Bolesne atlete

Ludilo koje je nastalo zbog hakovanja Svetske antidoping agencije samo je pokazalo koliko je sistem truo iznutra.

Jer sve što je potrebno profesionalnom sportisti je objašnjenje od lekara da mora da uzima određeni lek zbog svog stanja (obično neka hronična bolest, kao astma npr., zbog čega ga koristi praktično neprekidno). I ukoliko WADA odluči da je zahtev legitiman, eto i legitimnog dopingovanja! Istina je da samo 1% svih uzoraka koje Svetska antidoping agencija obradi godišnje, bude pozitivno, a od toga je 10% s lekarskim opravdanjem, što ne daje veliki broj. Međutim, u tim brojkama se krije, sada je već sasvim jasno, ogroman broj poznatih atleta, kao što su sestre Vilijams, engleski biciklista Kris Frum i mnogi drugi. Sve ukupno, 136 američkih sportista je tokom 2015. tražilo i dobilo izuzeće, jer ko sme njima da odbije lekarsko opravdanje…

Posebno je zanimljiv jedan tvit najbolje gimnastičarke sveta Amerikanke Simon Bajls, koja je rekla da je uzima nedozvoljeni lek od detinjsva zato što boluje od ADHD-a, to jest sindroma poremeđaja pažnje i hiperaktivnosti. A upravo ovaj sindrom je predmet sumnje poslednjih godina, jer koje to dete nije hiperaktivno, ili što bi naš narod rekao – gde si video lepe babe i mirnog deteta. Veruje se da proizvođači lekova guraju svoje proizvode preko lekarskih udruženja, bukvalno izmišljajući bolesti. A lek koji ona koristi (ritalin), pored toga što pomaže kod kognitivnih funkcija, zbog čega ga studenti na američkim univerzitetima koriste kao doping za ispite (čak postoji inicijativa za testove urina posle ispita), takođe povećava fizičku izdržljivost i upravo zato je na WADA listi zabranjenih. Ali ona je dobila lekarsko opravdanje i sve ispada legitimno.

A naravno da nije, i naravno da svi znaju o čemu se radi. Znala je i Marija Šarapova kada je godinama uzimala lek za srce, koji se tek početkom ove godine našao na listi zabranjenih. Ipak, Maša nije imala opravdanja, te je „pala“ na dve godine, zbog čega su je mnoge koleginice „ocrnile“, pa i Čehinja Petra Kvitova koja se tada rekla da ništa nikada nije uzimala, a eto je sada među ostalima sa hakovane liste. Dakle, jasno je da sportisti i njihovi timovi znaju da je u pitanju rupa u sistemu, da ne kažemo nameran previd, i da se oni zapravo dopinguju. Jer što bi se krili takvi podaci, ako je sve OK?

Još gori je primer našeg Viktora Troickog koji je zbog greške u proceduri dobio godinu van takmičenja. A da ne pričamo o izbacivanju velikog broja ruskih sportista sa OI u Riju i čak cele njihove delegacije za Paraolimpijskih igara na osnovu svedočenja jednog bivšeg laboranta nacionale ruske antidoping agencije.

I kako onda ostati staložen i verovati u sistem WADA-e?! Teško, ali neki sistem mora postojati. Ne ovakav, sada je već očigledno. Upravo zbog ovakve stvarnosti gde su vrhunske atlete čiste od dopinga, a zapravo su „čiste“, sve više glasova traži da se prekine sa testovima i da se dozvoli sportistima da koriste sve prednosti moderne farmacije, a sve u cilju zabave naroda i što boljih rezultata. Ili ipak da ostanemo na ovom, novom principu koji može dobiti naziv „legitimno dopingovanje“. Za zdravlje koga briga… 

(foto: Action Images)