Bogati vlasnik kluba – mač sa dve oštrice?

Poznato je da je najteža jevrejska kletva „dabogda imao – pa nemao“, a koliko ovakav splet okolnosti ume da zaboli na svojoj koži su ovog leta osetili i malobrojni navijači Monaka. Kneževi su prošle godine lansirani kao novi evropski supertim u nastajanju dovođenjem Radamela Falkaa, Hamesa Rodrigeza i Žoaa Mutinja, ali su već ovog leta ostali bez dve trećine kičme tima i projekat je stao iznenada kako je i krenuo, tako da su nade o drugom snažnom francuskom timu srušene kada je Dmitri Ribolovljev odlučio da ga ova igračka više ne zanima toliko.

Kroz ovo su već prošli simpatizeri Malage, njihov klub je 2010. preuzeo Abdulah al Tani i na Rosaledu su stigla neočekivano velika i često skupa imena – Rud van Nistelroj, Hoakin, Žeremi Tulalan, Santi Kazorla, Isko, Naćo Monreal, Salomon Rondon, Eliseu... Lagano je izboren plasman u Ligu šampiona, delovalo je možda da će Real i Barselona konačno dobiti dostojnog rivala, navijači su bili puni očekivanja, ali se gazda malo zaigrao, nagomilao dugove pa je UEFA izbacila Malagu iz kontinentalnih takmičenja, i kao rezultat toga nijedan od nabrojanih igrača više nije u klubu iz Andaluzije. Klub je prošle sezone osvojio 11. mesto u Primeri, a deluje da će barem u narednih nekoliko godina to biti norma za Andalužane, kako li je navijačima koji su 2013. gledali mečeve Lige šampiona i maštali o šamaranju giganata El Klasika da se bore sa Hetafeom, Rajom i sličnima za sigurno mesto na tabeli, možemo samo da pretpostavimo, ali onakav elan, uzbuđenje i nadu sigurno ne osećaju.

Kroz sličnu muku su prošle i pristalice Anžija iz Mahačkale, nova sila sa istoka se rastopila čim je oligarh Sulejman Karimov shvatio da se zaletao, uložio previše novca, preplatio fudbalere, i onda ubrzano, za samo nekoliko nedelja rasprodao ceo tim na kojem mu je zavidelo pola Evrope.

Naravno, Čelsi i Mančester Siti su pokazatelji da se bogati vlasnik i te kako može isplatiti, ali Građani najbolje znaju kako je mučan i težak period u kojem se od prosečnog kluba pravi gigant. Vlasnici aktuelnog šampiona Engleske su imali ozbiljnih poteškoća da na Etihad – tada Gradski stadion Mančestera – dovedu ime koje će odjeknuti Evropom i drugim igračima poslati signal da je u pitanju ozbiljan projekat i time olakšao svaki sledeći transfer. Sada u prvoj postavi Sitija igraju momci čije ime zna svaki dečkić na Ostrvu, a početkom nove ere kluba navijači su pomahnitali kada su se pojavile glasine o dovođenju Kake i Robinja.

Upravo je drugi igrač i započeo tu revoluciju, on je kolegama poručio da je u redu preći u Siti. Monako je pak imao još boljeg „Robinja“ – Radamela Falkaa. Prošlog leta su stigle i zvezde portugalske Primeire – Rodrigez i Mutinjo, a uz Tulalana, veterana Abidala i Karvalja projekat je označen kao novi „veštački“ supertim Starog kontinenta.

Posle sjajnih igara Rodrigeza na Mundijalu navijači Kneževa su jedva čekali da vide koga će pridružiti novoj zvezdi ekipe – Vidala? Davida Luiza? Suareza? Na kraju su ostali bez talentovanog veziste, nedelje su prolazile, a nijedno zvučno ime nije stiglo na stadion Luj II. Čekalo se kada će se Ribolovljev uhvatiti čekovne knjižice, a kada je Rus to konačno i uradio kupio je ostrvo, ne i fudbalera, pritom tim potezom demantovao glasine da je žestoko finansijski oslabljen posle razvoda braka . U samom finišu prelaznog roka je postalo jasno da će i prva zvezda tima Falkao promeniti sredinu i pojačati Mančester junajted, te je i Mutinjo odlučio da ne želi sam da ostane u Kneževini, ali ni superagent Mino Rajola nije uspeo da mu pronađe angažman.

On je sada ostao – hteo to ili ne – kapetan broda koji tone, ili se barem vraća u manje glamuroznu luku. U klubu je ostalo nekoliko ekstremno talentovanih mladića, ali bez pravog vođe, i Falkaa u ulozi Robinja, a naročito bez jasne ideje gde ide projekat FK Monako oni će se ubrzo rasuti po Evropi.

(FOTO: Action images)