AIK ili Nordsjeland za Partizan? AIK! Najbolji švedski tim trenutno, a došao je i Larson...

Mogao je Partizan da prođe bolje, a mogao je i gore na žrebu za treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Pod pretpostavkom da će crno-beli opravdati ulogu favorita protiv litvanskog Trakaija, u narednoj rundi ih čeka put na sever Evrope. Pitanje je samo: Da li u Švedsku ili Dansku?

Pretposlednja prepreka Partizana će biti švedski AIK ili danski Nordsjeland. Daleko veće šanse da to bude ima AIK. Iako Danci nisu potpuni autsajderi u tom dvomeču, kvalitet je na strani švedskog tima. Mada, ne treba zaboraviti na posebnu dimenziju švedsko-danskog rivalstva...

AIK se nije baš proslavio u prvom kolu kvalifikacija i jedva je eliminisao irski Šamrok posle 1:1 u Švedskoj i minimalne pobede u revanšu golom u 74. minutu. Ipak, na oprez poziva trenutna situacija u švedskom šampionatu koja je došlo do polovine. AIK je prvi na tabeli sa šest bodova više, ali i dva meča više od prvih pratilaca Norćepinga i Hamarbija.

AIK je član „velike trojke“ švedskog fudbala sa Malmeom i Geteborgom i najveći klub iz prestonice Stokholma. Tačnije, iz njegovog predgrađa Solne u kojoj se nalazio legendarni stadion Rosunda na kojem je atmosfera bila sjajna. AIK ima najbolje navijače u Švedskoj. Pod najbolje se misli da imaju najvatreniju atmosferu i najispunjenije tribine, mada su njegove pristalice poznate i po huliganizmu.

U poslednjih sedam godina, AIK je četiri puta bio drugi, a dva puta treći na kraju sezone. Prethodne dve sezone su oba puta ostajali iza šampiona Malmea. AIK je u poslednjih 20 godina samo dva puta bio šampion Švedske, ukupno ima 11 titula, ali većina je osvojena za vreme amaterizma pre Drugog svetskog rata.

Zato je ova sezona bitna jer im je titula prioritet svih prioriteta. Poslednju su osvojili 2009. godine. Previše su u senci Malmea poslednjih godina, a s obzirom da je veliki rival loše počeo aktuelnu sezonu, ovo je šansa koja se čekala. I zbog koje bi čak i Evropa mogla da padne u drugi plan.

Zato su zadržali ceo tim iz prethodne sezone i zato su ga pojačali dovođenjem iskusnog veziste Sebastijana Larsona koji se vratio posle 17 godina u Engelskoj. U godinama je, ali je na prethodnom Mundijalu bio jedan od najstandardnijih švedskih reprezentativaca i pokazao da još nije za staro gvožđe. Tu je i povratnik Aleksandar Milošević koji je igrao u Turskoj i Nemačkoj.

Trener ekipe je Rikard Norling koji je u klubu prošao sve korake: Od trenera omladinaca, preko pomoćnika, do šefa stručnog štaba. Prvi mandat je imao od 2004. do 2008. kada je klub vratio u prvu ligu posle šokantnog ispadanja. Kasnije je bio u redovima ljutog rivala Malmea sa kojim je osvojio titulu i kup, bio i trener godine. U AIK se vratio pre dve godine i počeo lov na Malme....

Ekipa mu igra u sistemu 3-1-4-2 ili 3-5-2 sa filozofijom „na gol više“. Najefikasniji su tim u švedskom šampionatu sa 29 golova na 15 mečeva, ali si i primili najmanje golova – samo 11.

Mladi Oskar Liner je na gol AIK-a stao sa samo 18 godina. Ovog proleća je imao povredu i menjao ga je naš Budimir Janjoešvić. Defanzivnu trojku čine Milošević, Robin Janson i živa legenda kluba Per Karslon koji je za AIK tokom 11 sezona odirgao skoro 300 utakmica. Čistač ispred odbrane je Enoh Adu koji je došao kao slobodan igrač iz Ahisara i nezamenjiv je zbog trkačkih i fizičkih predispozicija.

Srce veznog reda čine dvojica momaka koji su fudbal učili kod Vengera u Arsenalu, ali nisu se izborili za ulogu u prvom timu. To su pomenuti Larson koji ima strašan prekid i jedan je od najboljih izvođača slobodnih udaraca u Premijer ligi u poslednjih desetak godina. Drugi je 23-godišnji Mats Olsen koji je sa Miloševićem bio član one generacije Šveđana koja je 2015. osvojila EP za mlade reprezentacije. Ali nije imao neku bitnu ulogu... On je nešto defanzivnijih karakteristika od Larsona i predstavljaju idealan tandem.

Njih dvojica su srce veznog reda dok po bokovima probijaju Danijel Sundgren (desno) i Erik Lindkvist (levo). Jako su brzi, uporni i zbog specifične formacije te karakteristike dolaze do izražaja.

U napadu su mesta rezervisana za Henrika Gojtoma i Tarika Eljunusija koji je zimus došao iz Olimpijakosa. Goitom je dobro poznat Miroslavu Đukiću iz 2006. godine kada je prevodio napad Švedske u onom legendarnom dvomeču protiv mlade reprezentacije Srbije koju je trenirao današnji starteg Partizana. Bio je strahovito brz, ali danas je već u godinama i oslanja se na neke druge adute. On je kapiten ekipe i glavna opasnost za Nordsjeland, a potom verovatno i Partizan.

AIK ima i dvojicu zanimljivih džokera sa klupe. Jedan je bivši Verderov vezista Deni Avdić, a drugi je argentinski napadač Nikolo Stefaneli koji odlično koristi minutažu kada uđe sa klupe.

Kvalitet i forma su bez sumnje na strani AIK-a, a jedina nada Nordsjelanda je motiv. Možda bi Šveđani mogli da daju prioritet domaćoj sceni i da sve snage usmere u drugom delu sezone na osvajanje titule.

Nordsjeland je sezonu tek počeo i nije to uradio baš najbolje. U domaćem šampionat su odigrali dva puta po 1:1 protiv Orhusa i Esbjerga. Istina, u prvom kolu kvalifikacija su zabeležili dve pobede protiv Klifotnvila iz Severne Irske, ali to stvarno nije reper. Nordsjeland nema zvučnih imena, nije ni klub neke velike tradicije, tako da bi Partizan sigurno bio favorit u ovom dvomeču. Osvojili su jedinu titulu u klupskoj istoriji pre sedam godina, igrali i Ligu šampiona, osvojila dva nacionalna kupa, ali to je bilo njihovih „15 minuta slave“. Od tada su tu negde pri vrhu, ali se ne bore za titulu. Imaju nekoliko mladih reprezentativaca, od kojih bi posebno trebalo istaći kapitena i vezistu Matijasa Jensena.

Partizan bi trebalo da ima lakši trening na Baltiku, a onda u trećem kolu da poseti Skandinaviju.