Bombe su nam padale na glavu, a ja da se plašim pritiska! Dvadeset momaka od po 120 kilograma su nas čekala pred derbi...

Prošlo je već punih 10 godina otkako je dres Crvene zvezde zamenio Lansovom opremom, ali život u Francuskoj nije primorao Milana Biševca da se oseti nostalgičnim. Štaviše, shvatio je to onda kada je na krakto otišao u Italiju, Francuska je zemlja koja mu idealno odgovara. A i on Francuzima, pa se tamošnji portal www.sofoot.com potrudio da napravi opširan intervju sa srpskim štoperom u kome su se dotakli mnogih tema. Ali kao i obično kad su stranci u pitanju, da krenemo od brdovitog Balkana i ratova koji su nas sve, na ovaj ili onaj način, oblikovali u ličnosti kakve smo danas.
"Bombe su nam padale na glavu. Zato mi dobro podnosimo pritisak. Recimo u fudbalu. Nije to ništa za nas kada smo prošli tako komplikovan period. Gledali smo slike kakve nismo mogli da zamislimo, slike koje ostaju u glavi za ceo život. Danas gledamo na život drugačijim očima. Ne plašimo se ničega i guramo napred. Zato volim Francusku. Ponekad se zapitam da li vi znate koliko ste srećni što živite u takvoj državi? Čak i samo zbog fudbala. U Srbiji je mnogo drugačije, čak i sami stadioni... Ako ne računamo dva ili tri kluba, tereni i organizacija - nije to to. Zato mnogi ljudi u Srbiji gledaju da uspeju u životu baš preko fudbal. Zato su i navijači zahtevni", priča Biševac.

Priseća se i kako je, odmah pošto je Naser Al Kelaifi ušao na Park prinčeva, na zahtev nekadašnjeg trenera iz Valensijana Antoana Kombuara stigao u Pari Sen Žermen, tada tek na početku ove nove, multimulionske ere. Pritisak? Nije ga bilo. U Crvenoj zvezdi se navikao na tako nešto.
"Nemaš pravo da gubiš utakmice. Jednostavno je. Ako imaš dva poraza zaredom, to postaje ozbiljno. Pritisak je konstantan. A sve je to još izraženije pred derbi protiv Partizana. Dođeš na trening, odeš u svlačionicu i tamo te navijači čekaju. Dvadeset momaka od po 120 kilograma, ti slušaš i to je to. Ne govoriš, gledaš dole i prilično si dobro motivisan za meč (a-ha-ha). Zato dobro podnosim pritisak i on mi se sviđa. Pomaže mi da budem fokusiran 100 odsto".

Kada je potpisao da pređe iz Zvezde u Lans na leto 2006. godine nije prešao tada već tek na zimu. Zbog čega?
"Potpisao sam na leto, ali sam pitao da ostanem u Crvenoj zvezdi još šest meseci zato što mi je supruga bila trudna prvi put i želeo sam da ostanem sa njom u zemlji da budem uz nju. Ljudi u Lansu su prihvatili i srećan sam zbog toga jer su me želeli na pravi način. Hvala im na tome. Ali, sve to me je posle koštalo zbog problema sa pripremama".

O prelasku u Lans i odnosu prema Crvenoj zvezdi...
"Imali smo meč protiv Milana. Bilo je dosta skauta. To je meč koji je važan za mlade srpske igrače koji žele da pronađu strani angažman. Iako mi je bio san da igram za moj tim iz detinjstva, a Crvena zvezda će zauvek ostati moj klub, nisam mogao da ostanem dugo, jer taman da tamo provedeš i celu karijeru ne možeš finansijski da se obezbediš. Imali smo dobar meč i moj menadžer je dogovorio uslove sa Lansom. Ukratko".

O životu u Francuskoj.
"To je moj drugi dom stvarno. Moja supruga se porodila prvi put u Srbiji, ali nekoliko meseci kasnije preselili smo se u Francusku. Moja deca su odrasla ovde, idu u školu ovde, pričaju jezik mnogo bolje od mene, sa sve akcentom (a-ha-ha). Ponosan sam na to. Sve mi ovde odgovara, lepa je zemlja za život. Dugujem dosta Francuskoj. Moja porodica i ja zaista razmišljamo da ostanemo u Francuskoj i po završetku karijere", zaključio je Biševac.

(FOTO: Action Images)