ŠARENI PIŠE: Bogdanove kućne čarolije!

Posle šest godina i pet uzastopnih poraza od čuvenog ruskog tima Partizan je pobedio CSKA. U ovoj sezoni, u duelima dva tima koji zajedno imaju preko 100 trofeja, Partizanova je bila treća sreća.

Još jednom su crno-beli upotrebili krilaticu "nikad ne odustaj" i stigli su do zaslužene i vredne pobede.

Od početka je ovo bila ravnopravna utakmica koju je domaćin dobio ponajviše zahvaljujući maestralnoj partiji Bogdana Bogdanovića.

Morao bih ovu analizu pretvoriti u rubriku "Sećanja" pa da se vratimo nekoliko tekstova unazad gde sam jednom prilikom govorio o kvalitetima mladog igrača crno-belih, najavljujući da sigurnim koracima ide u sjajnu košarkašku budućnost.

Daleko od toga da mogu da preotmem posao Milanu Tarotu ili nekom sličnom, ali ovoga puta nastavak sledi kroz primer slobodnih bacanja.

Bogdanović je u odlučujućim trenicima pogodio dva od tri puta sa linije penala, a ranije su stariji ljudi iz košarke govorili o nepisanom pravilu- da se vidi ko će biti koliko dobar igrač kada u presudnim momentima stane na pomenutu liniju.

Tada ne postoji ništa što bi moglo da ometa bilo koga da pokaže koliku petlju ima za ozbiljnu košarku.

Bogdanović je očigledno ima!

Prva pobeda Partizana u TOP 16, novi podvig, izvojevan je posle teške i velike borbe "prsa u prsa".

U iscrpljujućoj bitki za svaki koš, ključna je bila odbrana poslednjeg napada CSKA. Kao onomad u Pioniru protiv Barselone, trener Partizana Duško Vujošević je iznenadio mnoge i nije naredio igračima da prave faul da bi imao poslednji napad, već je komandovao zonsku odbranu, i rezultat je stigao!

E sada opet slede "Sećanja"... ali drugi deo.

Slažem se sa većinom da odbrana u većini slučajeva odlučuje pobednika, te da je možda najbitniji segment košarkaške utakmice, ali u nekoliko ranijih analiza govorio sam i o tome da je za pobedu ipak potrebno biti i napadački orjentisan, jer to je  u stvari najvažnija nadogradnja velikog defanzivnog truda.

Pominjao sam takođe da ukoliko Partizan pređe broj od 70 datih poena, može gajiti veću nadu u trijumf. Ko ne veruje, brzo u pretragu ranijih tekstova. Samo napred.

Od ukupno 13 ovosezonskih evroligaških utakmica Partizan je pet puta postigao preko 70 poena, i iz toga je ostvario četiri pobede!

Pametnom dovoljno!

Ali da opet ponovim - nije to nikakvo bavljenje pogađanjem i predviđanjem, već mnogo puta do sada dokazana teorija, kao i ono sa slobodnim bacanjima....

Bogdanović dokazuje da je sa pravom proglašen liderom ovog tima. Svojom partijom zasenio je i saigrača iz reprezentacije, kapitena Srbije Nenada Krstića, koji je takođe sa 27 poena odigrao najbolju partiju u sezoni.

Kinzi pokazuje da je zaista svestran igrač i opravdava uloženo, Lovernj je uvek na visini zadatka. Iz Partizanove četvorke koja vuče tim, u krizi je jedino Milosavljević.

Par reči u odbranu centara Partizana oko kojih se ovih dana vodi prilična polemika. Još jedan dokaz da za njih nema dovoljno upotrebljivih lopti je i odnos asistencija na utakmici protiv CSKA, a on je 16-8 za ruski sastav.

Generalno dugajlije u košarci kasnije sazrevaju, i ponekad je potrebno "kljukati" ih loptama do iznemoglosti da bi od njih dobili pravi učinak u pravo vreme.

U suštini Partizan je zbog hrabrosti, pre svih Bogdanovića, pa Kinzija i Lovernja, došao do pobede koja će mnogo učiniti za samopouzdanje mladih igrača u crno-belom.

PREKID NA VEZAMA

Poraz Crvene zvezde na gostovanju Nižnjem je nezgodan, ne i odlučujući, tako da postoje mogućnosti za nadoknadu izgubljenog.

Glavni cilj ruskih "revolveraša" iz Novgoroda bio je uvesti goste u pozicioni napad jer tada kod Zvezde nastaje konfuzija i zbrka. Nestali su energija i ideje za laka rešenja, a došlo je i do smetnji na vezama i prekida u komunikaciji u drugom poluvremenu.

Čim nema brze igre uz dosta asistencija i šuteva u tranziciji kod crveno belih se pojavljuje problem sa organizacijom i kreacijom u napadu. Uz to košarkaši Nižnjeg su sa solidnom ocenom položili na ovom "šuterskom ispitu".

U ovoj ruskoj ekipi svi šutiraju trojke do iznemoglosti i ukoliko im "upali" ta opcija, protivnik se loše provede.

Glavni "snajperista" je Luk Bebit, koji je u dve od svoje tri sezone provedene u NBA, tačnije u Portlandu, prašio trojke, prilično se oslanjajući na to oružije.

To je ipak prošlost, u sadašnjosti je Zvezdi za 25 minuta ubacio 25 poena uz trojke 5/7!

Ako se na to sa druge strane nadoveže loš šut iz daljine, prvih opcija na tom polju, Dženskinsa, Simonovića, pa i Blaziča (2/15) dobije se Zvezdin dvocifren minus.

Jedino je Demarkus Nelson bio vruć na hladnoj ruskoj zimi, ali ne može sve sam. Još jedan od ciljeva, u kojem je domaćin uspeo, bio je da Bobana Marjanovića učini beskorisnim.

Da li da i ja "kroz redove" provučem da je Crvena zvezda izgubila bez Blejka Šilba, koji je pred otkazom, ili da vam kažem unapred kako će odlazak ovog igrača upropastiti ili pospešiti sezonu crveno belih?!

Ne. Ostaću nedorečen po tom pitanju, zato što:

- Skoro uvek verujem u sud trenera, ma kako se on zvao i ko on bio, jer je to čovek koji po pravilu provodi najviše vremena sa igračima i verujem stiče pravi utisak o tome ko od njih koliko zna i vredi, te kako se pojedinci uklapaju u njegovu viziju! Trenersku viziju, a ne nekog drugog!

- Šilba sam u jednom tekstu nazvao "Dejanom Bodirogom za one sa jeftinijim ulazinicama" i još stojim pri toj trvdnji. Mislim da je on najveći kreativac u ovom timu, i uz njega ostali su igrali bolje. Šilb zaista jeste igrač kakvog bi poželeo priličan broj klubova.

- Radonjić je bio trener, a Šilb je igrao vrlo dobro, i kada su u Evroligi pobeđivani Laboral Kuća i Lijetuvos Ritas, odnosno kada je PAO velikom mukom odneo pobedu posle produžetka, ili kada je u jednom trenutku meča u Beogradu bilo 18 razlike protiv Makabija, ili kada su još neke utakmice izgubljene samo zahvaljujući sitnim greškama pojedinaca, a ponajmanje je to bio "sporni" Šilb.

Niti je Dejan Radonjić zaboravio kako se radi trenerski posao, niti je Blejk Šilb zaboravio kako se igra košarka!

Izgleda da je nešto drugo u pitanju?

Nije ovo nikakav pokušaj "odbrane ili napada" na pomenutog košarkaša i trenera. Puno klubova se odluči da negde oko polovine sezone uradi nešto po pitanju kadrovske politike. Ništa neuobičajeno.

O razlozima pucanja ljubavi između Zvezde i Šilba možemo samo da nagađamo, a verujem da svako ima svoju teoriju, a bogami i viziju...

VEĆ VIĐENO

Za razliku od Crvene Zvezde koja posle dva kola ima skor 1-1, kragujevački Radnički nema pobedu u drugoj fazi Evrokupa, čime su mu šanse za dalji plasman znatno umanjene.

Nemačka Alba je svoj niz uzastopnih trijumfa povećala na 11, ali tek pošto je u dvorani Jezero morala za čitav plen da se bori sa Radničkim i u dodatnih pet minuta.

Radnički je i treći meč za redom izgubio na sličan način, tako da moraju da se zabrinu oko ovog recepta. Protiv Himika u Evrokupu su igrali dobro 30 minuta, da bi onda stali i doživeli poraz.

U ABA ligi su protiv Crvene zvezde na manje od tri minuta do kraja imali prednost od osam razlike, ali su i taj meč izgubili.

A potom su protiv Albe ponovo dobro igrali do same završnice, gde su imali i napad za pobedu, ali su se spetljali, tako da se ispetljati dugo neće moći.

Deluje kao da Kragujevčanima pred sam kraj utakmica nedostaje daha i snage, ali i znanja i pameti. Mali fond raspoloženih igrača i neodostatak iskustva glavni su razlozi posrtanja. Ne zaboravite da je ovo debitantska sezona u Evrokupu za Šumadince, te da se svaka škola plaća.

Na ovom meču nije pomoglo ni što je Dejvid Logan, inače najbolji igrač Albe, imao loše veče, ni to što je Radnički imao prednost u skokovima od 43-35, uz čak 13 uhvaćenih lopti u napadu! To se jednostavno nije smelo ispustiti.

Alba je iz Kragujevca iščupala ovu pobedu na suvi kvalitet dva svoja igrača Klifa Hemondsa i Vojdana Stojanovskog.

Evidentno je da su ekipi Miroslava Nikolića potrebna pojačanja, ali nisam siguran koliko je realno očekivati nova imena.

Snalaženje sa postojećim snagama jedna je od omiljenih "disciplina" u srpskom sportu, samo je pitanje da li se za to ima vremena i strpljenja?

(FOTO: MN press, Star Sport)