Slaviša Jokanović: O Mitroviću, Vlahoviću, srpskom fudbalu, Partizanu, Antiću, politici…

Slaviša Jokanović odmara u svom Madridu, obilazi stare prijatelje i čeka novi trenerski izazov. Od odlaska iz Šefild Junajteda, srpski stručnjak je bez angažmana i uživa u Španiji.

U 15 godina trenerske karijere, napravio je mnogo značajnih stvari i rezultata, radio u različitim sredinama i spreman ja za neke nove avanture. Tako je poručio u razgovoru za špansku Marku.

“Bio sam šampion u različitim zemljama, osvojio dve duple krune sa Partizanom, osvojio titulu i ušao u Ligu šampiona sa Makabijem, radio u Premijer ligi… Naravno da bih voleo da treniram neki klub u Španiji. Živim u Madridu već 20 godina, pa ne bi bilo loše da to budu Real ili Atletiko, ha-ha-ha… Šalim se, ali nikad ne znaš gde će fudbal da te odvede”.

Da li ste očekivali sve ovo kada ste počinjali trenersku karijeru u Partizanu?

“Iskreno, ni ja nisam bio načisto kada sam postao trener Partizana. Prvo sam bio navijač, potom igrač i na kraju trener. Danas sam opet navijač. Ostvario sam snove. Meni se tada spletom okolnosti ukazala prilika i prihvatio sam je. U mojoj zemlji 90 odsto ljudi navija za Zvezdu i Partizan. To je lud rivalitet. Baš prošlog vikenda je Zvezda pobedila Partizan 2:0 i mi partizanovci nismo baš raspoloženi ovih dana. Ali i dalje imamo dva boda prednosti”!

Nedavno je Jokanović gledao utakmicu Ovijeda u kojem je nekada igrao. Svi njegovi bivši klubovi u Španiji danas proživljavaju neke teške momente.

“Bio sam u Ovijedu da posetim prijatelje, da se podsetim starih vremena, pogledam utakmicu… Ne baš dobra utakmica za Ovijedo. Ide vreme, menjaju se epohe… Ovijedo je nekad bio veoma važan prvoligaš u Španiji, Tenerife je igrao polufinale Kupa UEFA, a sa Deportivom sam osvojio titulu prvaka Španije. Nadam se da će se ovi klubovi vratiti gde su bili”.

U La Korunji je osvojio titulu šampiona. Bila je to čuvena generacija “Superdepora”.

“Ima različitih mišljenja o Havijeru Irureti i kakav je trener bio. Ja znam da je to bio tim sa ogromnim kvalitetom. Igrali su Najbet, Mauro Silva, Đalminja, Makaj… A i mi ostali samo igrali bez mnogo respekta prema protivnicima. Na kraju je ispalo fenomenalno”.

U Španiju je došao iz Partizana i vrlo brzo postao jedan od najcenjenijih zadnjih veznih u Primeri.

“Kada sam došao u Španiju imao sam 25 godina, preko 200 utakmica u nogama i ozbiljno iskustvo igranja u prvoj i drugoj ligi Jugoslavije. Već sam bio reprezentativac i stigao sam dobro pripremljen da budem važan igrač. Crvena zvezda je tada bila prvak Evrope a ja sam igrao u Partizanu. Bili su jači od nas ali je bila jaka konkurencija. Zato na mene španski fudbal tada nije mnogo uticao. Jeste to bila jača liga od jugoslovenske, ali ne baš mnogo i mogao sam lako da se adaptiram kada sam došao u Španiju. Tada je postojalo pravilo o tri stranca u svakoj ekipi. Ako nisi pravio razliku, leteo bi iz tima. Danas mnogo igrača dolazi u Španiju mlado i neiskusno”.

Šta danas treba da poseduje zadnji vezni?

“Karakter. Da se ne brani samo u liniji, da ima viziju i da razume šta se dešava na terenu. On je srce tima”.

Sa kojim srpskim vezistom bi danas voleo da igra? Možda Milinković Savić?

“Milinković Savić je jako kvalitetan igrač i važan za svoj tim. Ali ja sam nekada igrao sa Stojkovićem, Savićevićem, Jugovićem… Od srpskih igrača mi se danas najviše sviđa Dušan Tadić”.

Čini se da se reprezentacija Srbije polako diže?

“Da. Zbog različitih okolnosti u mojoj zemlji u poslednjih dvadesetak godina, fudbal je ispaštao. Jugoslavija je pre toga na Mundijalu u Italiji ispala od Argentine u četvrtfinalu, a Zvezda je bila prvak Evrope i sveta… Od tada se svašta izdešavalo. Na svu sreću nismo mnogo pali i reprezentacija je opet dobra, Partizan i Zvezda igraju nokaut fazu u evrokupovima, imaćemo sledeće godine direktnog predstavnika u Ligi šampiona… To je ogromna stvar za srpski fudbal koja nam se nikad ranije nije desila. Dobri signali da napredujemo i da ćemo prići starim vremenima”.

Tema broj jedan u svetu je rat u Ukrajini zbog kojeg su ruski sportisti izbačeni iz svih takmičenja. Vi ste imali slično iskustvo.

“Uvek se nadamo da se politika neće umešati u sport ali to ostane samo na rečima. Sportisti koji igraju fudbal, košarku i ostale sportove u Ukrajini ili Rusiji nemaju ništa sa ovim što se dešava. Nije ovo njihova krivica. Kao što smo i mi samo hteli da igramo fudbal i pobeđujemo utakmice. Nismo imali nikakve veze sa politikom i propale su nam važne godine”.

Srpski fudbaler o kojem se najviše priča je Dušan Vlahović. Mnogi smatraju da već sada čini triling napadača budućnosti sa Mbapeom i Halandom?

“Slažem se, ali ne zbog njegovih dosadašnjih dostignuća, već zbog njegovih navika, načina na koji radi i kako se nosi sa raznim pritiscima. Ima samo 22 godine i jako je mlad, a već igra u jako velikom klubu i može se reći da je treći napadač Evrope. Uz dodatak da može još da napreduje. On je jak momak, sa jakim karakterom, ima sjajnu levicu, zna kako da čuva loptu… Ima mnogo kvaliteta”.

Mreže rešeta i novi rekorder Čempionšipa Aleksandar Mitrović kojem ste vi promenili karijeru u Fulamu.

“Jesam na neki način. On je igrač za napadačku ekipu koja dominira, a ne neko ko će čekati kontranapade. Da igra u Čelsiju, Arsenalu ili Totenhemu koji igraju više u protivničkom šesanestercu… U Njukaslu i Fulamu kada smo ušli u Premijer ligu nije imao mnogo prilike da igra taj dominantan fudbal. Nije on baš “Pjoho” Lopez da vam pobegne pola metra i postigne gol, ali je jako dobar i važan napadač. Sjajno štiti loptu, igra u oba pravca i mnogo donosi ekipi”.

Neki ga i dalje gledaju kao nekog problematičnog lika…

“Ljudi su o njemu imali pogršeno mišljenje. On ima tu malo čudnu facu ali je zapravo jako smiren čovek, vrhunski profesionalac i veliki radnik. Ljudi imaju pogrešan utisak o Mitroviću. Ja sa njim nisam imao ni najmanji problem, niti se sećam kada je poslednji put dobio crveni karton. Sjajan momak, veliki takmičar i vrlo mirna osoba. Poštuje saigrače i oni poštuju njega”.

Posebna osoba u životu i karijeri Slaviše Jokanovića je naš pokojni fudbalski velikan Radomir Antić.

“Iako me je trenirao samo dve godine u Ovijedu. Kao i ja, on je bivši fudbaler Partizana. Sa njim i njegovom porodicom sam imao jako blizak odnos. Živeli smo jedan blizu drugog u Madridu i hiljadu puta sam bio u njegovoj kući. Proveli smo mnoge noći pričajući o raznim stvarima. O životu i fudbalu. Bio je čovek kojeg je vredelo saslušati”.

Antić je imao filozofiju da izdvoji nekoliko lidera u svlačionici i bezrezervno im veruje.

“To je dobar model. Imao je trojicu do petoricu igrača u koje je uvek imao najveće poverenje. Znam da je lično insistirao na mom dolasku u Ovijedo i da je ranije hteo da me dovede u Ateltiko. Uvek je branio tu ideju da ima nekoliko lidera među igračima koji su produžene ruke trenera na terenu. Verovao im je kao i oni njemu”.

Vas navijači Fulama pamte po dobrom fudbalu.

“Implementirali smo model igre koji nije bio baš tipičan za Čempionšip. Bez mnogo dugih lopti, igra kratkih pasova, posed lopte… Svidelo se našim navijačima i pamte nas po tom stilu igre”.