BOMBER IN SERBO: Juventus prvak pre nove godine

Dragi čitaoci, od danas počinjemo sa objavljivanjem rubrike “Bomber in serbo” koju potpisuju legenda Rome Roberto Pruco i naš dopisnik iz Rima Željko Pantelić. Tako smo je nazvali jer je Roberto Pruco, za Italijane, ne samo za navijače Rome, jedini originalni “Bomber”(Bombarder). Roberto i Željko već deset godina sarađuju na italijanskoj radio stanici “Radio Radio” i akteri su najslušanije radio emisije u Rimu, “Radio Radio Sport e News”, koja se emituje radnim danima u intervalu od 8 do 10 časova.

Prvi put u istoriji Serije A, pre nego što se završi jesenji deo šampionata, mogli bismo već da imamo prvaka Italije. Ako Juventus prođe bez ožiljaka na mečevima sa Torinom, Romom i Atalantom u Bergamu a Napoli poklekne protiv Intera u Milanu, igre oko skudeta će biti završene, pre nego što dočekamo 2019.godinu. Ne samo zbog bodovne prednosti koju će Bjankoneri akumulirati već  zbog supremacije kakva se u Italiji ne pamti. Nije pogrešno konstatovati da bi i drugi tim Bjankonera osvojio skudeto, dovoljno je podsetiti se imena koja greju klupu kod Alegrija:(4-2-3-1) Perin; De Šiljo-Benatia - Rugani -Spinacola; Emre Džan - Kedira; Kvadrado - Bernardeski - Daglas Kosta; Kean.

Karlo Ančeloti je uspeo da rekonstruiše Napoli za manje od pola godine. U Kastel Volturno na prvi pogled sve je isto, kao u vreme Mauricija Sarija, počevo od igrača,  ali je Napoli potpuno drugačiji tim: sa mnogo više rešenja, raznovrsnijom igrom i nepredvidiviji. Već sada se može reći da će Napoli biti i sledeće godine siguran učesnik Lige šampiona. Ančelotijeva zla kob je da protiv sebe ima Juventus koji je čak jači od Lipijevog ili Trapatonijevog, kada su crno-beli dres nosili svetski prvaci iz Španije 1982. godine plus Bonjek i Platini.

Po svim parametrima Inter bi trebalo da bude poprilično siguran na trećoj poziciji. Igrački pogon je jači od Milanovog, Lacija i Rome. Spaleti je bolji trener od Gatuza, Inzagija i Di Frančeska, Suning je bogatiji i voljniji da investira u Inter od kolega iz pomenuta tri kluba. Međutim, najveći neprijatelj Intera je Inter sam. U tom kontekstu je dolazak menadžera profila Bepea Marote veoma važan za konsolidaciju kluba. U svakom slučaju ako Lučano Spaleti bude izbegavao da glumi fenomena kao protiv Juventusa, kada je zamenio Politana sa Borha Valerom, Nerazuri neće imati većih problema da zadrže treće mesto .

Prava borba i najzanimljivija zona Serije A biće ona koja gravitira oko četvrtog mesta, poslednjeg koje garantuje učešće u Ligi šampiona i sigurnih 40 miliona evra. Osim Milana, Rome i Lacija trebalo bi držati na oku Atalantu Đampjera Gasperinija dok je za Torino maksimum da se dokopa Lige Evrope.

Milan, Romu i Lacio osim borbe za četvrto mesto vezuje neizvesna sudbina njihovih trenera koji svake nedelje, u zavisnosti od rezultata, bivaju izloženi kritikama. Gatuza u Milanu kolokvijalno nazivaju  “bolničarom” koji još uvek nije položio dovoljno ispista da bi postao “doktor” a kamoli specijalista. Di Frančesko rizikuje ozbiljno da dobije otkaz već sledeće nedelje ako ne osvoji tri boda protiv Đenove. Simonea Inzagija je bukvalno njegov predsednik Lotito optužio da “ne zna da vozi Ferari(tim Lacija) čije ključeve mu je dao”.

Osim trenera Romu i Laciju vezuju predsednici koji svojim načinom rada utiču na rad i rezultate kluba. Lotito je previše blizu, Palota je previše daleko. Italo-Američki vlasnik ne dolazi u Rim čak ni u kritičnim momentima po klub, dok je prisustvo Lotita u Formelu opterećujuće i često “guši” čitav ambijent.

Svi timovi koji konkurišu za četvrto mesto imaju nedostatke i slabe tačke u igračkom pogonu. Milan i pored svih nedaća sa povredama ima najveće šanse da završi sezonu na četvrtom mestu. Romanjoli i Musakjo se vraćaju na raspolaganje Gatuzu do Božića, a Kaldara u januaru. Početkom godine, barem je tako obećao tehnički direktor Leonardo, Rosoneri će dobiti dva nova pojačanja: centarfora i veznog igrača. U ovoj sezoni smo blizu, uslovno rečeno, povratku u normalnost budući da je tavorenje milanskih klubova, u prethodnih pet-šest godina, bio istorijski incident a ne pravilo,  koji će se teško ponoviti u skorijoj budućnosti. Zato je velika šteta za Romu i Lacio što nisu bolje iskoristili dugačak tunel kroz koji su prolazili godinama timovi iz Milana da osnaže svoje pozicije i povećaju budžete.

U timove Lacija i Rome kao da se uvukao strah od pobede. Kako se približava kraj utakmice igrači oba tima postaju anksiozni i uplašeni od greške, od VAR-a, od svoje senke. To znači da bi i u Trigoriji i Formelu morali da porade prilično na psihološkom profilu svojih igrača. Drugačije se ne objašnjavaju remiji protiv Kaljarija i Sampdorije iako su oni samo vrh ledenog brega. Roma je primila više od polovine golova u poslednjih 15 minuta a Lacio je već osam puta ispustio prednost u ovoj sezoni.

Paradoksalno, Roma igra najlošije i stalno govorimo da mora da promeni brzinu ali se čini kao da je drugi klubovi čekaju. I pored svih pehova, od izgubljenih bodova do povreda,  Đalorosi su na samo pet bodova od zone Lige šampiona i praktično su i dalje u igri za četvrto mesto. Promena Di Frančeska na klupi nije dobra solucija jer na  tržitšu nema adekvatnih trenera koji bi mogli da preuzmu Romu na polovini sezone. Antonio Konte ne želi da dođe u ovakvu Romu jer on sebe smatra trenerom za timove koji imaju ambicije da osvajaju šampionske titule i Lige šampiona, a Roma Džejmsa Palote nema te ambicije. Paulo Sousa, Loran Blan su hazarderski potezi, a Montela je previše veliki prijatelj Di Frančeska da bi mu radio iza leđa da mu preuzme klupu.

Povratak Lacija na staze pobeda vodi preko dvojice igrača Luisa Alberta i Sergeja Milinkovića Savića. Ako se njih dvojica ne vrate u formu Nebeskoplavi će rizikovati da ostanu i bez Lige Evrope. Milinković je izgubio pogled tigra koji je imao prethodne sezone. On se zalaže na terenu, ali ne uspeva da bude dodanta vrednost Lacija kao prošle godine. Može se reći da je u neku ruku i žrtva velikih očekivanja. Od njega se posle medijske kampanja prethodnog leta, kada su se ispaljivale astronomske cifre, očekuje da reši svaku utakmicu i zato, čak i kada odigra dobru utakmicu, ne daju mu prelaznu ocenu. Jednostavno, parametri za fudbalera čiji igrački karton košta preko 100.000.000 evra nisu isti kao za običnog, normalnog, igrača. Zato klub i najbliže okruženje Milinkovića moraju da mu pomognu da izađe iz ove krize.

Držite na oku Atalantu Đampjera Gasperinija. I pored odlaska ključnih igrača prošlog leta, “zli Gasperini” (Gasperini je dobio nadimak “zli” jer se specijalizovao da zagorčava život velikim klubovima) je uspeo da kreira ponovo respektabilan tim koji igra atraktivan fudbal. Budući da Gasperinijeva igra traži odličnu fizičku pripremljenost, oni su platili i fizički i psihički izlazak iz Lige Evrope, na startu Serije A. Sada su ubacili u četvrtu, posle nesrećno izgubljenih mečeva protiv Empolija i Napolija, i protiv Lacija bi mogli da stave petu brzinu i defintivno uđu u klub pretendenata za mesto u Ligi šampiona.

PIŠU: Roberto Pruco i Željko Pantelić