Amerika i dalje plače za Dimađom - 100. rođendan velikog Džoa

Da je veliki Džo Dimađo živ, danas bi proslavio stoti rođendan. Jedna od najblistavijih figura ne smo sportskog već i javnog života u Americi, napustila nas je osmog marta 1999. godine.

Veći od same igre koju je igrao, Dimađo je začarao čitavu naciju i zauzeo specijalno mesto u srcu svih Amerikanaca. Ostao je do dan-danas mit i legenda, neko kome se samo možete diviti, neko čije delo i toliko godina posle smrti ne prestaje da oduševljava svakoga ko se na bilo koji način upoznao sa njegovim životom.

Godine 1941. Dimađo je postavio rekord kojem niko nije uspeo ni da priđe. Čak 56 uzastopnih utakmica na kojima je osvojio bar jednu bazu. Poređenja radi drugi na listi stao je na 45, (Vili Kiler 1997), pa je sva prilika da još dugo neće biti ugrožen. Za samo trinaest sezona koliko je trajala Dimađova karijera, osvojio je devet čak šampionskih titula sa ekipom Njujork Jenkis. Karijera iz snova se završila prerano (1951) zato što je Džo shvatio da ne može više da bude pravi Džo:
„Osećam da sam dospeo u period u kojem više ne mogu da budem produktivan. Imao sam lošu sezonu i shvatio da više nisam onaj stari. Prestao sam da uživam u bejzbolu, nije mi zabavno, nije više igra već posao i zbog toga sam odlučio da je vreme da stavim tačku.”

I tek tako, bez ikakve pompe, oproštajnih utakmica i suza, otišao je jedan od najvećih svih vremena, otišao u potragu za novim životom, mnogo zanimljivijim od onog na terenu.

Tek godinu dana po odlasku u penziju, pojavila se u javnosti priča i njegovoj emotivnoj vezi sa Merilin Monro. Ako su Bekamovi najpopularniji par modernog doba, onda su Dimađo i Merilin bili, za to vreme, još i popularniji. Glumica isprva nije htela da se upozna sa Dimađom. Pretpostavljala je da je „arogantan i tupav” kao svi sportisti, ali je na nagovor zajedničkog prijatelja pristala se sretne sa Džoom. Tog trenutka je započeta najveća američka ljubavna priča do danas. Posle 18 meseci zabavljanja, par se venčao u San Francisku 1954. godine, a događaj je nazvan svadbom veka.

Nedugo zatim, kako to obično biva, veza između Merilin i Džoa je upala u velike probleme, da bi se tek posle godinu dana u braku razveli. Međutim, daleko od toga da je tu bio njihov kraj. Glumica se često vraćala Dimađu i nakon što se udala za književnika Artura Milera.

Merilin je petog avgusta 1962. nađena mrtva u svom stanu, a pretpostavlja se da je izvršila samoubistvo. Dimađov sin tvrdi da je razgovarao sa Merilin neposredno pre no što se desila tragedija, te da je glumica delovala sasvim normalno i stabilno.

Džo se nikada nije oporavio nakon njenog samoubistva. Dvadeset godina posle njene smrti, tri puta nedeljno, slao je šest crvenih ruža na njen grob i nikada javno nije progovorio i ni na bilo koji način otkrio bilo kakav detalj veze. Nikada se posle Merilin nije ženio. Kada je umirao, poslednje reči Dimađa bile su: „Sada ću napokon videtiMerilin”.

U čast Dimađa je snimljeno na stotine pesama, nekoliko filmova i televizijskih serija. U pesmi Sajmona i Garfankla - Gospođa Robinson, poslednji stih je posvećen Dimađu. Autor se pita gde je otišao Dimađo, aludirajući na nedostatak vitezova tadašnjeg vremena (1968. objavljena pesma) po odlasku najvećeg od svih.
„U današnje vreme prajm-tajm intervjua i raznoraznih pop ikona koje svoje seksualne i emotivne probleme iznose u intervjuima, mi žalimo za odlaskom Džoa Dimađa sa javne scene, oplakujemo nedostatak njegove gracioznosti i dostojanstva, njegove čiste ljubavi prema ženi koju je voleo i ljubavi prema tišini koja je bila toliko glasna i razgovetna”, rekao je Pol Sajmon.

Danas postoji pokret „Džotlin Džo” što je bio jedan od Dimađovih nadimaka, čije je načelo - daj sve od sebe, a koja predstavlja filozofiju kojom se Dimađo vodio čitavog života.

„Na tribinama je uvek neki klinac koji me gleda po prvi put u životu. Baš njemu dugujem svoje najbolje izdanje.”

Srećan 100. rođendan Džo!

(FOTO: Action Images)