BOMBER IN SERBO: Kad golgeteri izdaju trenere
Vreme čitanja: 5min | uto. 25.12.18. | 17:53
Iguain stavio Gatuzu omču oko vrata, neprepoznatljivi Džeko će koštati posla Di Frančeska, Spaletiju je potreban bolji Ikardi, Izagi je postao monoton što ubija i Imobilea
(Od dopisnika MOZZART Spoerta iz Rima)
Euzebio Di Frančesko i Rino Gatuzo su dočekali Božić na klupama Rome i Milana, ali nije sigurno da će na njima ostati i posle Nove godine, čak i da osvoje po šest maksimalnih bodova u sledeća dva kola. Lučano Spaleti i Simone Inzagi ne rizikuju otkaze kao Di Frančesko i Gatuzo, ali će dva kola između Božića i Nove godine imati presudan uticaj na njihovu sezonu i budućnost na klupama Intera i Lacija.
Izabrane vesti
Interasantno je i da svu četvoricu trenera spaja činjenica da njihovi timovi ne uspevaju da pronađu lako put do protivničkih mreža. Džeko i Iguain su neprepoznatljivi u odnosu na prethodne sezone. Edin je postigao dva gola u Seriji A, Iguain već dva meseca nije zatresao mrežu. Ikardi i Imobile su efikasniji od pomenutog dvojca, ali nisu tako ubojiti kao prošle godine i to se vidi u razlici bodova u odnosu na prethodnu sezonu Intera i Lacija.
Najbolji igrači moraju da budu oni koji vade kestenje iz vatre. Oni bi morali da budu džokeri trenera u situacijama kada tim ne uspeva da proizvede obim i kvalitet igre ili kada protivnički gol izgleda začarano. Drugim rečima, golgeteri bi trebalo da izvlače trenere iz neprilika i da budu njihovi najverniji saveznici. Džeko i Iguain to svakako nisu ove sezone a Ikardi i Imobile prečesto imaju pauze.
Di Frančesko nije jedini krivac za krizu Rome, ali će na kraju on platiti cenu. Takva je sudbina trenera i otkaz Di Frančesku neće biti skandal. U Trigoriji bi valjalo da neko odgovori zašto su kupljeni neki fudbaleri a drugi prodati, zašto ni posle pet meseci, od početka sezone, Roma ne uspava da pronađe odgovarajuću formacijsku postavku, zašto je bilans posle 17 kola mršaviji za 15 bodova nego lane? Pored odgovora na ta pitanja, potrebno je rešiti i ključni problem: ova Roma ne budi emocije.
Rino Gatuzo je još jedna žrtva na klupi Milana. Posle legendi Pipa Inzagija i Klarensa Sedorfa (uz svo dužno poštovanje, Broki ne pripada toj kategoriji), koji su se dva puta popeli na krov Evrope sa Karlom Ančelotijem, Rino Gatuzo je treći u nizu pripadnik poslednje slavne generacije Rosonera koji je “sagoreo” na klupi. Poput svojih klupskih drugova i Gatuzo je na klupu Milana stigao zbog njegovih igračkih zasluga a ne trenerskih kvaliteta.
Haos u Milanu koji traje od posledjeg osvojenog skudeta 2011. godine se bliži kraju, ali nedovoljno brzo da bi Gatuzo izbegao sudbinu Inzagija i Sedorfa. Između tehničkog direktora Milana Leonarda i Rina Gatuza odnosi nikada nisu bili prisni. Jednostavno, oni pripadaju različitim svetovima: da nisu bili u istom klubu nikada se ne bi našli u istoj prostoriji a kamoli na kafi ili večeri. Paolo Maldini mora još uvek da uči da bi svom igračkom minulom radu pridodao kvalitete jednako, ili barem približno, dobrog rukvodioca. Vlasnik kluba Pol Singer i novi generalni direktor Ivan Gazidis nemaju sentimentalne uspomene na slavne dane Gatuza u Milanu, ali im je jasno da bez četvrtog mesta u Seriji A, i povratku u Ligu šampiona, njihov plan za povratak Milana u vrh evropskog fudbala već na startu doživljava veliko zakašnjenje.
Lučano Spaleti je u prethodnih par nedelja doveo u pitanje ne samo svoju budućnost u Interu, već i sveobuhvatni sud o njegovoj trenerskoj karijeri. Za razliku od Di Frančeska, Gatuza i Simonea Inzagija, Spaleti je dobio tokom leta sve igrače koje je želeo, osim Modrića: De Fraj, Asamoa, Najngolan, Politano, Lautaro Martinez, Vrsaljko i Kejta. Osim Politana, sva pojačanja koje je sam Spaleti definisao kao odlična i adekvatna, su razočarali (Najngolan i Lautaro Martinez) nisu uspeli da iskažu svoj potencijal (Vrsaljko i Kejta) ili su imali “crne rupe” koje su skupo koštale Inter u Seriji A i Ligi šampiona (Asamoa i De Fraj).
Spaleti već ima 60 godina, dve decenije trenira prvoligaške timove, uključujući i epizodu u Zenitu, i posle 55 utakmica na klupi Inera u Seriji A se nameće zaključak da nije uspeo da da Interu svoj pečat. Štaviše, Spaletijeve Rome (u prvom i drugom navratu) su igrale mnogo bolji fudbal od Intera. Kao da je Lučano izgubio inovativnu žicu. Više ne uspeva da pretvara osrednje fudbalere u pouzdane, prosečne u odlične, dobre igrače u šampione.
Protiv Napolija Spaleti ne rizikuje da ostane bez posla, ali od meča sa Ančelotijevim timom počinje njegova trka protiv vremena: ubediti novog generalnog direktora Bepea Marotu da je on pravi čovek za lansiranje novog Intera.
Simone Inzagi je postao monoton. U modernom fudbalu, sa tehnologijom koja je uznapredovala do neslućenih razmera, ne postoje tajne. Samo na dva načina možete da iznenadite protivnike: inovacijama i brzinom kojom primenjujete ono što je na treninzima uigravano. Inzagijev Lacio je izgubio u ovoj sezoni oba elementa iznenađenja.
Već su i vrapci na grani naučili sastav Lacija i stil igre a kamoli protivnički treneri. Ako tome dodamo slabiju formu Milinkovića i Luis Alberta, godine koje pritiskaju Lulića, Parola i Radua, povreda Lukaša Lejve, jasno je što Lacio u ovoj sezoni ni izbliza nije na nivou forme i rezultata iz prethodne. Inzagi je protiv Kaljarija, zbog niza koincidencija, promenio kompoziciju tima i na teren poslao četiri tenora: Milinković, Korea, Luis Alberto i Imobile.
Bilo bi dobro za Lacio da izuzetak na meču sa Kaljarijem postane pravilo. Od prvog minuta uvek treba da igraju najbolji fudbaleri. Na treneru je da ih ukomponuje i svakom pronađe adekvatno mesto dajući ravnotežu timu. Ipak, sa povratkom Lejve vrlo je verovatno da već u “bratskom derbiju” sa Bolonjom, mlađi Inzagi se vrati na svoju dobro poznatu dogmu 3-5-1-1.
Juventusu i Napoliju ide sve na ruku ovih nedelja. Ni Roma u najjačem sastavu ne bi zaustavila Juve, a kamoli oslabljena. Reči Manolasa posle meča u Torinu da se na terenu stiče utisak kao da im (Juventusu) ne možete ništa, verno opisuju utisak koji smo svi imali. Ove godine se potvrđuje i maksima da sreća pomaže jakima. Atalanta ne bi ni sa najboljim igračima bila nepremostiva prepreka za Juve ali bez Toloija, Palomina i De Rona, šanse su minimalne. Toliko, da Alegri može sebi da dozvoli luksuz da ostavi Ronalda na klupi.
Napoli je u sedam dana zahvaljujući Miliku i Meretu umesto dva osvojio šest bodova. Zahvaljujući buđenju Poljaka, Ančelotijev tim nije skupo platio dvomesečni post Insinjea i Mertensa a prošle subote smo videli da Aurelio De Laurentis nije pogrešio kada je odrešio kesu za Mereta. Ne bi bilo iznenađenje da njih dvojica budu protagonisti i na San Siru protiv Intera.
PIŠU: Roberto Pruco "Bomber" i Željko Pantelić