BESMRTNI SU! Levica Filipa Filipovića donela finale i medalju Delfinima!

Nema boljeg opisa za vaterpoliste Srbije od - BESMRTNI! Gubili su Delfini od Španije u nekoliko navrata sa po tri gola razlike, ali u poslednjoj deonici pokazali od čega su satkani. Levica Filipa Filipovića donela je Srbiji priliku za odbranu olimpijskog zlata iz Rija - 10:9.

Nikada niko nije uspeo da pobedi ovu generaciju dva puta na istom turniru bilo da se radi o Olimpijskim igrama, svetskim ili evropskim šampionatima. Španci su bili blizu istorijskog podviga, ali po ko zna koji put do izražaja došlo ogromno srce ovog tima. Do poslednje četvrtine nismo imali gol iz pozicionog napada, ali kada je gorelo pod nogama, Filip Filipović, Dušan Mandić i Stefan Mitrović počeli su da šalju bombe ka golu Lopez Pineda.

Kakavu smo napadačku renesansu doživeli u završnih osam minuta govori podatak da smo je dobili sa 5:2, odnosno da smo tada postigli identičan broj pogodaka kao za prve tri četvrtine. Gubili su izabranici Dejana Savića 7:5 uoči poslednjeg perioda igre, prišli na gol zaostatka, a onda se suočili sa, u najmanju ruku diskutabilnom odlukom rumunskog sudije Aleksandreskua koji je Furiji priznao nešto što nikako nije ličilo na gol - tada su poveli 8:6.

Međutim, tim decenijskog iskustva, vanserijskog kvaliteta, čeličnih nerava nije dozvolio da mu jedna sporna sudijska odluka oduzme ono što mu pripada - šansu da protiv Grčke brani zlatnu medalju osvojenu pre pet godina u Rio de Žaneiru.

Pribojavali su se Španci činjenice da Delfini nisu igrali na prepoznatljivom nivou u grupnoj fazi, te da bi mogli da eksplodiraju u nevreme. Ispostavilo se da su s razlogom strahovali. Pet puta uzastopno pobeđivali su Olimpisjkog šampiona, a kada je trebalo da mu potpišu presudu za silazak sa trona... Bili su odlični, ali su preko puta videli boljeg od sebe.

Golman Lopez Pinedo je u nekim trenucima čak hvatao žive lopte srpskih šutera, ali onakve munje Filipovića, Mandića i Mitrovića se jednostavno ne brane.

Olimpijsko polufinale dobilo je oblik malog rolerkostera, pošto je Srbija nešto bolje ušla u meč, a onda dopustila protivniku da zagospodari bazenom.

Pre utakmice Srbija je ušla sa 62 posto realizacije sa igračem više, najvećim procentom na turniru, a u celom prvom poluvremenu dolazila je do pogodaka isključivo na taj način. Naši vaterpolisti nisu dozvolili rivalu da se upiše na semafor, a probili su led u ofanzivi minut i pedesetak sekundi pre kraja uvodnog perioda - defanzivno savršena prva četvrtina začinjena je golovima Filipa Filipovića, a nakon toga i Andrije Prlainovića.

Međutim, sve što su izabranici Dejana Savića stekli za prvih osam minuta prosuli su do sredine druge deonice dozvolivši seriju 4:0. Pogocima Španaca za rezultatski egal u režiji Munariza i Bustos Sančeza prethodile su greške Delfina, a onda je ponestalo i sreće. Pjetlović i Prlainović su pogađali stative gola Lopez Pineda. To su iskorisiti Kompte i Perone da nastave seriju Furije. Sušni period Srbije kao i seriju rivala prekinuo je Dušan Mandić, a još jednom smo ponudili naučni rad na temu odbrane sa dva igrača manje. Dva puta smo u takvim okolnostima sprečavali evropskog i svetskog vicešampiona, ali je treći put Munariz pokazao zašto je jedan od najboljih šutera sveta. Dobili su Delfini priliku da napadnu sa dva igrača više, a Jakišić im omogućio da na poluvreme odu sa minimalnim zaostatkom 5:4.

U trećoj četvrtini smo se gušili u napadačkim problemima, maltene konstantno bili na minus tri, ali je gol Jakšića koji sekund pred finalnih osam minuta rasplamsao nadu da će se desiti nešto spektakularno. Jer, ipak se zna ko je najveći.

I da. Srbija je i uz osetan nedostatak sreće uspela da zakaže finale sa Gricma, jer je u čak četiri situacije pogađala okvir gola. Malo joj se i vratilo na 9:9, kada su Španci prvi put na utakmici uzdrmali gol Branislava Mitrovića. Olimpijski šampion je dobio napad za pobedu, a bilo je jasno ko će preuzeti odgovornost.