Bojan Zajić o norveškom fudbalu: Hladno, al' standard!

 

Do 19. godine nosio je dres kruševačkog Napretka sa kojim je igrao u kvalifikacijama za tadašnji Kup Uefa. Potom je dobio je poziv Vojvodine, ali je na putu za Novi Sad skrenuo za Vračar i parafirao ugovor sa Obilićem. Boje Vitezova branio je četiri i po godine da bi potom prešao u BASK. Usledio je poziv koji se ne odbija, od Partizana, i sklopio je jednogodišnji ugovor. 

Prvih šest meseci odigrao je na vrhunskom nivou pa se i sad se seća odlučujućih golova koje je postigao za prolazak u grupnu fazu Lige Uefa. Zbog neslaganja sa tadašnjim šefom stručnog štaba “crno-belih”, Bojan Zajić je doneo odluku da se otisne u inostranstvo. Stigla je ponuda za trogodišnji ugovor sa norveškom Valerangom sa kojom je osvojio Kup, postao vicešampion države i igrao Ligu Evrope. Dobre partije isposlovale su novi trogodišnji ugovor i sa popularnim Zajom razgovali smo o prilikama u norveškom fudbalu.

“Pre svega moram da istaknem da igram u klubu koji je organizovan po evropskim standardima”, ističe Zajić. “Akcionari stalno ulažu novac, Valeranga ima odličnu infrastrukturu, perfektne uslove za  treninge. Igramo na stadionu koji prima 25 000 gledalaca i na kome igra reprezentacija Norveške. To je, uz stadion Rozenborga, najbolji stadion u zemlji”.

Večiti derbi u Norveškoj igraju Lilestrom i Valeranga, a najveći klub je Rozenborg.

“Lilestrom je predgrađe Osla, udaljeno deset kilometara od centra grada, i velika netrpeljivost vlada među navijačima dva kluba. Uvek je uzavrela atmosfrera. Rozenborg  je najbogatiji klub, ekipa sa najviše titula i najzvučnije je ime u Norveškoj. Trenutno lutaju sa sastavom mada su sad kupili dva dobra stranca i lepo su startovali. Liga Norveške je svake godine sve bolja a interesantno je da veće  interesovanje vlada za domaći šampionat nego za međunarodne utakmice. Na mečeve Lige Evrope dođe 1.000 gledalaca, a na domaćim susretima stadioni su puni”.

Bivši igrač Partizana napominje da norveški klubovi na različite načine zarađuju novac. 

“Najjače banke su sponzori ekipa i na opremi nosimo njihov logo. Takođe, veliki novac se inkasira od proizvođača sportske opreme. Kanal plus prenosi mečeve Prve lige, pa klubovi zarađuju od tv prava, prodaje reklamnog materijala, prodaje ulaznica. Recimo, Valeranga svake godine odigra prijateljsku utakmicu sa nekim evropskim velikanom, poput Mančestera, Barselone ili Liverpula i tako zaradi pozamašna sredsta”.

Norveške televizije uglavnom prenose većinu prvoligaških mečeva.

“Postoje četiri sportska kanala koji direktno prenose utakmice od petka do nedelje. Petkom se odigrava jedan meč, subotom dva i nedeljom tri, četiri. Derbi susreti uglavnom se igraju petkom i subotom”.

Zajić podvlači da državna lutrija priređuje igre na sreću pa tako organizuje i klađenje na fudbalske mečeve.

“U svakoj prodavnici se može nabaviti lista, oko 130 parova, za petak i subotu, i isto toliko parova za nedelju i ponedeljak. Takođe, u trgovinama se vrši uplata listića, dobije se odsečak, a eventualna isplata dobitka vrši se na lični račun. Svaki kladilac ima posebnu karticu sa brojem računa. Zanimljivo, moguće je igrati samo jedinicu, nulu I dvojku”.

Nekadašnji prvotimac Obilića kaže da je suđenje na visokom nivou.

“Suđenje je sjajno, veliki broj ovdašnjih sudija vodi mečeve u Ligi Šampiona i Ligi Evrope. Nema čudnih odluka, sve je transparentno, sporne situacije se odmah prikažu na monitoru i sudija, ukoliko je pogrešio, bude kažnjen. Rigorozni su po tom pitanju”.

Prošle sezone Valeranga je bila jedinstvena jer je u stručni štab uvela i psihologa.

“Novi trener je to ukinuo pa ove godine psiholog nije uz ekipu. Nekad i dosadi veliki broj sastanaka. Valeranga trenutno ima trojicu pomoćnika glavnog menadžera i svaki je zadužen za jedan deo tima”.

Po popularnosti fudbal se nalazi iza zimskih sportova.

“Najpopularniji sport je nordijsko skijanje. Njihovi reprezentativci su najbolji na svetu, prošle godine sneg je pao tek u januaru što ih je jako deprimiralo. Pored skijanja popularan je ženski rukomet, pa potom sledi fudbal”.

Najbogatiji klubovi imaju budžete od oko dva miliona evra.

“Prednjači  Rozenborg sa maksimalna četiri miliona evra, ostali imaju znatno manje”.

Norveška je veoma skupa, ali je lepa za život.

“Minimalna plata se kreće oko 2.000 evra. Za osrednji život potrebno je oko 3.000 evra. Skupe su stanarine, kola, garderoba se uglavnom kupuje na rasprodajama. Zanimljivo za Norvežane je da svako plaća svoj deo računa. Potrebštine za kuću, dva puta mesečno, nabavljam u Švedskoj. Naši ljudi se slabo viđaju po javnim mestima mada ih ima oko 3.000. Oslo je  lep za život, posebno pešačke zone pored mora, zimi su dani kraći, a već sad mrak pada tek oko 22 sata. Živi se bez pritiska, nema ružnih dešavanja, ljudi rade tokom sedmice, vikendom su svi napolju, uglavnom šetaju. Norvežani od države dobijaju novac za odmor tako da dosta putuju”.

Zajić planira da tokom sezone odigra što više utakmica.

“Trener puno menja tim, vrši rotacije, ali nam nije sjajno krenula takmičarska godina. Ugovor sa klubom imam do novembra, ostaje da se vidi da li ću da produžim saradnju ili da odem u drugu sredinu. Planiram da igram još tri sezone jer se dobro osećam. Nije isključeno da Norvešku zamenim nekom zemljom iz Azije. Potom ću se opredeliti za posao trenera”, zaključio je Bojan Zajić.

PIŠE: Đurđe Mečanin