Bolje bez Iguaina? DA! Totalni fudbal Napolija

Prethodna sezona je bila Napolijeva najbolja u poslednjih nekoliko godina. Dugo su Napolitanci disali za vrat Juventusu u šampionskoj trci za "skudeto" i slomljeni su tek posle srećnog gola Zaze u direktnom okršaju. Da su tada odoleli, ko zna šta bi bilo na kraju...

Klub iz Napulja i dalje živi u senci post-Mardonine ere. Od Dijegovog odlaska su stigli i do bankrota i ponora treće lige. Tek dolaskom filmadžije Aurelija de Laurentisa i njegovom dokapitalizacijom je usledila stabilizacija. Sa Valterom Macarijem na klupi i trilingom Hamšik - Laveci - Kavani, fudbalska groznica je opet zavladala podno Vezuva i frenetični Napolitanci su počeli da sanjaju o pobedi nad silama sa severa.

Osvojena su tri trofeja (dva Kupa Italije i Superkup), a ambiciozni De Laurentis je iz godine u godinu nadograđivao ekipu sa ponekim kiksom i lošom procenom. Kada je prodao Kavanija u PSŽ izgledalo je da nije spreman za sledeći korak, ali sa dovođenjem Iguaina na njegovo mesto i projektom sa Rafom Benitezom je imao velike planove. Ipak, Španac nije opravdao očekivanja i pre godinu i kusur dana ga je zamenio Mauricio Sari, italijanski stručnjak koji je sjajno radio u Empoliju. Izgledalo je kao korak nazad, ali se ispostavilo da je to bio sjajan potez De Laurentisa.  

U prvoj sezoni Sari je približio Napoli Skudetu bliže nego i Macari i Benitez, ali je Juve bio prejak. Izgubljena šampionska trka nije bila razlog za tugu i predaju već nada za bolje sutra. Sari je iz korena promenio stil igre i učinio Napoli dominantnim timom u većini utakmici. Po posedu lopte su bili peti u Evropi (59,3), treći po broju odigranih pasova (684 pasova) i peti po procentu tačnih pasova (85,8). U Seriji A su bili prvi po broju šuteva i šuteva na gol rivala. Osvojili su 19 bodova više nego kod Beniteza sezonu ranije, ukupno 82 (klupski rekord), ostali neporaženi tokom cele sezone na svom terenu, pobedili su Juventus kod kuće. Iguain je dao 36 golova. Duplo više nego u najboljoj sezoni kod Beniteza. Sa skoro istim timom koji je Benitez imao na raspolaganju. Sve to je Sarijev trenerski rukopis koji je upravi kluba i navijačima dao dovoljno materijala da veruju u još bolju i uspešniju sezonu.  

A onda je došlo leto i Juventusov metak u srce Napolitanaca. Bjankoneri su jednim udarcem ubili dve muve. Dobili jednog od najboljih napadača sveta i najvećem konkurentu naneli nepopravljivu štetu. Nepopravljivu? Bar je tako delovalo letos...

Napoli je pregrupisao redove, zadržao kičmu tima koji je hranio Iguaina golovima, ali i orijentisao se na stvaranje tima sa nekim od najtalentovanijih igrača u regionu čija katarza bi trebalo da usledi tek za nekoliko godina.

Napoli je blindirao Hamšika i Kulibalija novim ugovorima. Doveo je Maksimovića kao jednog od najtraženijih univerzalnih defanzivaca u Evropi. Vezni red je ojačan Dijavarom, Zjelinskim i Rogom koji će tek da dostignu vrhunac, a već su prešli put od talenata do igrača koji mogu da igraju u najjačoj konkurenciji. Šlag na tortu je bio dovođenje Arkadijuša Milika kao zamene za Iguaina. Za kritičare, Poljak je predstavljao kocku i rizik, a za one koji sve gledaju kroz ružičaste naočare Milik je novi Ibrahimović. Optimisti za sada imaju veće pravo.

Iako se Iguain čino nezamenjivim, početak sezone pokazuje suprotno. Napoli igra atraktivnije, tečnije, lakše stvara šanse i ne zavisi od učinka jednog igrača. Sada opasnost vreba sa svih strana. Milik je nadmašio sva očekivanja na početku debitantske sezone. Prelazak iz holandske u italijansku ligu je za maldog napadača  kao prelazak sa jedne na drugu planetu. Uostaom, Ibra je po dolasku kod Kapela morao da uči neke početničke stvari i trenira individualno uz kasete Van Bastena.

Kod Milika se to ne vidi, Poljak se uklopio kao da je godinama u Seriji A, mada će tokom sezone morati da naiđe i krizni period kada ga rivali prouče i shvate ozbiljnije. Tada će njegov mentalitet biti na ispitu, ali po svemu prikazanom do sada Poljak je totalni bingo Napolitanaca. Potpuno je drugačiji tip igrača od Iguaina. Poređenja sa Ibrahimovićem imaju smisla jer Milik postiže golove na više različitih načina. Dao ih je sedam na osam utakmica. Najopasniji je u vazduhu, ali je ubitačan i u pokušajima sa distance što je Iguainu nedostajalo. Takođe, mnogo više proigrava saigrače od Pipite (u Ajaksu 47 golova i 21 asistencija na 75 mečeva) i nepredvidiviji je u nekim situacijama. Što za Sarijevu kombinatoriku znači potpuno drugu dimenziju.

Međutim, Milik je samo vrh Sarijeve ofanzivne oštrice koja ove sezone seče protivničke odbrane kao sabljom. Krila Mertens i Kaljehon imaju početak sezone iz snova. Ne robuju naredbi da serviraju šansu Iguainu, igraju bliže golu i imaju veću slobodu u igri. Kaljehon ima pet golova i tri asistencije u osam mečeva, Mertens četiri gola i tri asistencija na sedam utakmica. A sa klupe šansu čekaju Insinje i Gabijadini koji jednim potezom mogu da promene tok utakmice.
„Ove sezone više igramo kao tim i svako donosi neki ekstra kvalitet ekipi. Postižemo više golova i efektniji smo na protivničkoj polovini nego sa Iguainom“, rekao je Dris Mertens posle pobede nad Benfikom.  

Međutim, iza udarnog trilinga je još kockica koji Sari slaže i koje tek treba da posloži. Brazilac Alan je bolji nego u prethodnoj, debitantskoj sezoni. Tek sada se uklopio kako treba. Od Žoržinja je izvukao sve plejmejkerske kvalitete, a Hamšik od prethodne sezone igra povučenije i postao je pravi vođa tima. Zjelinski je na granici između klupe i prvih 11, a kada igra uglavnom uradi nešto dobro. Dijavara sa klupe može da bude pogonsko gorivo kada dođe do zamora materijala, a Rog je prefinjeni tip igrača sa kojim se mora polako i strpljivo.

Neosporno da Napoli ima dužu klupu nego prethodnih godina, a Sari i po nekoliko opcija za svoje šeme i kombinacije. Za trenera koji je opsesivni detaljista (u Empoliju imao svesku sa 64 nacrtana prekida koje su igrači morali da nauče) ovakav širok izbor igrača je pravi rudnik zlata. Poznato je i po dobrom pedagoškom pristupu mladim igračima, pa bi ovaj Napolijev tima zaista mogao da dostigne moćan vrhunac za dve ili tri godine.

I dok svi u Napulju sanjarski razmišljaju o slavnoj budućnosti, sadašnjost daje mnogo razloga za sreću. Napoli od početka sezone ima šest pobeda i dva remija u prvenstvu i Ligi šampiona. Kiks u prvom kolu protiv Peskare je bio veliko razočaranje, ali i tada su pokazali karakter kada su stigli od 0:2 do 2:2, dok je remi u Đenovi bio slučajnost s obzirom na ogroman broj šansi koji su stvorili. Preokret za trijumf su napravili i u prvom kolu u Ligi šampiona u Kijevu. Sve ostale pobede su bile ostvarene lako i ubedljivo bez mnogo rizika, sa ataktivnom i ultra-ofanzivnom igrom. Poslednja žrtva je bila Benfika koju su pregazili za sat vremena i strpali joj četiri komada u mrežu. Napoli je jednom nogom u osmini finala Lige šampiona, opet su najveći rival Juventusu u Seriji A, a sve to rade manjim troškovima od konkurenata. Juventus ima duplo veći budžet za plate, a više novca na zarade fudbalera troše i Roma, Inter i Milan. 

Sve plate Serije A! Evo zašto Juve dominira

U ovom trenutku, samo je Mančester Siti efikasniji od Napolija u najajčim evropskim takmičenjima. Gavrdiolin tim je u prvenstvu i Evropi dao ukupno 22 gola, a Napoli i Monako po 20 s tim što Kneževi imaju utakmicu više. Juve i Barselona su dali po 19, Real, Atletiko i Bajerno po 18 (Bavarci meč manje). Uz Siti, Real i Atletiko, Napoli je i tim bez poraza u sezoni.

Dani kada je Iguain odlazio i kada su se njegovi dresovi palili i bacali u kanalizaciju u Napulju su nagoveštavali da se klub dugo neće oproaviti od tog udarca. Prvi testovi govore da je Pipita već izbrisan iz memorije Sarija i njegovih igrača, a uskoro bi mogao da nestane i iz glava navijača.

Odlazak najboljeg igrača i strelca nije uvek nužno značio i korak nazad za ekipu. Kada je Milan prodao Ševčenka, sledeće sezone je osvjio Ligu šampiona. Kada je Inter prodao Ibrahimovića, sledeće sezone je osvojio tripletu. Posle prodaje Vijerija, Lacio je osvojio Skudeto...

Možda će Iguainov odlazak tako uticati i na Napulj?

(FOTO: Action images)