Darko Brašanac peti Srbin u finalu Kupa kralja u 21. veku: Nikom nije lako da igra protiv nas

Od početka 21. veka samo četvorica Srba učestvovala su u finalu Kupa kralja. Promenjivog uspeha. Nikola Žigić je sa Valensijom 2008. osvojio pehar iako nije igrao završnu utakmicu sa Hetafeom; Uroš Račić proletos u dresu kluba sa Mestalje penalima poražen od Betisa; Ivica Dragutinović se sa kolegama iz Sevilje 2007. radovao trijumfu nad Hetafeom; Savo Milošević tugovao 2005. pošto je posle produžetaka Osasuna izgubila od Betisa.

E, ta Osasuna se vratila u finale, a sa njom još jedan Srbin. Imaće 6. maja u Sevilji Darko Brašanac lepu priliku da se dopiše na listu odabranih zemljaka, postane tek treći fudbaler iz naše države od početka ovog milenijuma koji će se dičiti znamenjem, jer je pomogao timu iz Pamplone da se se probije na poslednji stepenik.

Ostalo je još „samo“ da se porve sa Real Madridom.

„Sve vreme pričam da sam ponosan na karijeru u Španiji, ali kad se tako posmatra stvarnost, da je malo naših igrača bilo u finalu Kupa kralja, tek onda moje poglavlje dobija na značaju. Znam koliko sam truda uložio da bih dovde stigao zajedno sa saigračima, daćemo sve od sebe da savladamo i tu preostalu prepreku. Jeste tačno mesec dana do finala, međutim, ponekad je bolje da ne razmišljaš unapred, da te ne „pojedu“ pritisak ili nervoza“, staloženo za Mozzart Sport priča Darko Brašanac, iako je u Pamploni euforija.

Razlog: klub sa El Sadara će tek drugi put u istoriji igrati finale. Zato su razumljivi izlivi emocija trenera Jagobe Arasatea i igrača posle eliminacije Atletik Bilbaa.

„Dva sata vožnje je od Bilbaa do Pamplone, narod nas je dočekao u sredu, tri sata iza ponoći. Veliki deo pristalica je gledao revanš polufinala u ogromnoj diskoteci u centru, potom izašao na ulice, zajedno sa ostatko grada priredio spektakularan doček. Baš im ovo znači. Za 102 godina postojanja Osasuna je samo jednom pre naše generacije bila u finalu, pa ljudi samo u fudbalu pričaju. Pogotovo što smo jedini klub u mestu, oseća se jedinstvo, svi su nam naklonjeni“.

Imajući u vidu da je Partizanovo dete, sa crno-belima osvajao trofeje, logično je staviti Čajetinca u dilemu da li mu je ovo najveći uspeh u karijeri, imajući u vidu razlike u kvalitetu fudbala.

„Ne bih mogao da izmerim. Sve što sam dosad uradio otkako se bavim fudbalom je lepo i značajno. U Španiji igram u kontinuitetu, maltene sam u svakom klubu bio standardan, jednom sa Leganesom stigao do polufinala (2018. protiv Sevilje, op. au), sad otišao korak dalje. A opet, pamtim doček iz Brisela kad smo se plasirali u Ligu šampiona, osvajanje titula u nizu, kup u Gornjem Milanovcu...“

Kakav su podvig ostvarili Rohiljosi (mali crveni) vidi se po podatku da su u aktuelnom izdanju Kupa kralja čak četiri puta uzastopno igrali produžetke (triput prošli u dodatnih 30 minuta, jednom na penale), a da su eliminisali dosadašnjeg vlasnika pehara (Betis), ekipu naučenu da igra mečeve nokaut faze (Sevilju) i drugi najtrofejniji tim u takmičenju (Bilbao, samo Barselona ima više slavlja).

„To pokazuje da je naša svlačionica izuzetna, da se grupa drži zajedno. Posedujemo razne varijente u smislu drugačijih tipova igrača, a skoro u svakom duelu su se momci koji su ulazili s klpe pokazali važnim: ili su dali gol, kao Pablo Ibanjes pre neki dan ili bi doneli prevagu, promenili stanje na terenu u našu korist. Stvarno smo pravi tim. I to se videlo na San Mamesu. Trener nam je pred izlazak na krcat stadion rekao da želi identičan mentalitet kakav smo pokazali na „Viljamarinu“, a podsećam da protiv Betisa nijednog trenutka nismo imali plasman u rukama, nego smo dvaput stizali prednost i dobili na penale. Tako i sad, jeste Bilbao igrački bio bolji, stvorio kvalitetnije šanse, ali naš mentalitet je presudio“.

Pred Osasunom stoji još Real Madrid, šampion Evrope, koji se razgoropadio u Barseloni, ali isto tako mučio u oba ligaška meča sa ekipom iz Navare.

„Nećemo doći u Sevilju samo da se pojavimo. Prvi cilj je da damo sve od sebe, ponovimo nivo igre iz prethodnih mečeva, pa ako protivnik bude bolji – čestitaćemo. Samo, imamo veliki motiv, em trofej, em što osvajač kupa dobija prolaz direktno u grupnu Lige Evrope. Za one koji ne znaju ili ne prate dovoljno, nikom nije lako da igra protiv nas. Evo i Bilbao, čak i kad je vodio nije se osećao komotno. Treninzi su zahtevni, agresija se prenosi na utakmice, ali se ne ogleda u „prljavom“ fudbalu, nego u „davljenju“ protivika, često izlazimo „visoko“, ekipa smo koja je oduzela najviše lopti u zavrnoj trećini terena u Španiji... Ništa od toga nije slučajno. Imamo kontinutet, meni je četvrta godina u Pamploni, stručnom štabu šesta, neki igrači su tu celu deceniju. Kad dođemo na pripreme nema upoznavanja, tačno znamo šta nas očekuje“.

REPREZENTACIJA? BILO JE TRENUTAKA KAD SAM MOGAO DA DOBIJEM POZIV

U dresu reprezentacije na meču sa Jermenijom (© Star sport)

A da li posle ovakve klupske sezone, jer je Osasune i u gronjoj polovni tabele Primere, očekuje možda Darko Brašanac poziv u reprezentaciju Srbije? Od momaka koji su u Španiji ili su u njoj igrali prethodnih godina skoro svi su bili na spiskovima, samo vezista Osasune – nije!?

„Ne znam, stvarno. Uvek sam govorio da poziv u državni tim predstavlja zadovoljstvo svakom fudbaleru. Taj sam sam ostvario, odigrao tri utakmice, osetio atmosferu i naboj kad igraš za reprezentaciju... I meni je malo čudno, ali u ovom trenutku, iskreno vam kažem, nije. Prvo, nisam ove sezone standardan u Osasuni, a onih godina kad sam bio ili u sadašnjem ili u pređašnjim klubovima bilo je trenutaka za poziv. Tim pre što su neki igrač na poziciji koju pokrivam bili povređeni ili se nisu odazvali. Bilo je momenata gde sam mogao, ali... Prošlo je. Hvala Bogu, ponosan sam što sam i ta tri meča upisao, a naravno da bih se odazvao kad bi me pozvali“.

DAJTE SOSIJEDADU NOVAC KOJI MANČESTER TROŠI NA ŠTOPERE, PA DA VIDIMO

Prati Darko sve što se dešava na klupskom i reprezentativnom planu, zbog čega je sjajan sagovornik i na temu koja malo brine i same Špance: da li je kvalitet Primere drastično opao odlascima Kristijana Ronalda, Lionela Mesija, Serhija Ramosa...?

„Kad se tako gleda, nema više onih najvećih imena, ali... Ove sezone su i borba za opstanak i trka za Evropu dramatični. Čini mi se da nekoliko klubova u Španiji prolazi kroz tranzicioni period, a beleži sjajne rezultate. Eto, Barselona je lider iako je skoro sve promenila. Setite se samo kakvi joj penali nisu svirani u Minhenu ili u Milanu, ti detalji bi promenili utisak o Kataloncima i u Evropi. Real niko ne doživljava kao prvog favorita Lige šampiona, a na kraju uvek osvoji. Pogledajte koliko je osvajača Zlatne lopte dala Primera... Ako je kvalitet opao, zašto onda Kilijan Mbape opet, kako to ovde kažu, šalje signale Realu, čitam i da Erling Haland već uči španski...“

Na meču sa Atletikom (© AFP)

Iskusni vezista tek očekuje eksploziju fudbala na Pirinejima.

„Sledeće sezone će Španci igrati još značajniju ulogu u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Čini mi se da se Atletiko vraća u prepoznatljiv ritam, ne zaboravite da je Viljareal pre samo 12 meseci igrao polufinale Lige šampiona, gledajte šta radi Sosijedad i to sa manje novca nego, recimo, Mančester junajted. Englezi su trojicu štopera, Varana, Megvajera i Lisandra Martinesa platili skoro 200.000.000 evra, a ne igraju Ligu šampiona. Potpisujem, sa tim novcem Baskijci bi lagano bili u eliti. Namerno navodim taj primer, jer je Sosijedad sa drastično skromnijim ulaganjima jesenas završio ispred Mančestera u grupi Lige Evrope. Čak mi se ponekad čini da premijerligaši previše troše, a malo daju u smislu rezultata. Evo, Čelsi, recimo. Kao da nema odgovornosti, tako deluje...“

Baš na tom primeru Španci izgledaju organizovanije.

„Ovde je sve transparentno. Tačno se znaju vrednosti izlaznih klauzula igrača, budžeti, koliko smeš da potrošiš na plate, a koliko na obeštećenja. Klubovi su zdravi. A pritom prisutni u Evropi, osvajaju trofeje. Ne brinem za Špance. Naprotiv, tek će pokazati koliko vrede“, u optimističnom tonu zaključio je Darko Brašanac.