PRELAZZI: Spanulisova istorija

Kao danas Grci, tako smo se mi u Srbiji osećali tih devedesetih godina: država je bila u krizi, ekonomija na izdisaju, plate i penzije mizerne, u Vladu i predsednika niko nije imao poverenja, Evropa nam nije dala da mrdnemo... A mi smo sve to ostavljali po strani kada izađemo na onaj teren i pobeđivali, u toj igri s narandžastom loptom, mnogo bogatije od sebe.

Druga uzastopna evropska titula Olimpijakosa izvojevana nad najtrofejnijim evropskim klubom Real Madridom, što 18 godina čeka povratak trofeja, u O2 areni u Londonu – koji se prošlog vikenda, najviše zahvaljujući Grcima, pretvorio u grad košarke – veće je iznenađenje nego ona prva, prošlogodišnja, s potpisom našeg Dude Ivkovića. Ova je zadobijena u još težem trenutku po grčku privredu i sport, kada je "stezanje kaiša", a ne šutiranje trojki, omiljena zabava grčkog naroda...

Shvatio je to, negde na poluvremenu, i Vasilis Spanulis. Heroj Pireja nije postigao nijedan poen u prvom poluvremenu, koje je počelo furioznim nastupom Španaca. A onda je fantastični bradonja ukapirao da je istorija tu, nadohvat ruke, i krenuo prema njoj. Onaj koš na dva i kusur minuta do kraja, kada je Real pokušavao da uhvati poslednji voz za trofej, ona trojka sa devet metara, bila je znak da će veče biti njegovo, grčko i svih poznavalaca i ljubitelja košarke.

Bilo je to, stvarno, kao u tadašnjoj krnjoj Jugoslaviji, tih devedesetih i ranih dvehiljaditih: neka nevidljiva sila vukla je lopte da prolaze kroz obruče, bilo da ih je ispaljivao Sale, Bodiroga ili Milan Gurović... Nešto što će makar na trenutak doneti radost narodu i s lica prosečnog čoveka skinuti koprenu besa, tuge i nezadovoljstva – i sopstvenom državom i Evropskom unijom...

Košarka je ponovo zablistala, skoro 200 poena bilo je u finalu, sve sa velikim preokretom, a Ejsi Lo i Pero Antić, koji su nekada znali da razgale i Pionir – svako svoju tribinu – podigli su, zasluženo, pehar Evrolige. Čak i oni koji su svim srcem želeli da to učine Teodosić ili Krstić, moraju da im čestitaju.

Na jesen, kada počinje nova sezona, u Srbiji se sigurno neće živeti bolje. Verovatno će nam, manite sad priču o tom famoznom Datumu, ko još u njega veruje, biti još teže. Ali imaćemo u najboljoj košarkaškoj diviziji dva tima koja bi mogla da nas ponovo raduju. Samo da budu malo više Olimpijakos i malo više Jugoslavija 1995, i samo da i njihovi igrači i čelnici budu malo više Spanulis i braća Angelopulos.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta