ANALIZZA: Život posle kapitena… Ima li Milijaš zamenu?

Crvena zvezda će od danas morati da se navikne na novi način života. Odlazak kapitena Nenada Milijaša možda na prvu loptu izgleda kao ništavan, ako se u obzir uzme činjenica da su na Marakani poslednjih godina prodefilovali silni predsednici, generalni sekretari, treneri... I svačiji neslavan odlazak pratile su horski, pomalo stereotipni, pokliči: „Zvezda je veća od svakog pojedinca“.

Ima u toj navijačkoj sentenci verovatno i istine, ali ovo je prvi put posle „X godina“ da se Crvena zvezda oprašta od igrača koji ne samo da je bio srce i pluća tima, nego i personifikacija jedne lige (uz Sašu Ilića, naravno). Bivši reprezentativac Srbije, koji karijeru nastavlja u turskom drugoligašu Manisi, bio je neka vrsta Zvezdinog Pola Skolsa. Nije bio najbrži igrač u timu, nije bio ni najbolji strelac, nije bio najviše medijski eksploatisan, ali je uvek bio oslonac svakom od dvanaestorice trenera koliko ih je promenio za dva mandata na Marakani. O njegovom uticaju na Zvezdinu igru i ovoletošnjim konstantnim izlivima majstorstva već mnogo se pisalo. Kapiten Milijaš se ušetao u istoriju Crvene zvezde kao čovek koji je na večnoj listi strelaca prestigao Dragana Stojkovića Piksija, aktivno učestvovao u osvajanju pet od sedam poslednjih trofeja koji su završili u Ljutice Bogdana...

Ta Milijaševa dugovečnost, a pre bismo konstatovali prazna klupska kasa, naterala je odgovorne s Marakane da ne kupuju alternativu bombarderu iz Zemuna, nego da je stvore. Ima logike jer se igrač takvog kalibra, a pre svega konstantnosti prosto gaji i stvara godinama. Tu dolazimo do uloge novog trenera Nenada Lalatovića, koji će svoj špil karata morati dobro da pogleda i promaša kako bi već u subotu 31. avgusta protiv Spartaka odabrao jednog od četiri puba koji će morati da sakriju činjenicu da je nečijom nebrigom glavni štih završio u rukama čelnika turske Manise. Dakle, Milijaševa zamena biće potražena u sopstvenim redovima, tamo gde trenutno stanuju Vukan Savićević, Danijel Avramovski, Miloš Bosančić i supertalentovani Mihailo Ristić...

Ako ostanu dosledni u stavovima o pružanju šanse sopstvenoj deci i ako vide dalje od sutrašnjeg dana, odgovorni iz Ljutice Bogdana možda će se odlučiti da riskiraju i isforsiraju pomenutog Mihaila Ristića. Prosto, jer na terenu ponekad izgleda kao Milijašev klon: tu je čarobna leva noga, sposobnost da da dug pas, brzina koja sigurno nije osnovni adut. A i gol u prijateljskom meču protiv Sinđelića bio je onako baš – „milijaševski“. Lopta je prebačena na jaču levu nogu, a zatim je u lelujala do daljeg ugla... Bio je to dokaz da Ristić, koji je zbog dojave navijača došao u Ljutice Bogdana, nije slučajno impresinirao publiku na startu sezone. Impresioniran je bio i prvi čovek kluba Zvezdan Terzić koji je verovatno namerno čestitao omladinskom reprezentativcu Srbije na pogotku pred gomilom novinara. I to iz svog glasa:
“Čestitam ti na golu, Mihailo. Bravo, Mihailo!”, otelo se Terziću.

Nešto oprezniji je bio trener Nenad Lalatović oslanjajući se na egzaktan podatak da su u novijoj istoriji samo Ivan Adžić i Dejan Stanković bili punopravni prvotimci posle završetka omladinskog staža... Možda i zbog toga bivši defanzivac Ristića najavljuje kao budućnost kluba, baš kao i Makedonca Danijela Avramovskog. Međutim, doskorašnji član Rabotničkog trudi se iz petnih žila da u prvim beogradskim danima sa sebe skine epitet samo velikog talenta. Ono malo što je igrao, protiv ne baš jakih rivala, Avramovski je sebe predstavio kao gotovog igrača. Kao i Milijaš, pa i Ristić, igra levom nogom, aktivan je i stalno se nudi saigračima. Deluje kao da puca od samopouzdanja što je i rekao za MOZZART Sport tokom priprema u Sloveniji:
“Ja se nadam da ću vrlo brzo početi da igram”, procedio je na solidnom srpskom Avramovski.

Njegovo angažovanje Zvezdan Terzić opisuje kao pogodak u centar mete uz reči da će Avramovski u ubrzo impresionirati Delije. To će biti polje delovanja i aktera najveće ovoletošnje transfer sage Miloša Bosančića. Partizanov đak biće pod dvostrukom lupom tvrdog jezgra navijača zbog „ružne prošlosti“, a pod takvim pritiskom na leđima će nositi breme Milijaševe alternative.Takav teg trenutno ne bi birali ni igrači s mnogo jačim minulim radom... Kako će se osećati kada prvi put istrči na Marakanu i dobije šansu, verovatno samo Bosančić zna, ali prvih nekoliko partija u crveno-belom dresu savršeno mogu da ocrtaju njegovu sudbinu u klubu gde je počeo da igra. Ukoliko pobedi u simultanci s pritiskom navijača, velikim očekivanjima i još većim izazovom koji mu je nehotično u ruke dao Nenad Milijaš – Bosančić će pokazati da je igrač koji „pušta kišu“.

Utisak je da i dalje traži formu, ali to Nenada Lalatovića previše ne brine:
“On je odličan igrač, sada je u fazi umora jer je došao nespreman i trenirao je tri puta na dan”, objašnjavao je mladi stručnjak slabija izdanja Miloša Bosančića na prijateljskim mečevima.

Poslednji „pub“ koji aplicira da dobije ulogu najjačeg štiha je Vukan Savićević. On je na početku sezone i s Milijašem u timu imao zapaženu rolu... Njegova forma ima tendenciju rasta, a izgleda je da je Zvezdin đak odrastao u beogradskom naselju Braće Jerković spoznao da na terenu ne može baš uvek da se ponaša kao dobri momak iz komšiluka s indeksom Medicinskog fakulteta. Deluje kuražnije, spremno da zagrize. Te karakteristike nije demonstirao kada je u prošlosti dobijao šansu na kašičicu.

Zvezdin život posle Nenada Milijaša mogao bi da se nagovesti i prvim potezom uprave (čitaj: Zvezdana Terzića). Iako je Despotović zadužio devetku, prvi čovek kluba je odlučio da ga „raščini“ i dres sa kultnim brojem da Luki Joviću. Pravdao je to vizijom kluba i tržišnom vrednošću mladog napadača... A koliko u nedelju i drugi kultni broj, proslavljen kroz Zvezdinu istoriju, ostaće upražnjen. „Banka“ (promene na dresovima su moguće do kraja prelaznog roka) na leđima nekog od pomenutih kandidata značiće da je klub stao iza njega, i da mu bezgranično veruje...

Kako bilo, Zvezda mora da se navikne na život bez Nenada Milijaša...

(FOTO: Star sport, MN Press)