se nisam onesvestio. Uradili su to još jednom. Valjda je uživanje gledati kako Borijelo pati”, pomalo ljutito će Borijelo,  inače poznat po tome što redovno pogađa u susretima protiv bivših klubova.

Baš nedavno je pogodio u remiju Rome sa Kaljarijem (2:2). Sa druge strane, bio je strelac za Romu protiv Milana. Poseban pik imao je na Juventus. Maks Alegri je zbog njega cepao sako kraj aut linije. Antonija Kontea je voleo.
“Najviše sam naučio od njega. Imao sam u Juventusu problem i van terena i on je pomogao. Navijači su bili protiv mene, vređali me, pa je Konte organizovao sastanak sa dvojicom vođa ultrasa. On im je objasnio da nikada pre nisam odbio Juventus. Poverovali su i nastalo je primirje”.

(FOTO: Action Images)