Baloteli kao retko kad: U Nicu sam došao zbog sunca, a srećniji sam nego u Interu, Milanu i Liverpulu! Nisam zaslužio da igram za Italiju

Retko kada govori javno o ozbiljnim temama, ali kada Mario Baloteli sedne s druge strane stola i počne da govori, svašta možete da čujete. 

Zato su novinari Skaj Italije imali priliku da naprave ozbiljnu priču s jednim od najkontroverznijih fudbalera današnjice i iz njega izvuku sve što ih je interesovalo. A tema je bilo na pretek - reprezentacija nekad i sad, izdizanje iz pepela u Nici, vreme u Milanu, Interu, Liverpulu i Mančester Sitiju, Čezare Prandeli i stari dugovi, Adrijano Galijani...

Za početak o odluci selektora Azura Đampjera Venture da ne vrati Super-Marija u tim, uprkos velikom usponu u formi...
„Apsolutno je u pravu što me nije pozvao, nisam zaslužio. Bolje je da me Ventura pozove neki sledeći put, jer želim da budem u najboljoj formi. Ne poznajem selektora toliko dobro, ali nakon svega što je uradio u Torinu, znači da je dobar trener. Ne razmišljam o osvajanju titula sa nacionalnim timom, jer prvo moram da se vratim u ekipu“, započeo je Baloteli razgovor, pre nego što se osvrnuo na neka prošla vremena u dresu Azura.
„Dok sam bio u reprezentaciji, nisam se svađao ni sa kim. Čak ni na Mundijalu pre dve godine. Sve te priče izmišljali su novinari, a jedina istina u svemu je da sam bio ljut na Čezara Prandelija jer me je zamenio u meču protiv Urugvaja, zato što sam osećao da mogu da pružim mnogo toga. I još sam ljut na njega“.

A onda je okrenuo priču na stranu koja možda najviše i interesuje široke narodne mase – odluka da krene put Nice.
„Kada sam prihvatio ponudu da odem u Nicu, prvo sam razmišljao da idem tamo zbog klime, zbog sunčanog i lepog vremena. I tako je stvarno – Nica ima prelepo more i nalazi se na fantastičnoj lokaciji. Kada sam odlazio iz Milana želeo sam da odem na neko mirno i prelepo mesto, a Nica je to nudila, iako mnogima deluje čudno ili smešno“, iskreno će Baloteli, a onda nastavlja:
„Ovde nikada ne možete da budete loše raspoloženi. Zbog toga i igram dobar fudbal. Imamo mlad tim, odlično uklopljen, a atmosfera je odlična. Zato se i osećam bolje nego kad sam bio u Milanu, Liverpulu i Interu“.

Upravo je to bila sledeća tema – neka druga vremena u prethodnim klubovima.
„Poslednje dve godine na Enfildu i u Milanu bile su jako teške za mene. Nisam živeo u okolinama koje mi prijaju. Iskreno, nisam pravio nikakve probleme što se tiče ponašanja, a povrede su stvari na koje ne mogu da utičem. Živeo sam i radio na dva mesta gde se nisam osećao dobro, kao sada, i to je bio najveći problem“.

Iako je od malih nogu vatreni navijač Milana, prema Balotelijevim rečima – na San Siru imao je i najviše problema.
„U Milanu nisam imao problema ni sa jednom osobom – klub je bio najveći problem. Milan je u ozbiljnom haosu. Još ako Adrijano Galijani ode,  e onda će tek sve biti konfuzno. Galijani je jedna neverovatna osoba“.

Ni u Milanu nije mogao da pronađe svoj kutak za sreću.
„Jirgen Klop je sa mnom obavio samo jedan razgovor otkako sam se vratio u Liverpul iz Milana. A bio sam tamo mesec i po dana. Rekao mi je: 'Gledaj, možeš da ostaneš ovde, ali nećeš biti prva opcija. Najbolje bi ti bilo da odeš negde gde ćeš moći da igraš, a ako budeš pružao dobre partije, moći ćeš da se vratiš ovde i budeš u timu“.

Na konkretno novinarsko pitanje da poređa klubove u kojima je bio na lestvici zadovoljstva, imao je jasnu viziju.
„U Liverpulu, Interu i Milanu mi nisu cvetale ruže. Na ostalim mestima mi je bilo dobro. Ako sad gledamo stvari, rekao bih Nica, pa Mančester Siti... I, to je sve. Ja inače jako volim Milan, ali nakon svega što mi se desilo prošle godine... Žao mi je, ali to je to“.

I pored svega, ne isključuje povratak u Italiju jednog dana.
„Nikad ne reci nikad“, poručio je Baloteli, na šta je uskočio njegov menadžer Mino Rajola rečima:
„Nikad više u Italiju. Moraš da ostaneš pozitivan, da zaboraviš prošlost i misliš na budućnost“, na šta je Baloteli samo još jednom dodao:
„Nikad ne reci nikad“. 

(FOTO: Action Images)