Asprogenis: Mafija me oterala iz Partizana, tražili su i da nameštam mečeve

U Partizan je došao kao inostrano pojačanje i veliki potencijal, ali u žestokoj konkurenciji među stativama je tek uspeo da nagovesti talenat. Kiparski golman Nikolas Asprogenis je u Humskoj proveo tri godine za vreme kojih je upisao 17 prvenstvenih mečeva. Posle odlaska iz Partizana nije imao mnogo sreće u karijeri, igrajući za klubove iz domovine: Omoniju, Aris Limasol, Anortozis, Pafos i Etnikos iz Ahne. Trenutno je bez kluba, ali kaže da ne planira da završi karijeru, otkrio je u intrevjuu za portal Sport26.  
“Nisam penzioner, mada sa pet šest kilograma viška izgledam kao da sam ostavio fudbal. Trenutno sam bez kluba, ali nisam digao ruke od branjenja. Naprotiv, spreman sam da branim još desetak godina na visokom nivou. Fudbal  je moj život, pored porodice i dvomesečnog sina Jorgosa. A što se tiče menadžerisanja, to je samo delimično istina. Prijateljima sređujem angažmane, ali još ne uzimam pare. Znači da sam polu menadžer. Srbija je moja zemlja i baš je volim. Kada dolazim u Beograd ne idem u goste, nego u svoju kuću. Tamo sam se formirao kao čovek, doživeo mnogo lepih trenutaka, afirmisao kao golman,... Živeo sam kao car u Beogradu, družio se, izlazio, jurio devojke,...Sada sam pre ženidbom, pa se samo sećam beogradskih dani i noći”, kroz osmeh kaže Asprogenis.  

Kaže da je napsutio Srbiju i Partizan jer su mu se smučile neke stvari…
“Vratio sam se na Kipar pošto sam video da u Srbiji fudbal preuzima mafija. Nije bitno koliko si dobar nego kakvu kombinaciju imaš... Kriminal je zavladao fudbalom i rešio sam da se sklonim od pritisaka. Ništa u životu nisam radio zbog para, a fudbal sam igrao samo iz ljubavi...”

Nikos je potrvrdio da u fudbalu ima zakulisanih radnji.
“Stao sam na gol Partizana sa 19, 20 godina i odmah sam imao veliki vanfudbalski pritisak. Zvali su me neki mafijaši  telefonom pred neke mečeve i nudili pare za namestim utakmicu. Čulo se sa druge strane žice: “Ej mali, daćemo ti 5000 evra da pustiš gol“. Nije to moglo... Smučilo mi se se sve to. Morao sam da odem”, iskren je Asprogenis.

Ipak, Nikolas ima želju da se ponovo vrati u Srbiju.
“Sada sam mnogo stariji, životno iskusniji i siguran sam da bih lako izašao na kraj sa takvim ponudama. Kada sam uspeo kao klinac, sada bi to uradio još lakše. Žao mi je samo što nisam znao te ljude koji su mi nudili pare... Moja želja nije sporna ali treba da se slože neke stvari. Volim da branim u klubovima gde je napeto, gde se traži rezultat... Pare mi nikada nisu bile prioritet, ali sam načuo da je situacija teška i da u Srbiji nema novca. Ipak, ako treba da branim u klubu gde je sada predsednik, nekadašnji doktor Partizana Sead Malićević onda krećem ka Novom Pazarom peške. Veliki je to čovek”.

Kaže da je pritiske trpeo i u domovini
“Iz Partizana sam otišao u Anartozis, gde sam bio u drugom planu, pošto sam „klinac“. Bio sam na pozajmici u Arisu i Anartozisu, gde nisu poštovali moj ugovor, da bi na kraju stigao u Pafos. Tamo sam počeo da branim ali sam rešio da odem kada su mi čelnici kluba rekli da namerno pustim da mi daju protivnici daju gol. Kada sam to čuo, spakovao sam stvari i otišao”.

Kipar je u fudbalskoj ekspanziji, klubovi igraju značajne uloge u Evropi a mnogo novca odnose stranci...
“Kipar je fudbalski procvetao. Dolaze stranci, koji su odlični igrači... Svi daju pare, tako da je normalno da se poboljšao kvalitet. Nekada su Srbi dolazili na Kipar „turistički“ kada su se igrali mečevi u Evropi, a sada se ovde pravi žurka kada igramo sa srpskim klubovima”.

Jedan primer pokazuje koliko smo nekada bili jaki na rajskom ostrvu.
“Kada sam dolazio u Partizan , jedan golman je potpisao ugovor u kiparskoj drugoj ligi za 250.000 dolara godišnje. Njima je bilo važno da je stigao Srbin. Ipak, saznao sam da je manji deo para otišlo golmanu a da su mnogo novca zaradili menadžeri, mafijaši, treneri, sportski direktori,...”

Dok je bio u Beogradu, pričalo se da je Asprogenis miljenik Bjekovića, zbog poslovnih odnosa sportskog direktora i Nikolasovog oca.
“Znaju se Bjeković i moj otac, ali to nema veze. Pa, nije mogao Nenad da stane na gol umesto mene. Za tri godine promenio sam četiri trenera i kod svih sam dobijao šansu. Šansu mi je prvo dao Reber, a najgore je bilo kada je komandovao Ješić. Nije mogao da me vidi očima ali i kod njega sam branio. Bila je žestoka konkrencija. Stigao je Ivica Kralj koji mi je bio kao ćale, pa Pantić, Jovšić,...”

Mnogi su mu zamerali da ne može na gol ozbiljnog kluba zbog visine.
“Visok sam 185 centimetara što je više nego dovoljno. Kada ispružim ruke mogu da pipnem prečku. Pa, Kasiljas i Valdes su niži od mene, pa im niko to nije zamerio. Lakše je meni da se bacim nego nekom ko ima 2.05.Tim dugajlijama, kada im štoperi vrate loptu izgleda kao da su dobili „bombu“ u noge.”

Za Nikolasa je važilo da je nekrunisani kralj beogradskih splavova i diskoteka.
“Baš se izlazilo, ali to se nije mnogo odražavalo na rad u klubu. Bilo smo mladi i bilo je jako važnjo koju devojku vodimo u grad, pa onda kući. Mladost ludost...Tada je to bilo normalno. Odlično društvo Smiljanića, Perendije, Veselinovića...Još uvek se čujem sa njima. Kažu da sam imao više uspeha nego oni kod „riba“, ali to je zbog brade. Mislile su da sam stariji...”, zaključio je Asprogenis u razgovoru za Sport 26. 

(FOTO: MN Press)