Od ljubavi se ne živi

 

Vest da Partizan naredne sezone neće igrati Evroligu izazvala je apsolutnu nevericu, zbunjenost, veliko razočaranje i revolt. Ne samo u Srbiji, već i širom Starog kontinenta. Navijači Parnog valjka ostali su šokirani, može se reći čak i besni odlukom koja je stigla iz Barselone... Jer, po prvi put od sezone 2001/02 crno-bele neće imati priliku da gledaju na velikoj evropskoj pozornici, a sa ovakvim stanjem stvari ne mogu da se pomire ni strani mediji, zaljubljenici u košarku i veliki broj poštovalaca kluba iz Humske 1 u ovom delu sveta. Većina je, kako putem vesti, tako i preko društvenih mreža iskazala javno nezadovoljstvo odlukom Borda koji je u sredu popodne zasedao.

Ali, ruku na srce, ovakav scenario bio je više nego očekivan. 

Prvo, plasmanom u ABA ligi koja predstavlja jedini put za klubove iz regiona da se pridruže košarkaškom kremu Evrope, Partizan nije uspeo da zasluži mesto koje vodi u elitu. Nažalost, to je mahom posledica svih povreda koje su propratile pulene  Duška Vujoševića u iscrpljujućem ritmu i upropastile obećavajuću sezonu. A trojka Nolana Smita na 0,6 sekundi pre kraja polufinalnog okršaja samo je dodala džak soli na ranu...  Zvezda je, objektivno gledano, apsolutno zasluženo bila najbolji tim ligaškog dela, pa je sasvim opravdano i izborila svoje mesto u društvu CSKA, Reala, Barselone, šampiona Evrope Makabija i drugih velikana.

Ako vratimo film svega nekoliko meseci unazad, zrno sumnje posadio je prvi čovek takmičenja Đordi Bertomeu, čiji je dolazak na fajnal for ABA lige izazvao ogromnu pažnju medija. Setimo se samo njegovih reči da će klub sa Malog Kalemegdana zameniti zagrebačke Vukove u slučaju eventualnog povlačenja. A potom i kakav je njegov komentar bio na račun Partizana i mogućeg dobijanja vajld-karte.
"Kriterijum je poznat već tri godine. U principu dajemo vajld-kartu zemljama kojima je potrebna naša pomoć kako bi košarka bila u ekspanziji. Ovoj regiji nije potrebna takva pomoć, jer je košarka izuzetno popularan sport. Teško da će Partizan da dobije vajld-kartu. Prethodne dve su išle u Nemačku i Francusku, čime smo malo proširili vidike", objasnio je još tada Bertomeu.

Dakle, još tada je bilo jasno da se Parnom valjku ne piše dobro. 

Posle definitivnog odustajanja Cibone usledilo je očekivano pomeranje ekipa - Zvezda je, posle male drame i straha da bi Evroliga u poslednjem momentu mogla da promeni odluku, dobila ulaznicu za grupnu fazu. Posle tog čina mnogima je bilo logično da Partizan sedne na stolicu namenjenu učesniku kvalifikacija. 

Šampion Srbije je mogao da dobije jednu od tri specijalne pozivnice, što bi bilo potpuno opravdano! Gledano sa strane svega što Partizan predstavlja u evropskim okvirima i zbog traga koji je ostavio posle svih ovih godina. Ali, kako propozicije Evrolige nalažu, osnova za tako nešto nije bilo.

Vajld-karte dobila su tri kluba. Prvi je francuski Asvel - koji je ligaški deo sezone završio na sedmoj poziciji i koji je u četvrtfinalu plej-ofa poražen od kasnijeg šampiona Limoža. Tu je nastalo pitanje - kako je moguće da jedan Asvel dobije poziv, a Partizan ne?! Ne bi trebalo zaboraviti da ovaj tim ima više nego stabilne finansije i da je jedan od njegovih deoničara veliki as Toni Parker. 

Na drugom mestu je UNIKS iz Kazanja, o kojem ne treba trošiti previše reči. Prošlosezonski finalista Evrokupa i polufinalista VTB lige (poražen od CSKA sa ubedljivih 3:0, u tri jako tesna meča). Naravno, kada je ruski klub u pitanju, jasno je da novca nikad ne manjka i da se iz godine u godinu sve više ulaže u klub.

Poslednji, ali ne i manje bitan - Hapoel iz Jerusalima. Tim kojem je bord Evrolige dodelio Zvezdino upražnjeno mesto! Ono koje je trebalo da ode Partizanu. A zašto je tako? Pa, situacija je jednostavna. Hapoel je vlasništvu prebogatih Amerikanaca! Poslednjih godina gradi sve jači tim, ima odličnu dvoranu, verne navijače... Ali, da se ne lažemo, ključnu ulogu odigrao je novac. 

Ostali učesnici kvalifikacija nalaze se tu gde jesu na osnovu plasmana u domaćim prvenstvima i tu nema nikakvih pomeranja. Ostende, Nimburk, Strazbur, Zijelona Gora, pa čak i taj Levski iz Sofije zaslužili su svoje mesto pre Partizana. Koliko god smešno, čudno i neverovatno zvučalo! Propisi su propisi...

Diskreciono pravo Evrolige bilo je da tri specijalne pozivnice pošalje kome god želi, bez ikakvog sportskog kriterijuma. I eto, Hapoel je tu izvukao džekpot!

A, deblji kraj - Partizan... Očajna finansijska situacija koja je u poslednjih godinu dana došla do kritične tačke (od blokade računa, preko nemogućnosti dovođenja igrača, pa i realizacije plata), dovela je do toga da su crno-beli ostali bez Evrolige. Sve ono što je Duško Vujošević govorio na svojim konferencijama - da je klub na prosjačkom štapu, da igrači i stručni štab ne dobijaju platu po nekoliko meseci, ogroman dug prema državi... Zbog svega toga Partizan nije dobio ni najmanju šansu da se bori za elitu. Već je "bačen" u drugorazredno takmičenje. I to je surova istina!

Kao i to što je tim koji je samo u XXI veku štancao igrače kao na traci i slao ih u beli svet kao gotove produkte (Vujanić, Kecman, Krstić, Veličković, Bogdanović, Tepić, Peković, Marić, Džavaj, Haus, Bo Mekejleb, Roberts, Lazme, Gist, Veseli, Lovernj, Bertans...) izgubio šansu da se bori za Evroligu. Klub čiji su navijači svojom bukom i nestvarnom atmosferom na svakom meču u poslednjih 13 godina izazivali strah kod protivnika, ali i neviđeno poštovanje u svakom kutku Evrope, sada mora da potraži utehu na drugom mestu. Ekipa koja je godinama uspešno odolevala svim finansijskim neprilikama i opet pravila vrhunske rezultate, upravo zbog nedostatka novca, ali i čudnih, beskrupuloznih kriterijuma viših instanci neće vojevati bitke u Evroligi, već u Evrokupu... Sve titule koje je Partizan osvajao prethodnih godina, dominacija u regionu, pre svega, pa i u Srbiji, "potirala" je sve nedostatke (čitaj: finansije).

Tužna je sudbina crno-belog šampiona, a još tužnija ako u obzir uzmemo samo jedan statistički podatak. Naime, Partizan se nalazi u probranom društvu klubova koji su nastupali u 13 ili više izdanja elitnog takmičenja u novom milenijumu (u sezoni 2000/01 igrala se i FIBA Suproliga, pa su timovi bili podeljeni) i jedini je tim kojeg naredne sezone nećemo videti pod svetlima Turkiš Erlajnz Evrolige. 

Pored sastava Duška Vujoševića tu su još i Barselona, CSKA, Panatinaikos, Olimpijakos, Makabi, Kaha Laboral (nekada Taukeramika), Unikaha, Efes i Žalgiris. Sve sami giganti evropske košarke! Ali i timovi koji, svi do jednog, imaju A licencu... Svi osim Partizana!

Teški dani za bivšeg vladara Starog kontinenta tek dolaze. Najavljena je rasprodaja kompletnog tima, u slučaju da se nešto drastično ne promeni. Lovernj je već otišao, Pavlović je slobodan igrač, a na radaru velikih klubova su Bertans i Bogdanović. Evroliga je bila nadohvat ruke, ali je izmakla u poslednjem trenutku. Sponzori koji su u klubu bili godinama mogli bi lako da se povuku u nedostatku interesa, a inostrani igrači bi sa mnogo više rezerve razmatrali ponudu šampiona Srbije. Takođe, klub će ostati i bez zarade od prodaje karata, ali i samog takmičenja u Evroligi. 

Ovakav najcrnji scenario mogao bi Partizan da dovede u gotovo bezizlaznu situaciju. Narednih nekoliko nedelja biće presudno za beogradski klub. Iz kojeg se još uvek niko nije zvanično oglasio. 

Navijači često ističu da ljubav prema klubu ne može da pobedi niko, ali od ljubavi niko nije živeo, poslovao i radio u ovako teškim vremenima. Nažalost, teško da će Partizan biti izuzetak.

(FOTO: MN Press)