Veliki Željkov intervju za Špance: O Bogdanu, Guduriću, Džeksonu, Tompsonu, Ljulju, Vonamejkeru, FIBA, formatu Evrolige, Realu…

Sutra počinje nova sezona Evrolige, a čovek koji će svima biti glavna meta je Željko Obradović. Najveći trener u istoriji evropske košarke je prošle sezone po deveti put u karijeri zaseo na evropski tron i opet postavio lestvicu visoko za sve konkurente. Fenerbahče je po mnogima opet kandidat broj jedan za trofej Evrolige, a najveći razlog za to je naravno košarkaški mag iz Čačka.

Celoj košarkaškoj Evropi je zanimljivo kako na novu sezonu gleda i kakva su očekivanja Željka Obradovića. Zanimljivo je i Špancima gde je evropske titule donosio Realu i Huventudu. Zato je španski Libertad Digital napravio opširan intervju sa Obradovićem koji prenosimo u celosti.

Da li pohvale i laskanja mogu da vas uspavaju?
“Ne, jer čvrsto stojim s obe noge na zamlji. Nastojim da radim jednako kao što sam radio do sada. Ništa više”.

Kako to postižete?
“Zadovoljan sam, srećan sam. Iskustva mogu biti dobra ili loša, ali su iskustva koja treba koristiti. Svakog dana kada se probudiš, moraš imati izazov ispred sebe. Zato svakog jutra kada ustanem, želim da radim i da poboljšam sve aspekte posla i života. Takav sam”.

A kako postižete taj odnos sa igračima. Čini nam se kada bi im vi rekli da skoče s mosta, oni bi to i uradili.
“Ne znam… Mislim da je sve bazirano na međuljudskim odnosima. Od prvog momenta im kažem da ih poštujem, da im verujem. Svima. Ako svi osećamo isto, onda je lako raditi. Ja sam veoma zahtevan trener, ali igrači znaju da sve što radim, radim da bih poboljšao njih i ekipu. Prvog dana na pripremama im kažem da imaju moj broj telefona i da sam im na raspolaganju 24 časa. Kakav god problem da imam, tu sam za njih jer na kraju smo svi samo ljudi. Taj odnos je najvažniji. Ovog leta je Džejms Naneli dobio ćerku i pustili smo ga da ide u Ameriku usred predsezone. To su ipak najvažnije stvari u životu”.

Pre godinu dana su mnogi sumnjali u novi format Evrolige. Sada počinje druga sezona. Kakvo je vaše mišljenje?
“Brojke su ovde i niko ih ne može osporiti. Bilo je više gledalaca i više interesa za košarku u svakom smislu. Mladi ljudi su se “zakačili” za Evroligu. Pojavili su se novi igrači, interesantniji od prethodnih. Moje mišljenje je da je ovo impresivno takmičenje i da se svi raduju novoj sezoni”.

Iz ugla trenera, kakvo je bilo vaše iskustvo prošle sezone. Da li ste nešto propustili?
“Bila je to veoma važna sezona za nas. Ranije je sve bilo mnogo predvidljivije. Ali prošle sezone, sa dva meča sedmično, sve je bilo drugačije. Sada više nemate vremena za treninge pre utakmice, za razliku od ranijeg formata kada ste imali po tri ili četiri treninga pre utakmice. U ovom formatu je predsezona mnogo važnija i mnogo je bitnije misliti o sebi, nego o rivalima”.

Kako komentarišete izjave Arona Džeksona koji je iz CSKA otišao u Kinu i poručio da je evropska košarka iscrpljujuća? 
“Ne razumem samo jednu stvar: Što to nisi rekao kada si igrao u Evropi, nego kada si otišao“?

Imate pravo…
“Vrlo je jednostavno. Ako nešto zaista misliš, treba to odmah da kažeš. Ja nisam kod mojih igrača osetio to što Džekson kaže. Ne verujem da bi Ekpe Judo to rekao. Imali smo mnogo poštovanja jedan prema drugom i kada bi on imao problem, razgovarali bi, a ja bih mu rekao da odmori nekoliko dana. Ako ljudi misle da sam radoholik - jesam. Zahvaljujući radu sam ostvario sve u životu. Ako se nekome ne sviđa ovo takmičenje u kojem smo, može da traži drugo koje mu se sviđa. Ne interesuje me mnogo šta taj igrač priča, ali bio je toliko godine u Španiji i Rusiji i nije ništa rekao. Zašto mu tek sada smeta kada je otišao?  Šta da mu je CSKA ponudio veći ugovor? Da li bi i tada govorio ove stvari?”, zapitao se Obradović.

Mnogi klubovi su značajno pomenili timove pred novu sezonu. Fenerbahče je ostao bez Bogdanovića i Juda, Real bez Noćionija i Ljulja do februara, CSKA bez Teodosića…
“Oni su otišli, ali stižu drugi koji su dočekali šansu. Tako je to u životu. Jedni odlaze, drugi dolaze na njihovo mesto. Nama ostaje da naporno radimo i pružimo šansu nekim novim, mladim licima. Nema nikakvu sumnju da će Evroliga opet biti zanimljivo i kvalitetno takmičenje”.

Ostali ste bez najboljeg napadača u Ebropi, Bogdanovića i bez najboljeg cemntra, Ekpea Juda. Mislite li da ćete u novoj sezoni imati bolju ili lošiju ekipu?
“Jedino što znam je da nas čeka mnogo teška sezona. U prvom meču predsezone, u Zadru, smo izgubili od Bamberga posle dva produžetka. Bila ja to jako teška utakmica. I zamislite onda koliko bi bila teška da je rezultatski bila zaista bitna. Zadovoljan sam sastavom koji imam i onim što smo uradili na pripremama. Imao sam problem zbog igrača koji su se priključili kasno posle reprezentativnih obaveza, ali opet se svodi na isto. Treba naporno raditi. Zato smo imali šest utakmica za šest dana. Teško je isplanirati pripreme. Zato smo mnogo razgovarali, gledali video materijal, skupljali informacije… Sve to pomaže treneru da vidi koji igrači brže od ostalih shvataju šta se traži od njih. Zato ne treba pričati o onima koji nisu tu, već onima koji su tu i koji će biti bitni”.

Pričajmo onda o onima koji su tu. Ne znamo da li je Džejson Tompson od onih koji dobro razumeju stvari, ali njegovo ponašanje iznenađujuće. Što nije uvek slučaj sa Amerikancima koji dolaze u  Evropu…
“Na sastanku u predsezoni sam ga pitao koliko sezona je igrao u NBA i on je rekao ‘sedam’. I onda sam mu čestitao na ponašanju koje je pokazao otkako je došao. Pred svima. Uživanje je gledati ga kako radi. Radio je neke dobre i loše stvari, ali mu je ponašanje uvek bilo dobro. Nadam se da će tako nastaviti. Važno je da neko sa tolikim NBA iskustvom pokazuje takvu želju da igra i da demonstrira kvalitet”.

Drugo veliko ime koje se doveli je Vonamejker kojeg mnogi smatraju najboljim bekom trenutno u Evropi…
“On je veoma pametan momak. Svi kažu da je on dobar igrač, ali privikavanje na novi klub, novog trenera i novi sistem igre nije nikome lako. Njemu za sada ide dobro. Verujem da će nam on mnogo više značiti u finišu sezonu kada se bude lomilo”.

Da li to znači da će Bobi Dikson promeniti ulogu?
“Neće. Vidite, svi o nama sada pričaju na osnovu poslednja dva i po meseca prošle sezone kada smo imali sreću da svi budemo zdravi. Uoči plej-ofa protiv Panatinaikosa smo prvi put svi bili zdravi i bez povreda. Od tada je tim zaigrao bolje i osvojio sve trofeje. Ali ne zaboravljam šta je bilo do tada. Koristio sam uglavnom osmoricu igrača i kada bi jedan od njih ispao, bili smo u problemima. Zato mi je bitno što ćemo u sastavu za novu sezonu imati veću mogućnost rotacije. To nam je potrebno jer smo videli koliko su Evroliga i prvenstvo Turske teška takmičenja”.

Da li u Marku Guduriću vidite projekat stvaranja novog Bogdana Bogdanovića?
„Ne. Gudurić treba da bude Gudurić. On je igrač sa talentom. Ali kao i svi mladi igrači, sada mora da radi mnogo. Staro je pravilo da nijedan igrač nije postao veliki trenirajući samo sa ekipom. Individualni rad je ključ svega. On mora to da shvati. Za to mora uvek da bude vremena. Pre ili posle treninga. Daću vam primer Bogdana Bogdanovića za kojeg sam siguran da će uspeti u NBA. Kada je otišao, poželeo sam mu sve najbolje jer je veliki radnik i mnogo voli košarku. Kada je bio u Fenerbahčeu, uvek je dolazio pre treninga da šutira, uvek je ostajao posle treninga i molio saigrače da ostanu i igraju jedan na jedan sa njim. A onda bi opet šutirao. A posle toga bi opet igrao jedan na jedan... To je ključ. Za Gudurića i sve ostale. Gudurić razume gde je došao, zašto je došao i zašto smo potpisali ugovor sa njim. Sada je sve u njegovim rukama. Od mene će uvek imati potrebnu pomoć“.

Doneli ste Feneru prvu titulu u Evroligi. Sada sledi sezona u kojoj je F4 u Beogradu. Da li bi za vas bilo posebno da osvojite Evroligu na parketu u Beogradu?
„Bilo bi dobro. Iako mnogi sada pričaju o tome, daleko smo od fajnal-fora. Naravno da bih voleo da moja ekipa opet osvoji titulu, a da to povrh svega bude u mojoj zemlji i gradu. Ali još smo daleko od toga. Idemo od meča do meča jer znamo da svi u Evroligi ciljaju makar plasman u Top 8. A takođe imamo i taj hendikep što smo meta za sve rivale kao evropski šampioni i što će svi hteti naš skalp. Svi će biti dodatno motivisani da pobede prvaka. I to je prva stvar koju sam rekao igračima uoči nove sezone. Moraćemo da imamo makar isti nivo motivacije kao protivnici. Ili ćemo biti u problemima...“

Šta mislite o FIBA „prozorima“?
„Vrlo je jasna stuacija. Evroligaški klubovi su se odlučili za ovakav raspored. Evroliga nikada nije terala nijedan klub da igra u Eroligi ili Evrokupu. Svi su imali pravo izbora. Sa druge strane FIBA vrši pritisak na klubove i igrače i preti im kaznama. Prošle godine su pretili nekim zemljama da će ih izbaciti sa Olimpijskih Igara ako njihovi klubovi budu igrali u Evrokupu. FIBA je ta zbog koje na Evrobasketu nije bilo nikoga od 60 najboljih evropskih sudija. Svi pričaju o sjajnom turniru na Evrobasketu i slažem se sa tim, ali su se pojavili snimci koji govore o sudijskim odlukama na tom takmičenju. Niko ne kaže da su sudije imale nešto protiv pojedinih igrača ili timova, ali je bilo očigledno da su grešile. A najboljih sudija nije bilo na Evrobasketu jer ih je FIBA kaznila. Hajde da pričamo i o tim prozorima... Zašto bi Evroliga puštala igrače da učestvuju u kvalifikacijama ako ih ne pušta ni NBA. Izgubili ste 80 najboljih evropskih košarkaša za te prozore. Da li je to kvalitet takmičenja koji ste želeli? Ko će igrati u tim „prozorima“? Ako igrač potpiše za klub, on preuzima obaveze da trenira i igra i ne može tek tako da prestane sa tim bez dozvole kluba. Šta ako se povredi kao Ljulj?“.

Obradović se dotakao i odluke da se Evrobasket igra na svake četiri godine...
„Pau Gasol je učestvovao na osam Evrobasketa.  Sada će neki mladi košarkaš morati da čeka četiri godine da zaigra na Evrobasketu jer je FIBA tako odlučila. Da li je to dobro za košarku? Čak i ako se igrač pojavi sa 16 godina u reprezentaciji i igra 20 godina za nacionalni tim, može maksimalno da odigra četiri ili pet prvenstava. A retki su oni koji igraju toliko jer prosečna reprezentativna karijera vrhunskog košarkaša traje 10 ili 12 godina“.

Izgleda da se slažu klubovi, treneri, igrači... Možete li svi zajedno da se suprostavite FIBA?
„Ne znam... Evo vam primer Ekpea Juda koji me je prošle sezone usred finalne serije sa Bešiktašom pitao šta mislim o tim Fiba „prozorima“. Rekao sam mu da nije važno šta ja mislim, već šta on kao igrač misli. Košarka ne može da se igra bez igrača i zato oni moraju da naprave neko svoje udruženje koje će ih štititi.  Oni moraju da odlučuju, a ne ja. Ja nijednom igraču neću zabraniti da igra za reprezentaciju. On će morati da donese odluku. Nadam se da će se za dobrobit košašrke sve srediti...“.

Šta očekujete od Real Madrid u novoj sezoni Evrolige s obzirom da su prošle sezone bili potpuno zavisni od Srehija Ljulja koji će sada propsutiti veći deo sezone zbog povrede?
„Real je uvek Real. Siguran sam da će pronaći rešenje jer poznajem Pabla Lasa.  Pričao sam sa Ljuljem posle povrede i pokušao da ga utešim. Žao mi ga je jer je sjajna osoba. Nadam se da će se brzo oporaviti. Ali Real ima kvalitet i pored njega. Kampaco je jako dobar plejmejker. I pogotovo Luka Dončić. Ljulj je mnogo važan, ali imaju opcije da ga zamene. Nemam nikakvu dilemu da Dončić moćže da zameni Ljulja“.

Da li ste bili iznenađeni kada Noćioni nije bio u timu na prošloj fajnal-foru?
„Želite da me navučete, a? To nije pitanje za mene. Poštujem svakoga kolegu, a Pablo Laso je jedina osoba koja ima pravo da donese tu odluku i zna zašto ju je doneo. Video sam Noćionija i Ljulja u liftu posle finala i pitao ga zašto prestaje da igra košarku. Zaista mislim da je mogao da igra još... Ali to je njegova odluka i moram da je poštujem. Kao što sam poštovao i Dijamantidisovu iako je mogao još da igra“.

Šta mislite o promenama u Barseloni?
„Došli su novi igrači, novi trener... Sigurno će igrati sa mnogo motivacije i gladi za pobedama. Posebno zbog prethodne sezpone. Biće interesantni za gledanje“. 

(FOTO: Star sport, MN Press, Action images)