Zvezdini rivali: Ukrajinski milioni u Monaku, italijanska porodična vizija, tvrdi orah ACB, izgubljeni Galatasaraj...

Povratak Crvene zvezde u Evrokup nije baš najbolje prihvaćen u klupskim, kao ni u navijačkim krugovima. Posle godina mirnog krstarenja Evroligom srpski šampion izgubio je tlo pod nogama i svoje mesto prepustio Budućnosti, u tom momentu potpuno nepripremljenoj za izazov elitnog klupskog takmičenja. Realnost možda nije tako lepa, ali Crvena zvezda mora da je prihvati.

Žrebom u Barseloni određeno je da Crvena zvezda svoj put do titule osvajača Evrokupa, samim tim i povratka u Evroligu naredne sezone, krene iz Grupe A u kojoj će takođe biti smešteni Galatasaraj, Andora, Ulm, Breša i Monako. Izbalansiran i prilično zanimljiv skup timova. Ipak, o samoj težini grupe teško je govoriti prvenstveno iz razloga što i dalje nije poznato kako će Crvena zvezda izgledati naredne sezone, ko će biti trener, a nepoznati su i sami činioci rostera. 

Bez ikakve dileme Crvena zvezda trebalo bi da bude prvi favorit grupe i s etiketom drugog tima Evrokupa (iza Lokomotive) kvalitetom ispred ostalih takmaca. Velika razlika biće evroligaško iskustvo, kojim drugi timovi ne mogu da se pohvale. Čak ni Galatasaraj, bleda senka tima od pre nekoliko sezona...

U narednim redovima pokušaćemo da predstavimo Zvezdine protivnike u grupnoj fazi iz sadašnje perspektive, mada treba imati na umu da je leto tek počelo i da bi mnogo toga moglo da se promeni do otvaranja Evrokupa 3. oktobra. 

GALATASARAJ

(O tenzijama između Zvezde i Galatasaraja zbog tragičnih dešavanja iz Istanbula 2014. godine i smrti Marka Ivkovića nećemo pisati, jer će fokus biti usmeren na dešavanja u klubu...)

Oko nekada vrlo ambicioznog istanbulskog kluba nadvio se veo misterije i u ovom trenutku mnogo toga je nepoznato. Finansijski problem ozbiljno muče Galatasaraj godinama unazad i uopšte nije poznato kako će izgledati kompozicija tima, niti ko će uopšte voditi sastav.

Mada još nije zvanično, trener Oktaj Mahmuti planira da se povuče sa pozicije šefa struke pošto klupska vrhuška ne može da mu obezbedi garancije budžeta bez mnogo oscilacija. Ta rasprava traja još od finiša prošle sezone i dve strane nikako ne mogu da se usaglase oko visine budžeta. Prošle sezone on je bio u granicama između 4.000.000 i 5.000.000 evra, mada je klub imao mnogo problema da zadrži ekipu na okupu, uprkos velikim željama. Posle kolapsa u TOP 16 fazi prošle sezone, sve je krenulo po zlu. Zbog velikih potresa svih prethodnih godina i navijači su okrenuli leđa ekipi i sve je manje gledalaca na utakmicama nekada stabilnog učesnika Evrolige i Evrokupa. 

Roster su prošle godine činili dobro poznati igrači poput Ričarda Hendriksa, Skotija Hopsona, Dahuana Samersa, Dvajta Hardija, Aleksa Renfroa i Džordana Tejlora. Hopson je otišao još tokom sezone i kratko je bio u Dalasu. Renfro je u maju pojačao Avelino, dok su ostali i dalje izgubljeni u magli i ne znaju kakva ih budućnost čeka zbog velikih dugovanja koje klub ima prema njima i članovima stručnog štaba.

Doduše, takvo je stanje kod mnogih klubova u Turskoj, ali ne bi začudilo ako bi se u poslednjem trenutku pojavio neki bogati sponzor, spreman da investira novac kako bi se „premostila“ sezona pred nama.

Zasad jedino pojačanje je bek Eroldžan Činko, donedavni igrač Gacijantepa skromnog proseka od pet koševa u FIBA Ligi šampiona. Od starijih kajli tu su i dalje Gokselin Koksal i Emir Preldžić i oni će verovatno ostati u klubu. 

ANDORA

Da biste shvatili Andorin košarkaški uspeh, treba znati da je klub smešten u srcu kneževine sa manje od 100.000 stanovnika. Ova mikrodržava poznata je po vrlo niskim porezima i kao takva predstavljala je pogodno tlo za stvaranje košarkaške Pepeljuge kakvu znamo poslednjih godina. Tim su izgradili bivši košarkaš Fransesk Solana kao generalni menadžer i trener Đoan Penjaroja kako bi ga zajedničkim snagama odveli od treće lige do drugog vezanog učešća u Evrokupu. Andora je, vredi podsetiti, verovatno i najprijatnije iznenađenje ACB lige u poslednje dve godine. Pretprošle je eliminisana od Reala u četvrtfinalu plej-ofa, a prošle od Barselone, iako je tim uspeo da napravi veliko iznenađenje i usred Blaugrane slavi ubedljivo.

Odluka trenera Penjaroje da ode posle osam godina ode i preuzme kormilo Manrese teško je pala svima u Andori, pošto je tako stavljena tačka na najuspešniji period u klupskoj istoriji. Novi strateg biće Ibon Navaro, iza koga je ne baš tako lepo evroligaško iskustvo u Baskoniji. Njegov zadatak biće da nastavi Penjarojinim stopama i od Andore napravi redovnog učesnika evropskih takmičenja.

Osim Penjaroje iz kluba izvesno odlazi i prvi plejmejker Haime Fernandez, verovatno novi igrač Unikahe. Ipak, ljudi u klubu uvereni su da će uz budžet između 4.000.000 i 5.000.000 evra Navaro skrojiti ekipu dovoljno jaku da napadne TOP 16 fazu Evrokupa. Andori je u prošloj, inače debitantskoj sezoni u evropskom društvu, malo nedostajalo da ode dalje. Sada, uz veliko prošlogodišnje iskustvo, apetiti su porasli.

Fernandezov odlazak pokriven je transferom donedavnog plejmejkera Crvene zvezde Dilana Enisa. Kanađanin sa srpskim pasošem deliće minute s nekadašnjim reprezentativcem Francuske Endrjuom Albisijem, koji broji već treću sezonu u klubu. Garantovani ugovor ima Dejvid Voker pošto je nedavno produžio saradnju, a njegov partner David Jelinek trebalo bi da bude oslonac igre u oba smera. Što se tiče unutrašnjih pozicija tu su zasad Beka Burjanadze kao jedini krilni centar u rosteru, dok će centarsku kombinaciju činiti Oliver Stević i Pržemek Karnovski. Nekadašnja petica Crvene zvezde iza sebe ima veliko iskustvo u ACB ligi, dok je nekadašnji student univerziteta Gonzaga i saigrač Najdžela Vilijams Gosa bio pravi hit Martovskog ludila 2017, kada je odigrao nekoliko odličnih partija, posle čega su mu mnogi predvideli lepu košarkašku budućnost.

Ipak, pred Ibonom Navarom je veliki posao, jer mu nedostaje još gotovo pola rostera.

BREŠA

Breša se na elitnom rangu italijanske košarke pojavila tek pre dve godine, ali je od tada vrlo aktivna i predstavlja tvrd orah čak i za najjače klubove na Čizmi. U prvoj sezoni Breša je otišla do polufinala nacionalnog Kupa, a ligaški deo sezone završila je na desetom mestu. Sezona za nama bila je još bolja. Breša je otišla do finala Kupa, ušla u plej-of Serije A i otišla do polufinala gde se posle velike borbe predala kasnijem šampionu Olimpiji. Visoki plasman obezbedio je istorijski izlazak u Evrokup, o čemu se neprestano priča u Lombardiji.

Klub je utemeljen na porodičnoj viziji supružnika Matea Bonetija i Gracijele Brađalje, nekadašnje predsednice asocijacije Lega Nazionale Pallacanestro oko koje su okupljene niželigaške ekipe, sada isključivo prve žene Breše. Otkako je Breša ušla u najviši rang takmičenja budžet konstantno raste za po 800.000 do 1.000.000 evra, mada tačni podaci o budžetu ne postoje. Navodno, trebalo bi da bude oko 5.000.000 evra. Prvi operativac kluba je Sandro Santoro, desna ruka Gracijelinog muža Matea i porodični savetnik. Doduše, Gracijela je ta osovina kluba i neko bez koga tim ne bi mogao da funkcioniše. Italijanski mediji tvrde da je Mateo čovek koji se često vodi željom za uspehom, ali da Gracijela povlači sve završne poteze jer se vodi onom starom „dvaput meri, jednom seci“.

Brešin trener Andrea Dijana važi za jednog od najboljih stratega u Italiji. Njegov ofanzivni stil pokazao se vrlo efikasnim, a u Brešin sistem usadio je pobednički mentalitet, čvrstinu i ni pred kim se ne povlači. Njegova trenerska filozofija bazira se na tome da u svakom trenutku ima dvojicu plejmejkera na terenu. Dobro upućeni izvori kažu da je vrlo strastven ljubitelj košarke, da je poznaje u dušu i da svojom energijom podiže celu ekipu.

Tim je poslednjih dana pojačao kombo bek Brajon Alen i njegov dolazak trebalo bi da donese napadačku konstantu. Sada je glavni cilj da se obnove ugovori sa centrom Benjaminom Ortnerom i prekaljenim organizatorom igre Lukom Vitalijem. Lideri ekipe su vrlo iskusni Markus Lendri i kapiten Dejvid Mos, nekadašnji vladar Italije sa Montepaskijem. Cilj je, navodno, da formula tima u narednoj sezoni bude 7+5 (sedam domaćih i pet američkih igrača).

Breša će novu sezonu dočekati u novoj, modernoj dvorani, PalaLeonesa, gde će se prvo igrati završnica italijanskog Superkupa.

MONAKO

Ono što je ruski oligarh Dmitri Ribolovljev u fudbalskom, to je ukrajinski milijarder i filantrop Sergej Djadečko, čovek oko koga se okreće cela organizacija košarkaškog kluba. Dolaskom nekadašnjeg bankara, biznismena i prvog čoveka Donjecka do rata u Ukrajini, sve se promenilo u klubu na obali Sredozmenog mora. Sve je počelo 2013. godine, kada je Djadečko počeo stalno da prati Monakove utakmice, ubrzo je postao jedan od investitora, da bi 2014. potpuno uzeo klub pod svoje. Monakova linija uspona je konstantna. Monako je u samo pet godina prošao put od trećeligaša koji je u naredne dve sezone promovisan u rang više sa vrha tabele, da bi od 2015. postao stalni učesnik Lige 1. U sezoni 2015/16 osvojen je francuski Liga kup, naredne godine je otišao u FIBA Ligu šampiona, a prošle sezone bio je i finalista tog takmičenja.

Djadečko je dugo bio neodlučan između ostanka u FIBA Ligi šampiona i odlaska korak dalje u Evrokup. Posle dosta razmišljanja presavio je tabak i rešio da Monako pretvori u redovnog učesnika drugorazrednog evropskog takmičenja. Budžet je, jasno, vrlo stabilan. Prošle godine on je iznosio 6.326.000 evra, što je klub svrstalo na treće mesto francuskog prvenstva po jačini, odmah iza Asvela (8.272.000 evra) i Strazbura (7.748.000 evra). Otkako je Monako ušao u Ligu 1 stalno raste za po milion evra. Ovog leta procenjuje se da bi u kasi trebalo da bude nešto više od 7.000.000 evropskih novčanica na raspolaganju za izgradnju tima.

Isti neće trošiti čovek zaslužan za uspeh Monaka, strateg Zvezdan Mitrović, inače selektor Crne Gore. Pošto je Monako postavio na mirne noge, Mitrović je ovog leta preuzeo Asvel, tim izgrađen pod komandom legendarnog francuskog plejmejkera Tonija Parkera i verovatno glavnog kandidata za dobijanje višegodišnjeg ugovora sa Evroligom od sezone 2019/20. Umesto Mitrovića doveden je Sašo Filipovski.

Od završetka svih takmičenja Monako je ostao bez ponajboljeg igrača Arona Krafta, koji je posle odlične epizode u Kneževini otišao u Budućnost, gde će igrati Evroligu. Doduše, produžen je ugovor sa njegovim partnerom u organizaciji Di Džejem Kuperom, ali se i dalje traga za rezervnim plejmejkerom.

Klub je zasad jedino pojačao veteran Amara Si (36), koji bi svojim iskustvom trebalo da donese mir u reketu. Prošlosezonski roster činili su igrači poput Alija Traorea, Sergeja Gladira, Damjana Rudeža, Pola Lakomba, te nekadašnjeg centra Crvene zvezde Elmedina Kikanovića i tim ne bi trebalo da bude značajno promenjen tokom leta. Bar nije tako najavljeno.

ULM

Ukoliko se sećate, u martu 2017. godine pisali smo tekst gde smo do detalja predstavili Ulm. Radi se o ekipi za čiji je razvoj tokom poslednje decenije najzaslužniji nemački stručnjak Torsten Lajbenat. Izuzetno lepa košarkaška priča kluba sa obale Dunava. Lajbenat je od prilično neorganizovanog kluba Ulm pretvorio u prilično dobru košarkašku organizaciju koja svake godine drži određeni nivo, uprkos tome što moćniji poslodavci obično raščerupaju roster. 

Ulmu je ovo četvrta uzastopna godina u Evrokupu i dosad nije imao neki značajniji evropski uspeh. Jedan prolaz u drugu fazu i to je sve. 

Ulm je od finiša prošle sezone prilično aktivan na tržištu. Tim Olbreht i Luka Babić napustili su tim, stigao je krilni košarkaš Ludvigzburga Dvejn Evans iza koga je sasvim korektna epizoda u FIBA Ligi šampiona gde je prosečno beležio 12 poena i šest skokova. Navodno, klub je na pragu saradnje sa centrom Gizena Džonom Brajantom, a pojačanje je i 22-godišnji krilni centar Gavin Šiling koji je donedavno bio student univerziteta Mičigen Stejt.

Budžet ekipe trebalo bi da bude oko 5.000.000 evra. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport