Demonstracija sile zlatnog koplja iz Malog Iđoša, i Adrijana Vilagoš je evropska šampionka

Ne prestaju da stižu fantastične vesti iz norveškog Bergena. Posle Angeline Topić u skoku uvis, zasijala je i vrela ruka koja je proslavila jednu od najmanjih opština u Srbiji - Mali Iđoš. Adrijana Vilagoš, biser srpske atletike i svetska zvezda u usponu, demonstrirala je moć, eleganciju i dominaciju kakva se retko viđa na velikim takmičenjima. U finalu bacanja koplja na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore, Vilagoš je osvojila zlatnu medalju hicem od 62,41 metar – daleko iznad konkurencije i dovoljno da Evropi pokaže ko je jedna od najtalentovanijih atletičarki na Starom kontinentu.

Nije to bio samo jedan blesak genijalnosti, jer je Adrijana čak četiri puta bacila dalje od Češkinje Petre Sičakove, koja je završila kao drugoplasirana. Njena serija bacanja bila je lekcija iz preciznosti, snage i hladnokrvnosti. Treće mesto osvojila je Nemica Mirja Lukas. Adrijana je još u kvalifikacijama pokazala da je iznad ostatka Evrope – normu od 55 metara nadmašila je već u prvom pokušaju, bacivši 58,64. Svi su znali šta sledi. Kada je u finalu stigla na zaletište, znalo se da sledi zlatna predstava.

Već sada, sa 21 godinom, Vilagoš važi za atletsku zvezdu globalnog formata. Njen hitac od 67,22 metra iz Splita bio je do skoro najbolji rezultat na svetu u seniorskoj konkurenciji. Podsetimo, Adrijana je pre samo dve i po nedelje u Rimu postavila novi državni rekord Srbije, oborivši desetogodišnji rezultat Tatjane Jelače, i donela još jedno seniorsko srebro, kao i 2022. u Minhenu. Sada je, u kategoriji mlađih seniorki, došla po ono što joj pripada – zlato.

Adrijana Vilagoš nije samo šampionka, ona je simbol doslednosti, rada i talenta. Zlatna devojka iz Malog Iđoša još jednom je pokazala da Srbija ima atletičarku za velika dela. I tek je počela. Priča o njenom usponu nije počela s kopljem, niti na atletskoj stazi. Kao devojčica, prvo se oprobala u rukometu, a zatim se zaljubila u bacanje vorteksa – plastične imitacije koplja koje deca koriste za igru. Tu je prepoznata darovitost, a ključnu ulogu odigrala je njena majka, koja joj je ujedno i trener, koja je prepoznala potencijal i krenula da je vodi kroz prve ozbiljne treninge. Od tada, sve je išlo u daljinu.

Neverovatno je kako je iz male sredine, uz minimalna ulaganja i bez velikih resursa, kakve imaju atletičarke u bogatim zemljama uspela da dotakne svetske visine. Bez pompe i glamura, ali sa jasnim ciljem i neizmernom posvećenošću, Adrijana je pokazala da vrhunski rezultat ne zahteva milionske centre, već srce, podršku porodice i veru u sebe. A, podsetimo, ovo je tek početak onoga što će izvesno uslediti u narednih mnogo godina.