Bio jednom jedan Inter... Ali je bio mnogo veliki! (VIDEO)

Kada su i četiri argentinska musketara odmahnula navijačima, poljubili grb i sa suzama u očima se oprostili od Intera, stavljena je tačka na najslavniju generaciju u istoriji Intera. Havijer “Pupi” Zaneti i njegovi zemljaci Valter “Il Muro” Samuel, Esteban “Kuću” Kambijaso i Dijego “Il Prinćipe” Milito su bili poslednji članovi čuvenog tima Nerazura koji je osvojio tripletu, bacio Italiju i Evropu pod noge.

Svaki navijač Intera se verovatno osetio kao da mu je iščupan deo srca kada je video četiri argentinska asa kako ispod južne tribine poslednji put otpozdravljaju publici koju su ne tako davno bacali trans. Vremena kada je Zaneti gazio terenom kao traktor, kada su se rivali odbijali od Samuela kao od zida, kada je Kambijaso kupio sve ničije lopte, a Dijego Milito cepao mreže iz svake pozicije i potom slavio sa onom ludačkom argentinskom strašću deluju kao neka davna prošlost.

Ko bi rekao da je od finala s Bajernom i kompletiranja "triplete" prošlo samo četiri godine? Sada deluje kao da je bilo mnogo ranije…Prisetite se te legendarne sezone u ovom sjajnom video klipu. Reči ovo ne mogu da opišu... 

Ta generacija je uspela ono što nije nijedna pre u istoriji slavnog kluba sa Meace. Predvođena komandantom Murinjom je skinula čini sa kluba za koji se mislilo da je uklet. Svako od njih je u toj sezoni igrao najbolji fudbal karijere. Kada su u Madridu bacili Bajern na kolena i dostigli sam vrh Evrope, nažalost je već tada počeo i raspad te generacije i sunovrat milanskog kluba.

Murinjo je već posle finala prešao u Real Madrid, Materaci se u suzama opraštao od njega, a generacija mahom sačinjena od veterana je posle vrhunca karijera počela da pada. Rafa Benitez nije uspeo da se izbori, počelo je osipanje Murinjove vojske. Redom su odlazili Tijago Mota, Samuel Eto, Goran Pandev, Lusio, Žulio Cezar, Snajder, Maikon, penzionisali su se Stanković, Kivu, Toldo, Materaci, Kordoba, otišli su i epizodisti poput Balotelija ili Muntarija. Ostala su samo četvorica argentinskih musketara, ali i njima je ovog proleća istekao rok trajanja.

Ostaće zapisano da je taj Interov tim postao šesti u istoriji evropskog fudbala koji je u istoj sezoni osvojio tri najvažnija trofeja.

Uzlet Nerazura je započet posle Kalčopolija kada je konkurencija praktično sklonjena sa puta. Inter je dominirao Apeninima kod Roberta Mančinija, ali u Evropi nisu bili takmac najboljim ekipama Starog kontinenta. Sve dok nije došao Murinjo. Iako Mančini često voli da kaže da je Murinjo nasledio od njega šampionski tim, to baš i nije bilo tako. Murinjo je leta 2009. godine napravio šampionski tim.  

Izgubio je Zlatana Ibrahimovića, ali je zauzvrat dobio Samuela Etoa plus 49.500.000 evra. Taj novac je iskoristio na dovođenja Đenovinog tandema Tijago Mota - Dijego Milito, zatim Realove i Bajernove “otpatke”: Veslija Snajdera za 18 miliona i Lusija za samo osam miliona evra. Doveo je i Gorana Pandeva bez obeštećenja.

Posebni je izgubio Ibru, ali je dobio kičmu tima, što će se pokazati na proleće sledeće godine kada su izbacili upravo Ibru i Barselonu. Ibra je tada već bio u svađi sa Gvardiolom i delovao je nemoćno pred do tada neviđenim katenaćom nekog tima u Ligi šampiona. Murinjovi ratnici su sa igračem manje (sramna gluma Busketsa i crveni za Tijaga Motu) ginuli na travi Nou Kampa. Eto se žrtvovao i praktično igrao beka, Lusio je bio libero, Inter je taj meč završio sa šet defanzivaca i tri zadnja vezna na terenu! U tom meču se porodio veliki Inter.

Danas, četiri godine kasnije, niko iz pomenutog tima nije više u Interu. Nema ni Murinja, a čak se i predsednik promenio. Ipak, ostaje sećanje na jednu veličanstvenu generaciju koja je umela da napada i da se brani, da igra lepo i prljavo, koju niko nije video kao favorita za osvajanje Lige šampiona…

Italijanski fudbal tone iz sezone u sezonu, čak su ih i Portugalci prestigli, Juventus važi za jedini ozbiljan klub u evropskim okvirima (čak i on ispadne u grupnoj fazi), ali ne otpisujte ih tako lako. Vratiće se Italijani…

(FOTO: www.inter.it)