Ameri koji stoje na putu Orlićima: Opasan tandem sa Ostrva, dvojica cirkuzanata, haubica iz Holandije i bolnica

Priča o Amerikancima i fudbalu uvek ima tu teoriju o naciji koju mnogo ne zanima fudbal, pa kao tobože napravi iznenađenje na nekom velikom takmičenju. Ipak, realnost je drugačija. Amere fudbal i te kako zanima, a dobri rezultati u poslednje dve decenije sve osim puke slučajnosti.

Omladinska reprezentacija SAD će sutra ujutro u četvrtfinalu Mundijalita stajati na putu Orlićima koji su digli Srbiju na noge.

Sa našim momcima smo se dobro upoznali, naučili su nas šta sve od njih možemo da očekujemo, vratili nam veru u fudbal da ćemo možda jednog dana moći da se radujemo i uspesima A reprezentacije. Kada dođe do četvrtfinala, tu slabih rivala nema. Ali, ruku na srce, u kosturu ima i jačih ekipa od Amerikanaca na koje smo mogli da naletimo.  Ameri su imali jednu od slabijih grupa na Mundijalitu, da bi potom iuz mnogo sreće prošli Kolumbiju u osmini finala. Inače, Amerikanci su se jedva kvalifikovali za ovaj turnir, pošto su u grupi bili daleko lošiji od Paname, ali su na gol-razliku prošli Gvatemalu, da bi potom u odlučujućem meču bili bolji od El Salvadora.

Uprkos prosečnim kvalifikacijama uoči Mundijalita su dobili etiketu favorita iz senke. Selektor im je nekadašnji rerepezentativac i asistent Jirgena Klinsmana, Tab Ramos. Upravo u uskoj saradnji Klinsmana sa selektorima mlađih kategorija se ogleda ozbiljnost u radu američkog saveza. Klinsmanu se podnose detaljni izveštaji, a mladi fudbaleri sve češće dobijaju šansu u A timu kod legendarnog Nemca.

KVOTE KLADIONICE MOZZART ZA DUEL U20 SELEKCIJA SAD I SRBIJE

U ovu generaciju se polažu velike nade. Jedini američki tim pre njih koji je dogurao do četvrtfinala Mundijalita bio je tim na prvenstvu u Kanadi 2007. godine za koji su igrali Fredi Adu, Džozi Altidor i Majkl Bredli. I aktuelni tim Amerikanaca se uglavnom oslanja na kvalitet nekoliko individualaca, s tim što celu ekipu karakteriše fantastična fizička sprema.

Četiri imena se izdvajaju u američkom timu. Na papiru, najveće ime od njih je Gideon Zelalaem, talenat u kojeg velike nade polaže i Arsen Venger koji ga je doveo kao klinca i već mu dao šansu u nekim zvaničnim mečevima Arsenala. Momak etiopljanskih korena je prošao nemačku školu fudbalu, sve omladinske selekcije Pancera, ali se posle smrti oca sa majkom odeslio u SAD gde je živeo dve godine i zahvaljujući tome dobio državljanstvo i na kraju se odlučio za njihovu reprezentaciju.

Zelalem je vezista prepun atraktivnih poteza, ali isto tako izaziva sumnje da bi mogao da bude novi Fredi Adu. Njegovi cirkuzanstki potezi često ne donose nikakav benefit ekipi, gubi mnogo lopti i čini ekipu ranjivom. Još nije na terenu dokazao da je nešto više od internet senzacije.

Mnogo veća opasnost Orlićima preti od kapitena Emersona Hajndmana i napadača Rubija Rubina. Hajndman je gazda na sredini terena, momak liderskih sposobnosti koji vuče ekipe i drži sve konce igre u svojim rukama. Projektovan je da bude jedna od uzdanica američkog seniorskog tima i već je dobijao pozive Klinsmana. Po stilu igre podseća na našeg Sergeja Milinković Savića. U prvom delu sezone u Fulamu se izborio za status standardnog prvotimca, ali je u januaru polomio ključnu kost i propustio skoro ceo drugi deo sezone. Ipak, stigao je da se na vreme oporavi i da bude vođa ovog američkog tima.

Najveću opasnost za gol kapitena Rajkovića predstavljaće Rubio Rubin. Momak koji ima meksikanske i gvatemalske korene je sledeća velika stvar rerpezentacije SAD. Uvek je bio najbolji među vršnjacima, a Ramos je još prošle godine alarmirao Klinsmana da ga priključi A timu. Debitovao je protiv Češke. Sjajno se razume sa Hajndmanom, jedan drugom pakuju golove, a instinkt golgetera je pokazao u osmini finala kada je presudio Kolumbiji. Sa 18 godina se izborio za status standardnog špica u Utrehtu, ali tek sledeće sezone se očekuje da eksplodira.

I to je to što se tiče ofanzivnih kvaliteta Amerikanaca. Protiv Srbije najverovatnije neće igrati ofanzivni vezista Bredford Džejmison, možda i najtalentovaniji igrač iz MLS lige. On je protiv Kolumbije doživeo težak pad na glavu, povredio je vrat i automatski transportovan u bolnicu.  Ipak, iako ga prati imidž mlade zvezde, više bi se reklo je on fudbalska starleta koja ponekim potezom obraduje publiku i slično kao Zelalem voli da se na račun tima zabavlja na terenu.

Mnogo više će Amerima nedostajati Kelin Akosta koji je protiv Kolumbijaca zaradio crveni karton. Bio je standardan na poziciji levog beka i prema pisanju američkih medija nema adekvatnu zamenu u ekipi. Odbrana je inače tanji deo Ramosovog tima i praktično sve nade počivaju na plećima Kamerona Karter-Vikersa. Ima samo 17 godina, a već je stub odbrane Amerikanaca. U Totenhem je došao sa samo 11 godina, Arsen Venger je pokušavao da ga ukrade, ali su ga Sparsi blindirali novim ugovorom. Naš reprezentativac Miloš Veljković ga poznaje i sigurno će biti od pomoći u savetima kako da Orlići nađu slabu tačku ovog fizički dominantnog štopera.

Spisak američkih aduta se završava imenom Zakarija Stefena, golmana koji je na prethodnom Mundijalitu bio član reprezentacije, ali je bio tek treći izbor selektora. Njegove parade su provukle Amerikance kroz kvalifikacije, a odbranjen penal u osmini final protiv Kolumbije je Ramosovom timu doneo plasman u narednu rundu. I upravo mu je zaustavljanje udaraca sa bele tačke izdvojeno kao najveći kvalitet.
“Bila bi laž ako kažem da nisam očekivao da će odbraniti penal protiv Kolumbije. Ima ogromno samopouzdanje i obožava velike utakmice. Volimo da mu verujemo“, pohvalio je selektor Ramos svog golmana.

Treba napomenuti i da Amerikance od početka turnira prati proklestvo sa povredama. Neposredno uoči Mundijalita su ostali bez zadnjeg veznog Rasela Kanuza, a posle prvog meča na turniru se povredio napadač Maki Tol koji je polomio kost u stopalu i izgubljen je do kraja takmičenja. On je trebalo da bude standardan partner Rubinu u špicu posle čega je Ramos odlučio da promeni formaciju i odsutane od standardanih 4-4-2.

Ipak, prema nekim najavama, Ramos bi baš protiv Srbije mogao da se vrati na sistem sa dva napadača zbog ostalih tumbanja u timu i izostanka Džejmisona. U tom slučaju bi Areola koji je do sada igrao u veznom redu trebalo da bude partner Rubinu u špicu, a ulogu “desetke“ bi preuzeo Džoel Sonora koji je do sada uglavnom ulazio sa klupe.

Ameri su do sada uspevali da se izbore sa hendikepima, ali isto tako nisu igrali ni protiv jače ekipe od Srbije. Ukrajina ih je razbila 3:0, protiv Mjanmara su se mučili da preokrenu, Novi Zeland su deklasirali, a Kolumbiju prošli uz mnogo sreće zahvaljujući golmanu.

Ako se pogleda kostur četvrtfinala, izuzev duela Uzbekistan - Senegal, čine se da bi sve ostale ekipe koji su preživele u takmičenju bile teži protivnik za Paunovićeve Orliće.

(FOTO: Action Images)