"Jedan je Saša Ilić"
"Jedan je Saša Ilić"

A šta posle Saše Ilića?

Vreme čitanja: 4min | pet. 12.04.13. | 11:44

Vrhunski klub, kakav bi Partizan voleo da bude, morao bi da ima viziju i plan za vreme posle odlaska legendarnog kapitena. Poraz od Vojvodine i trenutna kriza crno-belih, zbog koje je šampionska trka ponovo otvorena, pokazali su i definitivno da je čak i kada ustane na levu nogu vremešni as korisniji od većine saigrača, pa su svaki njegov žuti karton ili povreda klip u točkovima Parnog valjka

 

Jedan je Saša IlićSaša Ilić nije ni prvi ni poslednji fudbaler oko kojeg se vrti igra jednog tima, niti će Partizan nestati onog dana kada legendarni kapiten crno-belih odluči da ode u zasluženu penziju. Ipak, retke partije srpskog prvaka bez jednog od najvisprenijih, najproduktivnijih i najpoštovanijih plejmejkera u klupskoj istoriji opominju kratkovidu i sebičnu upravu Parnog valjka, a Grobare baca u očaj sama pomisao da će se vlasnik čuvene "dvadesetdvojke" ovog leta, možda i za jednu ili najviše dve godine, povući sa terena.

Izabrane vesti

Dok se kao krpa bled Ilić držao za glavu i nervozno s nogu gledao poraz od Vojvodine, jedan bivši Partizanov as nam je skrušeno šapnuo:
"Jedan je Sale kapiten, ali tužno je i opasno kada cela ekipa i klub zavise od jednog čoveka".

I pogodio je direktno u metu! Ako je do najkatastrofalnijeg izdanja branioca titule u seriji od tri prvenstvene utakmice bez pobede bilo sumnjičavih prema umeću i moći rođenog vođe superligaškog lidera (inače rođenog 1977), jalovost njegovih deceniju pa i više mlađih kolega zatvorila je usta svim poklonicima samo našim fudbalskim neznalicama omiljene teorije po kojoj sportiste treba liferovati u "staro gvožđe" čim prevale tridesetu.

Kapiten Ilić protiv Crvene zvezdeDžaba Partizanu veći posed lopte protiv Lala, kada bez Ilića niko nije znao šta će s njom, pa je Vermezovićev tim kao kiša oko Kragujevca stihijski kružio oko šesnaesterca Novosađana. Možete da ne volite Saletov fudbal, ali morate priznati da kada nema njegove organizacije i kreacije, nema ni pametnog završnog pasa. A čim nedostaju šanse – nedostaju golovi, bodovi i pobede.
"Ne moramo da pratimo Saletovu igru, jer on sve vidi. Dovoljno je da trčimo u prostor i on će nas sam pronaći i uposliti u najidealnijem trenutku", opisao je i definisao kapitenovu ulogu u lancu igre Miloš Jojić, pošto se prošle jeseni prvi put u isto vreme na istom mestu našao s idolom iz detinjstva.

Ali nisu samo sjajan pregled prostora, istančan osećaj za pravovremena dodavanja i njihova hirurška preciznost – čak i kada lopta mora da prođe kroz gusto sito i rešeto nogu protivnika – ono što ga čini jedinstvenim i teško zamenjivim. Svake sezone sve mlađoj ekipi neophodni su i Ilićevo iskustvo i spremnost da preuzme odgovornost kada je najkritičnije. Fudbalska namazanost i kredit kod sudija, takođe. Čak i kada ustane na levu nogu, Ilić je korisniji od većine, pa su svaki njegov žuti karton i povreda klip u točkovima Parnog valjka.

Vrhunski klub, kakav bi Partizan voleo da bude, mora da ima viziju i plan za vreme posle Ilića. Kao što bi morao da ga povremeno rastereti i tako mu produži igrački vek. Nešto mlađi Zvonimir Vukić bio je najidealnije rešenje za raspoređivanje tereta do stasavanja nekih novih klinaca, ali su naglašena sujeta trenera Vladimira Vermezovića, česta kadrovska i taktička lutanja stratega crno-belih i maćehinski odnos klupske vrhuške ovog velikog znalca prvo odstranili iz ekipe, a onda oterali u grčki PAOK. Vermezoviću na dušu idu i mala minutaža dvojice vrlo talentovanih centralnih vezista Jojića i Nikole Ninkovića, pogotovo ovog drugog, u kojem je sam Ilić odavno video svog naslednika.

Vladimir Vermezović i Nikola Ninković protiv VojvodineBez obzira na Ninkovićevu nezgodnu narav, klinačke bubice i često neartikulisano ponašanje, 18-godišnji Šapčanin morao bi češće da dobija priliku da pokaže zašto su ga smenjeni trener i sportski direktor Aleksandar Stanojević i Mladen Krstajić još kao kadeta priključili seniorskoj postavi, kao i zašto ga mnogi evropski klubovi drže na oku i vrebaju trenutak za njegovu kupovinu (možda već do kraja 2013). Onaj ko ne igra taj ne može ni da se opusti, sazri, očvrsne i napreduje, a isto to važi i za malo starijeg Jojića koji je u strahu od greške baš protiv Vojvodine pravio kikseve i krio se od lopte, do jedinog pogotka za domaćina na tom meču.

Mnogi navijači Partizana željno su iščekivali Darka Brašanca u prvih 11, da bi ga dočekali na njemu neprirodnoj krilnoj poziciji, mada se ni u drugim klubovima često pozajmljivani momak iz omladinske škole našeg prvaka nije potrudio da kontinuirano dobrim igrama "kapariše" Ilićeve komandne palice.

Najzad, ni ova priča ne bi bila potpuna, tačna i poštena bez pominjanja pogrešne i štetne politike predsednika Dragana Đurića i njegove klupske vlade. Njihovog unosnog manira, a ne samo potrebe u stanju siromaštva u srpskom fudbalu i društvu, da najbolju decu obećaju ili prodaju strancima čim vežu četiri do pet dobrih partija na velikoj sceni. Sve i da se sadašnji klinci razgoropade kod aktuelnog trenera ili njegovog naslednika, teško da će ih uprava sačuvati duže od dve godine u prvom timu, kao što je ne tako davno, na primer, bio slučaj s Ademom Ljajićem. U identičan kalup u skorijoj budućnosti mogli bi biti ubačeni i sedamnaestogodišnji Danilo Pantić, Andrija Živković i Nemanja Radonjić, koje je sportski direktor Ljubiša Tumbaković imao na umu kada je nedavno zagonetno obnarodovao da Partizan u svojim fudbalskim "đačkim klupama" ima klinca koji je "sublimacija Predraga Mijatovića, Dragana Ćirića i Saše Ilića".

Što samo pojačava strah i paniku partizanovaca od Ilićevog odlaska, bez kojeg će se svakako morati jednog dana. Pitanje je koliko će se moći? 

Piše: Olgica Nikolić 
(olgica.nikolic@mozzartbet.com)


tagovi

FK PartizanSrbijaSuperligaUroš Ćosić i Saša Ilić

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara