BOMBER IN SERBO: Inter je postalo mučno gledati, CR7 i Dibala mogu zajedno, a koliko može Atalanta

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pobeda Lacija nad Frozinoneom je stavila u drugi plan greške Simonea Inzagija u vođenju meča i zamena igrača u drugom poluvremenu. Svojim odlukama Inzagi je uspeh na stadionu Benita Stripea pretvorio u potencijalnu Pirovu pobedu Lacija  budući da je prilično izvesno da protiv Empolija neće moći da računa, od prvog minuta, na Ćira Imobilea i Luisa Alberta, a u timu sigurno neće biti Marka Parola zbog kartona. Dobra vest je povratak Sergeja Milinkovića Savića koji je preskočio pokrajinski derbi zbog zbira žutih kartona.

Umesto da izvede Parola, već je u prvom poluvremenu rizikovao crveni karton, Inzagi je zamenio Badelja i to kad je Hrvat počeo da igra dobro. Baš kao što je pogrešio i sa izvođenjem Kaiseda ostavljajući na terenu iscrpljenog Imobilea. Na kraju se golgeter povredio i statirao je poslednjih par minuta jer je Inzagi već iskoristio sve zamene. Posebna priča je Luis Alberto. Protiv Juventusa, kada je trebalo da ga ostavi na terenu, Inzagi ga je zamenio. U Frozinoneu je zdrav razum nalagao da ga poštedi u drugom poluvremenu a on ga je ostavio u igri dok se nije povredio. Takođe, insistiranje na Luliću u ulozi veznog igrača je kontraproduktivno. Kapiten Lacija nije sposoban da igra u toj ulozi, samo je uneo konfuziju u već prilično dezorjentisani tim. Jedan od limita na kojima će Inzagi morati da radi su upravo izmene i vođenje tima kad se nađe u teškoćama. Protiv Juvea je plati skupo danak, protiv Frozinonea je prošao jeftino.

Euzebio Di Frančesko je uspeo da prodrma svoje igrače posle debakla protiv Fjorentine u Kupu Italije i obezbedi sebi par nedelja bez glasina o njegovoj smeni, pod uslovom da ne napravi pogrešan korak na meču sa Kjevom u Veroni u petak veče. Protiv Milana, Roma je zaslužila više pobedu, ali je istina da su dva sudijska previda išla na ruku Đalorosih: Kolarov je napravio faul za penal nad Susom dok je Pelegrini trebalo da bude isključen zbog drugog žutog karton, deset minuta pre kraja meča. Dobra vest za Di Frančeska pred mečeve sa Portom u Ligi šampiona je oporavak Danijelea De Rosija i buđenje Rikija Karsdorpa i Patrika Šika.

De Rosi je protiv Milana pokazao da i pored svog, naizgled, sporog dejstvovanja na sredini terena,  uspeva da da geometriju igri Rome, obezbedi koheziju celom timu i pruži sigurnost svojim saigračima na sredini terena. Roma je sa De Rosijem drugi tim. Kapiten Rome ima kvalitet da mnogo bolje interpretira utakmice od drugih. Jednostavno, sa njim u timu, Roma ima dva trenera: jednog na klupi, drugog na terenu. Di Frančesko bi trebalo da nastavi da igra sa triom Zaniolo - De Rosi - Pelegrini, pogotovo u važnim mečevima.

Karsdorp i Šik su počeli da igraju malo bolje, ali još je rano reći da su dvojica igrača, koji su koštali 60.000.000 evra, izašli iz krize. Bez dvojbi su u dobroj fizičkoj formi ali će biti potrebno još par utakmica da bi se sigurnošću reklo da su se uklopili u sve šeme i da su počeli značajno da doprinose boljoj igri Rome. Zabrinjava i dalje Džeko. U nedelju veče se potvrdilo pravilo koje važi od jeseni 2017. godine: Bosanac ne uspeva da zatrese mrežu na dva vezana meča u Seriji A. Srećom u Ligi šampiona je sasvim druga pesma, barem je bilo tako do sada.

Nikolo Zaniolo je postigao treći gol u ovom prvenstvu i svi su potrčali da podsete kako je samo Toti bio uspešniji u njegovom igračkom dobu. Gatuzo je čak rekao i da ga Zaniolo podseća na Totija iz njegovih mladalačkih dana. Ostaje fakat da je i protiv Milana, Zaniolo trajao malo više od jednog poluvremena. Naravno, Nikolo plaća danak svojim godinama i neiskustvu, tek treba da nauči da ravnomerno rasporedi energiju na celu utakmicu a ne da sve izgori u prvih 45 minuta maksimalno sat vremena meča.

Remi na Olimpiku više odgovara Milanu nego Romi. Ipak, tim Rina Gatuza je napravio korak unazad u odnosu na predstave koje smo videli protiv Juventusa i Napolija. Suso i Čalhanoglu su u padu forme, Bakajoko i Kesi su pravili početničke greške na sredini terena. Njih dvojica garantuju kvantitet ali ne i kvalitet zato je što brži povratak Bilje presudan za ambicije Rosonera u nastavku prvenstva i Kup Italije. Kakogod bilo, nije nikada dobra vest za ekipu kada je nekoliko nedelja zaredom najbolji igrač golman tima. Donaruma je već mesecima najzaslužniji za pobede i remije Rosonera. U stvari, kad se bolje razmisli: milanski timovi jesu ispred rimskih na tabeli, ali kad bi zamenili golmane i stavili Donarumu i Handanovića na gol Rome i Lacija razlika u bodovima bi bila u korist Rimljana.

Inter je postalo mučno gledati. Stiče se utisak da Nerazuri ne bi postigli gol čak i da protivnički čuvar mreže pobegne s terena. Inter ne samo da nije postigao gol na tri utakmice Serije A u 2019. godini, nego je kreirao i veoma mali broj šansi. Kada se tome doda da je Ikardi počeo da greši i u ono malo prilika koje mu se ukažu tokom utakmica, postaje jasno zašto je protiv Sasuola, Torina i Bolonje, Inter nije zatresao nijednom mrežu. Prošle godine u ovo doba na Ikardijevom kontu je bilo duplo više golova nego danas.

Pozitivna okolnost za Inter i trenera Spaletija je prednost od četiri boda nad Milanom i pet bodova nad Atalantom i rimskim klubovima. Praktično, i pored osvojenog samo jednog boda u poslednja tri kola, Nerazuri i dalje imaju solidnu prednost u odnosu na svoje pratioce. Utakmica protiv Parma neće biti poslednja za Spaletija na klupi Intera, bez obzira na rezultat, ali bi mogla da bude početak kraja njegove avanture u Apijano Đentileu ako se ne vrati kući sa tri boda. Tim pre što u sledećem kolu svi glavni takmaci za Ligu šampiona igraju kod kuće a Roma gostuje kod fenjeraša Kjeva.

Atalanta je napravila još jedan kvalitativan pomak u ovoj sezoni: protiv Kaljarija je prvi put pobedila a da nije igrala sto na sat. Čak bi se moglo reći da je odnela bodove sa Sardinije u stilu velikih klubova kada najbolji igrači nemaju dan. Duvan Zapata je posle više od dva meseca nije uspeo da zatrese mrežu, Papu Gomez i Iličić nisu bili inspirisani.

Gasperinijeva Atalanta je sazrela, sve su joj karte regularne za veliki domete u ovoj sezoni. Jedini nedostatak je odsustvo alternativa za ključne igrače. Zato će Gasperini morati da napravi izbor da li da igra na kartu osvajanja Kupa Italije ili četvrtog mesta koje vodi u Ligu šampiona. Jednostavno stil igre tima iz Bergama ne dozvoljava da sa redukovanim igračkim pogonom izdrži na dva fronta. Koji god cilj da izabere, Atalanta će biti favorit, zamka se krije u iskušenju da igra na obe stola, rizikujući da izgubi na oba.

Paulo Dibala je komplementaran igrač sa Kristijanom Ronaldom. Nije tačno da je prisustvo CR7 stavilo u drugi plan Hoju i da zbog Portugalca ne uspeva da daje doprinos iz prethodne sezone. Isti izvori koji iznose sud da su Ronaldo i Dibala nekompatibilni pišu kako Juve želi da dovede Hamesa Rodrigeza i Iska i tako sami sebe demantuju. Na Maksu Alegriju je da pronađe pravu formulu s kojom će Dibala biti maksimalno produktivan u dresu Juvea. Bez najboljeg Dibale, šanse Juvea da osvoji Ligu šampiona su značajno manje a gotovo nikakve ako se Bonući i Kjelini ne oporave u potpunosti. Već protiv Atletiko Madrida će biti veoma bolno za Bjankonere ako “harvardski profesori” ostanu van stroja.

Na kraju reč dve o Mareku Hamšiku. Slovak je ostavio dubok trag u Napoliju i šteta je što napušta italijanski fubdal, mada su  razumljivi njegovi motivi: teško je odbiti ponudu od 9.000.000 evra po sezoni kada se zagazi u četvrtu deceniju života. Ipak, povlačenje dresa sa brojem 17, u znak poštovanja prema dugogodišnjem kapitenu, bilo bi preterano. Naravno, ne zato što Marek ne zaslužuje takvu počast, već zato što bi se učinila nepravda prema onima koji su bili pre njega i nisu dobili isto priznanje kao i prema jedinom kome je ta čast učinjena: Armandu Dijegu Maradoni.

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić 

(FOTO: reuters)